Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 30. avgust, 2025. 

   1483 - Umro je francuski kralj Luj XI, koji je tokom

vladavine od 1461. okončao ujedinjenje Francuske.

        1489 - Rođen je italijanski slikar Antonio Alegri da

Koređo. Renesansni umetnik koji se često tumači kao daleki 

prethodnik rokokoa, senzualan i dekorativan, s religioznom i 

i mitološkom tematikom. Dela: freske u crkvi Svetog Jovana u 

Parmi, slike "Mistično venčanje Svete Katarine", "Jupiter i 

Antiopa", "Leda", "Bogorodica sa Svetim Đorđem".

        1748 - Rođen je francuski slikar Žak Luj David,

osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski

slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete.

Vaspitavan na antičkim uzorima bio je virtuozan crtač i sjajan

portretista. Dela: "Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje",

"Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje".

        1757 - Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod

komandom maršala Stepana Apraksina, porazila pruske trupe u bici

kod Gros Jegersdorfa.

        1797 - Rođena je engleska književnica Meri Volstounkraft

Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najpoznatija po

romanu "gotskoj" priči "Frankenštajn ili moderni Prometej". Ostala 

dela: romani "Poslednji čovek", "Lodor".

        1811 - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, majstor

reči i oblika, preteča parnasovaca, osnivač larpurlatizma

"umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Dela: pesme "Emalji i

kameje", proza "Gospođica de Mopen", "Roman jedne mumije", "Kapetan

Frakas", kritike "Istorija dramske umetnosti u proteklih 25 godina",

"Istorija romantizma".

        1871 - Rođen je novozelandski fizičar Ernest Raterford,

dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača

moderne atomske teorije. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski

profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti

1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije "Kevendiš".

Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim

istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje

je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata

alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog

atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim

fizičarem Hansom Gajgerom  otkrio je da alfa zraci sadrže

pozitivno naelektrisane atome helijuma.

        1914 - Nemačka Osma armija pod komandom generala Paula

fon Hindenburga potukla je u Prvom svetskom ratu kod Tanenberga

(danas severna Poljska, tada Istočna Pruska) posle petodnevnih

borbi, Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je

izgubila najmanje 30.000 ljudi. Time je zaustavljeno napredovanje

Rusa ka Pruskoj, a Samsonov je istog dana izvršio samoubistvo,

ali je angažovanje velikih nemačkih snaga na tom frontu oslabilo

pritisak Nemaca na Zapadnom frontu i bitno doprinelo pobedi

Francuza na Marni.

        1916 - Turska je u Prvom svetskom ratu objavila rat

Rumuniji.

        1918 - Vođu Oktobarske revolucije Lenjina ranila je u

Moskvi pripadnica stranke Esera Fanja Kaplan, posle čega je

boljševičko vođstvo zavelo teror nad "kontrarevolucionarnom

buržoazijom i njenim agentima".

        1929 - Umro je Ivo Vojnović, dramski pisac iz Dubrovnika 

s veoma živim osećanjem za scenu. Dela: drame "Dubrovačka trilogija", 

"Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo 

vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".

        1935 - Umro je francuski pisac Anri Barbi, pacifist i

borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao

dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u

romanu "Oganj" u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas

u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u

Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se

bori za svoje ideje. Ostala dela: romani "Pakao", "Svetlost",

zbirka pesama "Tugovanke".

        1940 - U Beču su završeni razgovori predstavnika

Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske ("Bečka arbitraža") na

kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj

južnu Dobrudžu, a Mađarskoj veliki deo Transilvanije (Erdelj).

        1940 - Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson,

predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta

u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je

1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i

dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

        1942 - Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora

pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale u Sremskoj 

Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je 

živeo u Parizu, a od 1930. u Šidu. Njegove velike kompozicije 

"Doručak na travi" i "Pijana lađa" spadaju među najznačajnija 

dela srpskog modernog slikarstva. Najznačajnija njegova dela nalaze 

u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu 

i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

        1944 - Sovjetska armija je u Rumuniji u Drugom svetskom

ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju, preotevši od Nemaca

važan izvor snabdevanja gorivom.

        1945 - Japanske trupe u Hongkongu, koje su tu britansku

koloniju držale pod okupacijom tokom Drugog svetskog rata, predale

su se Britancima.

