Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je ponedeljak, 29. septembar, 2025. 

106. p.n.e. - Rođen je rimski vojskovođa i državnik Gnej

Pompej Veliki, osvajač Jerusalima 61. pre n.e. Učestvovao je u

gušenju ustanka rimskih robova koji je od 71. do 69. p.n.e.

predvodio Spartak, a glas velikog vojskovođe je stekao 66. p.n.e.

pobedom nad pontskim kraljem Mitridatom VI Eupatorom, čime je

učvrstio rimsku vlast u Maloj Aziji. S Julijem Cezarom i Licinijem

Krasom 60. p.n.e. je stvorio Prvi trijumvirat, na šta je bio

prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu vlast. U

borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, koji ga je 52.

p.n.e. izabrao za jedinog konzula, ali je vlast izgubio kada ga je

Cezar porazio 48. p.n.e. u bici kod Farsale, posle koje se sklonio 

u Egipat gde je ubijen.

        1399 - Kralj Ričard II je kao prvi engleski monarh

prinuđen da abdicira, jer mu je presto preoteo brat od strica Henri

Bolingbrok koji je postao kralj Henri IV.

        1511 - Rođen je španski lekar i teolog Migel Serveto, koji 

je otkrio da krv cirkuliše u pluća iz desne srčane komore. Radio 

je uglavnom u Francuskoj, gde je objavio spise "Ćristianismi 

restitutio" u kojima je odbacio kao apsurdnu hrišćansku doktrinu o 

Svetom trojstvu, što je izazvalo gnev i rimokatolika i protestanata. 

Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u 

Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i potom 

je osuđen na smrt spaljivanjem.

        1518 - Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, 

jedan od najvećih majstora 16. veka. Radio je ogromne kompozicije, 

ne gubeći pri tom smisao ni za najsitnije pojedinosti. Snažno je 

uticao na evropske slikare, posebno na impresioniste. Stvarao je 

u rodnoj Veneciji u kojoj su sačuvana njegova glavna dela "Raj" 

u Duždevoj palati, "Tajna večera" u crkvi San Đorđo Mađore, 

"Raspeće" u Skuoli di San Roko.

        1547 - Rođen je španski pisac Migel de Servantes,

autor "Don Kihota" prvog romana španske književnosti. Bio je 

komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim 

vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri 

povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, 

gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu 

sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati 

posao koji donosi malo novca a dosta omraze, postao je agent za 

nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili 

zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se

ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do

smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan, pisao je romane,

drame, komedije, pripovetke i pesme. U "Don Kihotu" u vidu karikiranja 

preživelih srednjovekovnih vrednosti prikazao je svevremene i opšte 

ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani 

"Galateja", "Persiles i Sigismunda" (preteča modernog 

avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka "Uzorne pripovetke", 

istorijska drama "Numansija", psihološka komedija "Blaženi 

raspusnik", komedija karaktera "Pedro de Urdemalas", poema 

"Putovanje na Parnas".

        1758 - Rođen je engleski admiral Horacio Nelson. Uneo je

radikalne novine u pomorsko ratovanje i jedan je od najvećih

pomorskih stratega u istoriji. Učestvovao je u 140 bitaka i 40 puta

je ranjavan. Izgubio je oko u bici kod Kalvija 1794. a desnu ruku u

bici kod Tenerife 1797. Kod Trafalgara je 1805. uništio francusku

flotu, ali je tada i smrtno ranjen.

        1839 - Rođen je srpski arheolog i istoričar umetnosti

Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u

Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog

društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis

"Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu

arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac

je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara, najraskošnijeg

ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: "Građa za istoriju

umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

        1851 - Rođen je srpski novinar i publicista Mita Cenić,

najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do

smrti 1888. Studirao je medicinu u Francuskoj, odakle je proteran

pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji

je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da sprema

prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora

pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i

političko-književnu reviju "Čas".

