Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je četvrtak, 28. avgust, 2025. 

   430 - Umro je Aurelije Avgustin, poznatiji kao Sveti

Avgustin, episkop u rimskoj severnoj Africi, najznamenitiji

predstavnik rane hrišćanske misli (patristike). U najvažnijem 

delu "O državi Božjoj" pravio je razliku između idealne, večne 

"države Božje" i privremenih, prolaznih oblika zemaljske države. 

To delo je dugo bilo osnov crkvenog tumačenja svetovnih ustanova. 

Napisao je i neku vrstu autobiografije: "Ispovesti".

        1219 - Patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost

vizantijskog (nikejskog) cara Teodora I Laskarisa hirotonisao

je Savu Nemanjića, potonjeg Svetog Savu, za prvog srpskog

arhiepiskopa. Tim činom Srpska Pravoslavna crkva postaje

autokefalna (samostalna). Središte srpske crkve u prvo vreme

bilo je u manastiru Žiča. Car Stefan Dušan uzdigao je 1346.

srpsku crkvu na rang patrijaršije.

 

        1645 - Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Huig

de Grot, poznat kao Hugo Grocijus, osnivač nauke o međunarodnom

pravu. Pripadao je "školi prirodnog prava" i dokazivao je jednakost

ljudi među sobom i pred zakonom. Zastupao je tezu da su mora 

(i okeani) opšte dobro i da pojedine zemlje nemaju pravo njihovog

ekskluzivnog korišćenja. Zalagao se za versku toleranciju (bilo 

je to vreme sukoba Katolika i Protestanata u Grocijusovoj Holandiji), 

ali je 1618. uhapšen u Utrehtu i 1619. osuđen na doživotnu robiju 

kao jeretik. Uspeo je 1621. da pobegne u Francusku i od 1635. do 

smrti 1645. bio je ambasador Švedske u Francuskoj. Dela: pravna i 

religiozna - "De iure belli ac pacis", "Mare liberum", "De iure 

praedae", "De veritate religionis Ćristianae", "Via et votum ad 

pacem ečlesiasticam", drame - "Ćristus patiens", "Sophomphaneas", 

"Adamus exul".

        1749 - Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno

od najvećih imena svetske književnosti. Nekoliko godina posle

završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 

28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literature, intenzivno se

bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim

poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj

poeziji, koju je uvažavao, i prevodom više srpskih narodnih

pesama, uključujući "Hasanaginicu". Bio je pod uticajem Herdera 

koji je takođe bio sklon Srbima. Dela: romani "Faust", "Vilhelm 

Majster", "Verter", "Izbor po srodnosti", drame "Gec od Birlinhema", 

"Egmont", "Ifigenija na Tavridi", "Torkvato Taso", tragedije 

"Klaviho", "Vanbračna kći", ep "Herman i Doroteja", putopis 

"Putovanje po Italiji", autobiografsko delo "Iz mog života", 

poezija "Marijenbadska elegija", "Rimske elegije", 

"Zapadno-istočni divan", epigrami "Ksenije", "Teorija boja".

1761 - Rođen je grof Sava Tekelija, jedan od prvaka 

Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, predsednik Matice 

srpske, dobrotvor srpskog naroda. Velikim zaveštanjem od 150.000 

forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u 

Pešti zadužbinu "Tekelianum" pod upravom Matice srpske (za čije 

je osnivanje on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim 

đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio školovanje u 

glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik iz Arada (danas Rumunija) 

aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i 

materijalno je pomogao brojne srpske nacionalne akcije. Matica 

srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.

        1813 - Od rana u bici na Deligradu umro je srpski junak iz

Prvog srpskog ustanka Jovan Kursula, opevan u narodnim pesmama. U

nizu bitaka istakao se junaštvom, posebno u boju na Crnom vrhu

1809. kada su Turci pod komandom Alije Gušanca pokušali da prodru

u Gružu i Jasenicu i u septembru 1810. na Varvarinskom polju, kada

je junaštvom zadivio i Turke i ruske dobrovoljce koji su se borili

na strani Srba.

        1833 - Britanska kruna se saglasila sa zabranom ropstva 

u Britanskoj imperiji.

        1849 - Austrijske trupe pod komandom generala, potonjeg

maršala, Jozefa Radeckog zauzele su italijanski grad Veneciju

posle opsade započete 20. jula 1849.

        1916 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat

Rumuniji.

        1944 - U francuskom gradu Marselj predali su se preostali 

nemački vojnici, a istog dana je oslobođen i obližnji Tulon.

        1973 - U zemljotresu jugozapadno od Siudad Meksika poginulo

je više od 500 osoba.

        1987 - Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston,

jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka, važio je 

za posebno veštog u radu s glumcima. Snimio je mnoštvo filmova,

najviše pustolovnog i kriminalističkog žanra. Filmovi: "Malteški

soko", "Rt Largo", "Bejasmo stranci", "Blago Sijera Madre",

"Džungla na asfaltu", "Crvena značka za hrabrost", "Afrička

kraljica", "Mobi Dik", "Noć iguane", "Odsjaj u zlatnom oku", "Grad

izobilja", "Naš čovek iz Australije", "Sudija za vešanje", "Eni",

"Ispod vulkana".

        1994 - Okončan je dvodnevni referendum u Republici

Srpskoj, na kojem je više od 90 odsto građana odbacilo mirovni

plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

        1995 - Minobacačka granata usmrtila je na sarajevskoj

pijaci Markale 37 i ranila 85 osoba, za šta su posle ekspresne 

istrage optuženi Srbi, što je poslužilo kao izgovor za masovne

napade NATO avijacije na Republiku Srpsku. Docnije se pojavio 

izveštaj prema kojem je tragedija inscenirana od strane ratnog 

rukovodstva u Sarajevu, što je potvrdio i visoki funkcioner UN 

Jasuši Akaši.