1953 - Rođen je Zoran Petrović Piroćanac, novinar, naučnik. 

Kao slobodni novinar, decenijama je sarađivao s brojnim medijima bivše 

Jugoslavije i inostranstva. Bio je zapažen kao izveštač iz Latinske 

Amerike (Nikaragva), Bliskog istoka (Palestina), Afrike, kao i sa teritorije 

negdašnje Jugoslavije devedesetih. Diplomirao je romanistiku na Filološkom 

fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao u Parizu, na Visokoj školi 

društvenih nauka. Govorio je više svetskih jezika. Jedan je od osnivaca 

Centra za geopolitičke studije "Jugoistok". Poslednjih godina radio je 

u Institutu za politicke studije u Beogradu. Dela: "Sunovrat", "Izbrisati 

srpski virus", "Geopolitika hrane", "Ekonomska špijunaza".

        1963 - Između središta vlada Sovjetskog Saveza i SAD

lideri tih dveju zemalja Nikita Hruščov i Džon Kenedi

uspostavili su, posle kubanske krize, kada je u poslednjem trenutku

izbegnut sukob dve tadašnje velesile, direktnu telefonsku liniju

nazvanu "crveni telefon".

        1973 - Kenija je zabranila lov na slonove kao i trgovinu

slonovačom.

        1981 - U Teheranu su u eksploziji podmetnute bombe poginuli

predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed

Džavad Bahonar.

        1983 - Potpukovnik Gijon Blaford postao je prvi Amerikanac

afričkog porekla koji je poleteo u kosmos, u sastavu petočlane

posade šatla "Čelendžer".

        1991 - Sovjetska republika Azerbejdžan objavila je

nezavisnost od Moskve i započela je formiranje sopstvene armije.

        1995 - Avioni NATO započeli su seriju masovnih napada

na vojne i civilne ciljeve u Republici Srpskoj. U bombardovanjima

u kojima je korišćena i radioaktivna municija, izvedenim uz

objašnjenje da će ona bosanske Srbe dovesti "za pregovarački

sto" poginulo je više od 100 civila, a hrvatske i muslimanske

snage su, zahvaljujući pomoći iz vazduha osvojile oko 4.000

kvadratnih kilometara na zapadu RS, odakle je izbeglo oko 

170.000 Srba. Prvog dana bombardovanja protivvazdušna odbrana

Vojske RS oborila je blizu Pala francuski avion tipa "Miraž

2000" iz kojeg su se dva pilota spasla katapultiranjem.

        1999 - Na referendumu u organizaciji Ujedinjenih nacija

o statusu Istočnog Timora, bivše portugalske kolonije koju je

1975. okupirala a 1976. anektirala Indonezija, 78,5 odsto

stanovnika glasalo je za nezavisnost. Istočni Timor je zbog 

portugalskog nasleđa naglašeno rimokatolički za razliku od 

islamske Indonezije.

        2002 - Rusija se povukla iz vojne baze na Kubi na kojoj 

je bila prisutna od 1962. godine.

        2003 - Umro je američki glumac Čarls Bronson, rudar pre

nego što je započeo karijeru filmskog glumca tokom koje je igrao

u više od 60 filmova, mahom igrajući avanturiste i ljude jakog

karaktera, spremne da podnesu sve u borbi za principe u koje veruju.

Filmovi: "Sedmorica veličanstvenih", "Dvanaest žigosanih", "Veliko

bekstvo", "Jahač na kiši", "Porodica" "Čatova zemlja", "Divlji

konji", "Teška vremena", "Beli bizon", "Telefon", "Ljubav i meci",

"Bilo jednom na Divljem zapadu".

        2006 - Umro je Nagib Mahfuz, egipatski pisac, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost. Najpoznatiji egipatski književnik

i intelektualac dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1988.

čime je postao prvi pisac na arapskom jeziku kom je dodeljeno to

priznanje. Napisao je oko pedesetak romana od kojih je najpoznatija

"Kairska trilogija" u kojoj govori o razvoju Egipta kroz priču o

tri generacije jedne porodice srednje klase.