        1867 - Otvarajući Miholjsku skupštinu u Kragujevcu,

knez Srbije Mihailo Obrenović je rekao: "Jedina moja i narodna

velika želja ispunjena je, jer su garnizoni turske vojske iseljeni

iz Srbije, gradovi na rekama Savi i Dunavu su u našim rukama,

sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postale su prava istina".

        1902 - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i

najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je

pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke

članke. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom 

"Optužujem" u listu "L'oror" odlučujuće je doprineo rehabilitaciji 

kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj 

vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Snagom talenta i 

strasnim ubeđenjima snažno je uticao na savremenike, ne samo u 

Francuskoj. Dela: romani "Nana", "Žerminal", "Slom", "Trovačica", 

"Zver čovek", "Novac", "Zemlja", "Plodnost", "Rad", "Istina", 

"Tri grada: Lurd, Rim, Pariz", rasprava "Eksperimentalni roman".

        1901 - Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko

Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove

nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, 

a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz

fašističke Italije, na Čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom

prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova

u nuklearnoj fizici: "Fermijevo pravilo selekcije", "Fermijev model

gasa", "Fermijeva 'starost' neutrona", fermi kao jedinica za

dužinu.

        1903 - Rođena je američka filmska glumica irskog porekla

Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih žena visokih

moralnih principa. Dobila je Oskar za film "Gospođa Miniver"

snimljen 1942. Ostvarila je zapaženu karijeru i u ranoj epohi

televizije. Ostali filmovi: "Zbogom, mister Čips", "Gordost i

predrasuda", "Madam Kiri", "Julije Cezar", "Izlazak sunca u

Kampobelu".

        1904 - Rođen je ruski pisac Nikolaj Aleksejevič

Ostrovski, predstavnik sovjetskog socrealizma u književnosti 

i kultni pisac Sovjetskog Saveza. Dela: romani "Kako se kalio 

čelik", "Rođanje bure" (nedovršen).

        1911 - Italija je izvršila invaziju na Tripolitaniju.

Pobedom u ratu Italija je preotela do tada turske provincije 

Tripolitaniju i Kirenaiku, od kojih će kasnije biti oformljena 

Libija, kao i ostrvo Rodos sa okolnim arhipelagom (Dodekanez). 

Posle Drugog svetskog rata Italija je izgubila kolonijalnu 

imperiju, jedino je Italijanska Somalija ostala pod privremenom 

upravom Rima do 1960.

        1913 - Sa broda kojim je putovao iz Antverpena u London

nestao je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. 

konstruisao prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

        1923 - Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija

je počela da upravlja Palestinom, do prvog svetskog rata sastavnim

delom Turske.

        1930 - Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin.

Njegov realizam prožet je izrazitim oslanjanjanjem na ruski 

folklor. Pored drugog bio je bio je i sjajan portretista. Radio 

je i žanr slike iz života sela a posebno je značajan po

kompozicijama: "Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov

sin Ivan", "Zaporošci", "Povratak iz progonstva", "Carevna Sofija".

        1940 - Rumunija je istupila iz Balkanskog pakta koji je 

9. februara 1934. u Atini zaključila sa Kraljevinom Jugoslavijom, 

Turskom i Grčkom.

        1941 - U Moskvi je počela konferencija Sovjetskog Saveza, 

SAD i Velike Britanije, na kojoj su Vašington i London uslovili 

zahtevano slanje britanskih trupa na istočni front, stvaranjem 

vazduhoplovne baze SAD u Sibiru, što je Moskva odbila. Ipak je 

sklopljen Poverljivi protokol, kojim su se SAD i Velika Britanija 

obavezale da šalju oružje i opremu Crvenoj armiji.

        1941 - U Babi Jaru kod Kijeva nemački nacisti su izvršili 

masakr nad Jevrejima, tokom kojeg su tokom dva dana pobili 33.771 

civila, uključujući žene i decu.

