Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 2. jul,  2025. 

 1489 - Rođen je engleski sveštenik Tomas Krenmer,

jedan od vođa verske reformacije u 16. veku u Engleskoj. U vreme

rimokatoličke reakcije kraljice Marije I Tjudor, 1556. kao 

kenterberijski nadbiskup spaljen je na lomači, pod optužbom da 

je jeretik. Uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio 

"Opšti molitvenik" na engleskom.

        1566 - Umro je Mišel Nosterdam, poznat kao Nostradamus, 

izvesno vreme astrolog francuskog dvora. Po obrazovanju bio je lekar. 

Napisao je knjigu "Proročanstva" u kojoj je, na zagonetan i nejasan 

način, proricao buducućnost.

        1644 - U bici kod Marston Mura monarhisti su doživeli prvi

veliki poraz od strane sledbenika parlamenta u građanskom ratu u

Engleskoj.

        1714 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Kristof

Vilibald Gluk. Reformisao je operu i postavio osnove muzičke drame. 

Bio je kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije.

Napisao je stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko 

baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere "Orfej i Euridika", 

"Alčesta", "Paris i Helena", "Armida", "Ifigenija na Tauridi", 

"Ifigenija na Aulidi".

        1778 - Umro je Žan Žak Ruso, francuski filozof, pisac 

i kompozitor, daleki inspirator potonjih revolucionarnih događaja 

u Francuskoj, posebno "Deklaracije o pravima čoveka i građanina". 

Njegove političke ideje uticale su na Kanta, Fihtea, Hegela. 

Idealizovao je prvobitno "prirodno stanje". Uzrokom nejednakosti 

je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je 

razvio u pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest

savojskog vikara", ražestio je Parlament, u tadašnjoj Francuskoj sud, 

koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao

je operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je "Muzički 

leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o francuskoj muzici". 

Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o naukama i umetnostima", 

"Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima", "Julija 

ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma sa planine", "Ispovesti".

        1819 - U Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad 

dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe 

od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno.

        1877 - Rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik 

Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih 

književnika 20. veka. Određivala ga je svojevrsna odbojnost prema 

normama građanskog poretka kao i zainteresovanost za duhovnost 

pa i misticizam. Bio je šezdesetih 20. veka neka vrsta idola 

omladine na Zapadu. Pisao je s velikim uspehom i poeziju. Dela: 

romani "Peter Kamencind", "Pod točkom", "Gertruda", "Roshalda", 

"Demijan", "Sidarta", "Stepski vuk", "Igra staklenih perli", 

"Narcis i Zlatousti".

        1881 - U Vašingtonu je izvršen atentat na predsednika SAD

Džejmsa Ejbrama Garfilda, koji je od rana umro 19. septembra 1881.

        1884 - Osnovana je Narodna banka Srbije. Prvobitni naziv bio

je - Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Prvi guverner bio

je Aleksa Spasić, bivši ministar, poznati srpski ekonomski stručnjak.

Banka je bila ustrojena po uzoru na Narodnu banku Belgije. U prvo vreme

bila je smeštena u Knez Mihailovoj ulici a od 1890. nalazi se u namenski

građenom reprezentativnom zdanju u stilu neorenesansnog akademizma u

ulici Kralja Petra. Zgradu je projektovao bečki arhitekta Konstantin

Jovanović, sin Anastasa Jovanovića (prvi srpski litograf i 

dvoroupravitelj Kneza Mihaila Obrenovića). Januara 1920. preimenovana 

je u Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

        1900 - Nad Mencelskim zalivom na Bodenskom jezeru na jugu

Nemačke prvi put je poleteo dirižabl kojim je upravljao nemački

grof Ferdinand fon Cepelin. Letelica koju je konstruisao bila je

duga 128, a široka 11 metara, sastavljena od 16 balona ispunjenih

vodonikom i imala je oklop od aluminijuma. Prvi letovi dirižabla

bili su velika senzacija i Cepelin je svuda bio pozdravljan zvonima

i topovskim salvama.