        2006 - Umro američki glumac Glen Ford, jedan od velikana

zlatnog doba Holivuda. Počeo je da radi za studio "Kolumbija

pikčrs" 1939. Tokom karijere duge 53 godine, igrao je u više od

100 filmova. Svetsku slavu doživeo je 1946. godine ulogom u filmu

"Gilda" Čarlsa Vidora, koji je proslavio i Ritu Hejvort. Filmovi: 

"Bitka za Midvej", "Velika žega", "Kauboj", "Karavan putuje na 

Zapad", "U 3 i 10 za Jumu". Nagradu Zlatni globus za najbolju ulogu 

osvojio je 1962.

        2007 - Umro je srpski pisac Jovan Kozomara. Autor je devet

romana, novela i kratkih priča iz zivota Zemuna. Dela: "Kupanje

golubova", "Gluvarenje u dve smene", "Noćne magle u Zemunu",

"Poslednji svedok iz Venecije", "Koprive cvetaju na Kalvariji",

"Gardoš sav od kiše", "Zemunska galerija", "Ko je ko u Zemunu".

2017 - "Islamski terorizam začet je 90-tih godina u Bosni 

i Hercegovini", izjavio je Miroslav Tuđman, čelnik tajnih službi 

Hrvatske 90-tih, zagrebačkom nedeljniku Globus". Kako je rekao: 

"Za to je zaslužan Alija Izetbegović". "Ovo što se sada događa 

po Evropi, to se događalo u BiH devedesetih godina. Bio je to 

začetak današnjeg islamskog terorizma". 

2021 - SAD su okončale povlačenje vojnih trupa iz Avganistana, 

pošto je sa aerodroma u Kabulu poleteo i poslednji avion s američkim 

vojnicima, gotovo dve decenije od njihovog dolaska u tu zemlju. Američke 

snage ušle su u Avganistan posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 

2001. Pošto su talibanske snage ponovo zauzele Avganistan usledio je 

panični beg. Kako je zvanično saopšteno, SAD i druge zemlje zajedno 

su evakuisale više od 123.000 civila. Bila je to jedna od najvećih 

vazdušnih evakuacija u istoriji.

2022 - Umro je Mihail Gorbačov, poslednji lider Sovjetskog 

Saveza. Rođen 1931. u Stavropoljskom kraju, diplomirao je pravo u 

Moskvi 1955. Postao je član CK 1971, a 1979. Politbiroa. Na čelu 

Sovjetskog Saveza nalazio se od 1985. do 1991, kao generalni sekretar 

Komunističke partije te zemlje. Upamćen je kao čovek koji je okončao 

takozvani Hladni rat, ali je dokrajčio i Sovjetski Savez, iako je 

pokušavao da zaustavi proces raspada koji je sam započeo. Okončao 

je rat u Avganistanu 1988, i inicirao ograničenje  nuklearnog oružja 

srednjeg dometa u Evropi. Dozvolio je liberalizaciju i u oblasti 

informisanja i u ekonomiji, što je bilo poznato kao "Glasnost" 

i "Perestrojka". Doprineo je padu svih istočnoevropskih režima 

oslonjenih na Moskvu 1989, kao i nestanku Istočne Nemačke (DDR). 

Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1990. godine.

2023 - Grupa visokih oficira Gabona izvršila je puč. Vojska 

je preuzela vlast u Librvilu, upravo pošto je odgovarajuće državno 

izborno telo saopštilo da je dotadašnji predsednik Ali Bongo osvojio 

treći mandat. Oboreni predsednik Ali Bongo Ondimba (64) sin je 

dugogodišnjeg celnika te zemlje Omara Bonga, koji se dočepao vlasti 

decembra 1967. godine i na čelu zemlje ostao je do juna 2009. Formalno, 

Ali Bongo Ondimba biran je za predsednika u dva navrata, 2009. godine, 

potom 2016. i treći put 2023. Gabon je inače zbog velikog prirodnog 

bogatstva, kao i udaljenosti od konfliktih zona, među srećnijim 

zemljama Afrike.

2024 - Specijalne jedinice takozvane kosovske policije upale 

su u prostorije srpskih institucija u četiri opštine na severu 

Kosova i Metohije, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom 

Potoku, kao i u bolnički krug KBC Kosovska Mitrovica, zgradu u kojoj 

se nalaze prostorije PIO Fonda, prostorije Kancelarije za KiM, 

Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga i Centra za socijalni rad.