        1942 - Rođen je Stojan Stiv Tešić, srpsko američki

književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u 

Srbiji a kao dete je dospeo u SAD. Diplomirao je na Univerzitetu

Indijana, a na Kolumbija univerzitetu je napisao svoje prve komade.

Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog,

nagrađen je i Oskarom za scenario filma "Četiri druga".

Ministarstvo za dijasporu vlade republike Srbije ustanovilo je 

2005. nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog

porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: "Breaking Away",

"Eyewitneš", "Four Friends", "The World Ačording to Garp",

"American Flyers", "Eleni". Igrani komadi: "Nourish The Beast", "The

Carpenters", "Division Street". Romani: "Summer Crošing", "Karoo".

        1957 - U Pakistanu je poginulo 300 osoba kada je ekspresni

voz u punoj brzini udario u kompoziciju cisterni s naftom.

        1970 - Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat je preuzeo

dužnost šefa države dan posle smrti Gamala Abdela Nasera.

        1972 - Japan i Kina su formalno okončali ratno stanje i

normalizovali odnose.

        1973 - Umro je engleski pisac Visten Hju Odn, predvodnik

grupe levičarskih pisaca koji su tridesetih revitalizovali englesku 

poeziju i pisali pod uticajem Tomasa Eliota. Podržavao je 

republikance u Španiji, a otadžbinu je napustio 1939. u znak 

protesta zbog potpisivanja Minhenskog sporazuma sa Hitlerom i 

do 1972. živeo je u SAD. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Govornici", 

"Ples smrti", "Gle, stranče", "Drugo vreme", "Novogodišnje pismo", 

"Ahilov štit", "Oko kuće", "Grad bez zidova", "Za sada", drame, 

pisane s Kristoferom Išervudom: "Pas ispod kože", "Uspon F6", 

"Na granici", eseji "Sporedni svetovi".

        1979 - Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas

Nguema, zbačen s vlasti u avgustu 1979. streljan je pod optužbom

da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje

ljudskih prava".

        1988 - Mirovne snage UN su dobile Nobelovu nagradu za mir.

        1990 - U susretu na najvišem nivou od Vijetnamskog rata,

sastali su se državni sekretar SAD Džejms Bejker i šef

vijetnamske diplomatije Ngujen Ko Tak, što je ubrzalo normalizaciju

odnosa bivših neprijatelja.

1991 - Podigavši u vazduh veliko skladište municije, 

u mestu Bedenik kod Bjelovara, pošto je odbio da se preda hrvatskim 

paravojnim snagama, žrtvujući svoj život, poginuo je major JNA 

Milan Tepić. Tepić je aktivirao eksploziv pošto je braneći objekat 

poginuo vojnik Stojadin Mirković, koji je odbio da se povuče. 

Milan Tepić poslednji je narodni heroj Jugoslavije. 

        1999 - Razbijene su demonstracije nekoliko desetina 

hiljada pristalica opozicionog "Saveza za promene" koji su se 

zaputili na Dedinje. Povređeno je najmanje 30 ljudi, od kojih

šestoro teže, među kojima i 5 policajaca.

        2005 - U tri eksplozije automobila-bombi, koje su se

dogodile gotovo istovremeno u iračkom gradu Baladu, severno od

Bagdada, najmanje 60 osoba je poginulo, a 70 je ranjeno.

        2006 - Poginulo je 155 osoba kada se putnički avion

brazilske kompanije "Gol" tipa "Boing 737-800" srušio u džungli

Amazonije. Avion je leteo iz Manausa u Braziliju kada se sudario 

sa malim privatnim avionom tipa "Embraer".

2006 - Formirana je Specijalna brigada Vojske Srbije. 

Ta elitna jedinica nastala je  objedinjavanjem 72. specijalne 

brigade, 63. padobranske brigade i delova 82. pomorskog centra i 

odreda za protivteroristička dejstva "Kobre". 

        2007 - U napadu talibanskog bombaša samoubice,

preobučenog u avganistansku vojnu uniformu u Kabulu je poginulo 

27 vojnika a ranjen je 21, dok su ulazili u vojni autobus. Bombaš 

u uniformi, pri pokušaju da se ukrca, aktivirao je eksploziv dok 

su proveravana lična dokumenta.