        1996 - Vlada SAD zabranila je vođi "Nacije islama" Luisu

Farakanu da prihvati obećani libijski poklon od milijardu dolara

s ciljem ekonomske i političke pomoći Afroamerikancima SAD.

        1997 - U krvavom obračunu rivalskih bandi u zloglasnom

venecuelanskom zatvoru "Eldorado" poginulo je 29 osoba.

        1999 - U saobraćajnoj nesreći poginuli su makedonski

ministar Radomir Stojkovski, njegova supruga, kćerka i vozač,

posle čega su norveški vojnici iz vozila međunarodnih snaga,

koje je izazvalo nesreću, odbili da se podvrgnu testu alkohola

u krvi. Poručnika koji je skrivio smrt četvoro ljudi, sud u

Oslu je u martu 2000. osudio na godinu dana zatvora.

        2006 - U sukobu koji je izbio između iračke vojske i

šiitske milicije lojalne popularnom verskom vođi Muktadi el

Sadru, u gradu Divanija, južno od Bagdada, poginulo je 50

pobunjenika i 23 iračka vojnika, dok je oko 70 osoba ranjeno.

        2007 - Umro je Francisko Umbral, jedan od najvećih

španskih savremenih pisaca. Objavio je preko 80 knjiga, među

kojima su "Smrtnik i ruža" i "Madridska trilogija". Dobitnik je

uglednih španskih priznanja poput Nagrade princa od Asturije za

književnost 1996. i nagrade Servantes 2000. 

        2007 - Umrla je Draga Jonaš, spikerka i novinar. Bila

je spiker Radio Beograda još u Kraljevini Jugoslaviji. Godine

1951. ponovo se zaposlila u Radio Beogradu i decenijama je bila

neprevaziđeni glas beogradskog radija. Dobitnik je "Vukove 

nagrade" za 2004. za unapređenje srpske kulture, prosvete i 

nauke. Bila je učitelj brojnih potonjih spikera i novinara 

Radio Beograda i Televizije Srbije.

        2007 - Najmanje 52 osobe su poginule a povređeno je 247 

u sukobu suparničkih šiitskih milicija na religijskom skupu

u iračkom svetom gradu Karbali, posle čega su vlasti prekinule

ceremoniju i evakuisale brojne hodočasnike. Pripadnici armije 

Mahdi, lojalne radikalnom svešteniku Muktadi al-Sadru, otvorili 

su vatru na stražare iz brigade Badr, naoružanog ogranka

Vrhovnog islamističkog iračkog saveta, koji su obezbeđivali 

dve glavne džamije u Karbali.

        2008 - Glavni tužilac Južne Osetije Tejmuraz Hugajev

izjavio je da su, tokom petodnevnih sukoba, započetih 8. avgusta

u toj otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti poginula

1.692 civila, da je ranjeno oko 1.500 osoba, ali da broj žrtava

nije konačan.

2013 - Dovođenjem poslednje grupe etiopskih Jevreja u 

Izrael, okončana je višedecenijska akcija preseljavanja pripadnika 

te drevne zajednice u jevrejsku državu. Uzima se da u svetu 

pripadnika Beta Izrael grupacije, odnosno etiopskih Jevreja, ima oko 

150.000 od čega je oko 130.000 nastanjeno u Izraelu. Postupno, 

sistematsko preseljavanje započelo je poznih sedamdesetih.

2014 - Preminuo je Mirko Tepavac, istaknuti političar i bivši 

ministar inostranih poslova Jugoslavije. Tepavac je vodio diplomatiju 

Jugoslavije od aprila 1969. do novembra 1972, kada je bio primoran da se 

povuče. Smenjen je zajedno s Markom Nikezićem, Kočom Popovićem, 

Mirkom Čanadanovićem i drugima koji su predstavljeni kao "liberali". 

Rođen je 1922. u Zemunu, u građanskoj porodici. Učesnik je NOB-a od 

1941. Bio je direktor Radio Beograda, novinske kuće Politika, kao 

i glavni urednik Politike. Bio je ambasador u Mađarskoj, zatim pomoćnik 

saveznog ministra inostranih poslova. Prema nepodeljenom mišljenju, 

jedan je od najistaknutijih intelektualaca među političarima 

socijalističke Jugoslavije. Vodio je Evropski pokret u Srbiji od 1994. 

do 1996. godine. Knjige: "Moj drugi svetski rat i mir", "Države, 

državnici i stradalnici", "Demokratija ili despotija".

2018 - Ekipa naučnika CERN-a, Evropske asocijacije 

za nuklearna istraživanja koja je smeštena u Švajcarskoj, 

obelodanila je, šest godina nakon što je Higsov bozon otkriven, 

na koji način se on raspada na fundamentalne čestice poznate kao 

botom kvarkovi. Ovo istraživanje od ključnog je značaja za modernu 

fiziku pošto rezultati mogu ili da sasvim uzdrmaju postojeće 

teorije i ukažu na novu pristup fizici ili da potvrde Standardni 

model, koji je zasnovan na ideji da Higsovo polje "daje" masu 

kvarkovima i drugim elementarnim česticama.

2019 - Peruanski mediji obelodanili su nalaze arheologa 

Ferena Kastilja kod Pampa la Kruza, nedaleko od grada Truhiljo, 

približno 700 kilometara severno od Lime. Kastiljo je razjasnio 

detalje šokantnih nalaza koji su prethodno bili delimično poznati. 

Pronađeni su posmrtni ostaci dece, njih 227. Deca su bila žrtvovana 

u skladu s ritualima pretkolumbovske civilizacije Kimu.