        2008 - Predstavnici Vlade Srbije i italijanske FIAT 

grupe potpisali su u Beogradu Ugovor o zajedničkom ulaganju u 

kragujevačku fabriku "Zastava" u ukupnoj vrednosti od oko 950 

miliona evra. U Palati "Srbija" ugovor su potpisali potpredsednik 

vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan 

Dinkić i predsednik FIAT grupe Serđo Markione. Ugovorom je 

precizirano da u novoj zajedničkoj kompaniji FIAT ima 67 odsto 

vlasništva, a vlada Srbije 33 odsto. Tom prilikom potpisan je i 

Memorandum o razumevanju "Iveka", "Manjeti Marelija" i vlade 

Srbije u oblasti proizvodnje autobusa, specijalnih vozila i 

automobilskih komponenti. 

2010 - Preminuo je Vojislav Voki Kostić, srpski 

kompozitor i pisac. Komponovao je 93 dela ozbiljne muzike, kao 

i muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 

40 filmova, niz radio drama. Objavio je 33 ploče, tri 

knjige i više desetina naučnih radova, eseja i studija.

 

2015 - Na aukciji kuće Profiles in History, scenariji 

Orsona Velsa za film "Građanin Kejn" prodati su za više od 

102.000 dolara. 

2018 - Više desetina pripadnika Rosu, specijalnih 

jedinica Kosova, upalo je u u Zubin Potok i zauzelo veštačko 

jezero i hidrocentralu Gazivode. Akcija je trajala nekoliko sati, 

nakon čega su se jedinice Rosu povukle.

2019 - Odbojkaška reprezentacija Srbije postala je šampion 

Evrope, pošto je u finalu Evropskog prvenstva u Parizu pobedila Sloveniju. 

Najefikasniji u srpskom timu bio je Aleksandar Atanasijević sa 22 poena, 

Uroš Kovačević zabeležio je 20 poena, a Srećko Lisinac meč je 

završio sa 11 poena.

2020 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da 

je broj umrlih od kovida-19 u svetu, prevazišao milion. Generalni sekretar 

Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da je to "zastrašujuća brojka".

2020 - Preminula je Isidora Žebeljan, kompozitor, članica SANU. 

Bila je profesor kompozicije na beogradskom FMU. Pažnju međunarodne 

javnosti privukla je operom Zora D, koju je poručila Genesis Foundation 

iz Londona. Komponovala je i za film, kao i više od trideset pozorišnih 

predstava. Tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada a u četiri navrata 

je osvajala nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju 

pozorišnu muziku. Autor je i muzike za film Miloša Radivojevića "Kako 

su me ukrali Nemci" za koju je takođe nagrađena.

2023 - U eksploziji bombe u Mastungu, Beludžistan, na severu 

Pakistana, poginulo je 60 osoba a ranjeno do 70. Eksplozija se dogodila 

kod vozila zamenika načelnika lokalne policije, prilikom verskog skupa 

povodom obeležavanja rođendana proroka Muhameda. Pakistanski zvaničnici 

tvrdili su, kako uobičajeno čine, da Indija sponzoriše nasilne grupe 

u Pakistanu, što je zvanični Delhi odbacio.

2024 - Na opštim izborima u Austriji najviše glasova, 29,2 odsto, 

dobila je Slobodarska partija Austrije (FPO) koja se smatra esktremnom 

desnicom. Drugoplasirana je bila Austrijska narodna partija kancelara Karla 

Nehamera, stranka građanske desnice, sa 26,2 osvojenih glasova, dok su 20 

odsto dobile Socijaldemokrate. FPO je inače, zajedno sa vladajućom 

mađarskom strankom Fides i češkom desnom strankom ANO, osnivač 

poslaničke grupe "Patriote za Evropu" treće po veličini u Evropskom 

parlamentu.