        1915 - Umro je meksički general i državnik Hose de la

Krus Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od

1884. do 1911. Iskoristio je popularnost stečenu u borbi protiv

francuskih intervencionističkih trupa, da 1876. vojnim prevratom

osvoji vlast, zavede diktaturu s osloncem na SAD i omogući prodor

američkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka,

ali i građana uopšte, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 

1911. posle čega je emigrirao i umro je u Parizu.

        1925 - Rođen je kongoanski državnik Patris Lumumba, prvi 

predsednik Vlade nezavisnog Konga, jedan od tvoraca nezavisnosti te 

zemlje, koji je zbog tragične sudbine postao svojevrsni simbol "crne 

Afrike". Predsednik vlade Konga postao je juna 1960, po sticanju 

suverenosti, ali je smenjen već 5. septembra. Prilikom bega na istok 

zemlje 1. decembra uhapšen je. Ubijen je januara 1961. u Katangi, 

tada otcepljenoj inače najbogatijoj provinciji Konga, koju je vodio 

Moiz Čombe. Iza ubistva su stajale zapadne tajne službe. Upamćen 

je i kao pesnik.

        1948 - Uz pomoć zapadnih zemalja, grčke vladine trupe su

počele ofanzivu protiv prokomunističke Demokratske armije Grčke,

čime je građanski rat ušao u završnu fazu.

        1949 - Umro je bugarski revolucionar i državnik Georgi

Mihajlovič Dimitrov, vođa i jedan od tvoraca Komunističke partije

Bugarske, prvi predsednik bugarske vlade posle Drugog svetskog rata,

generalni sekretar Kominterne od 1935. do 1943. Posle paljevine

Rajhstaga 1933. sudio mu je nacistički sud na Lajpciškom procesu.

Sjajnom odbranom pretvorio je suđenje u optužbu protiv nacista i

režima Adolfa Hitlera.

        1961 - Samoubistvom je okončao život američki pisac

Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954.

U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu i

sećanja na taj period opisao je u romanu "Zbogom oružje", iskustva

iz Španskog građanskog rata u romanu "Za kim zvona zvone", a na

putu po Africi nastali su "Snegovi Kilimandžara" i "Zeleni bregovi

Afrike". Nastojao je da reporterski beleži činjenice, što je

karakteristika "škole" pisaca koju je predvodio između dva svetska

rata. Naglašavao je snagu nagona i duboku žudnju za intenzivnim 

životom. Ostala dela: romani "Starac i more", "Pokretni praznik", 

"Prolećne bujice", "Sunce se ponovo rađa", "Smrt u popodnevu", 

"Imati i nemati", "Preko reke pa u šumu", drama "Peta kolona".

        1964 - Predsednik SAD Lindon Džonson potpisao je "Akt o

građanskim pravima", kojim je zabranjena rasna diskriminacija.

        1969 - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao

je sve zemlje da obustave razvoj i skladištenje hemijskog i

biološkog oružja.

        1974 - Lideri Sovjetskog Saveza i SAD Leonid Brežnjev i

Ričard Nikson objavili su u Moskvi da je postignut sporazum dveju

zemalja o ograničavanju podzemnih nuklearnih proba.

        1976 - Severni i Južni Vijetnam su posle Vijetnamskog

rata, okončanog 1975. porazom SAD i marionetskog južnovijetnamskog

režima, posle 22 godine ponovo ujedinjeni u jednu zemlju, s Hanojem

kao glavnim gradom.

        1989 - Umro je Andrej Gromiko, 28 godina sovjetski ministar 

inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je ambasador u SAD, 

zatim u UN, gde je bio poznat kao "mister njet". Sovjetsku diplomatiju 

predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće 

Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988, a sutradan 

i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog 

Saveza na kom se nalazio od 1985.

        1990 - U saudijskom gradu Meka, u pešačkom tunelu blizu

islamskog svetilišta, u stampedu je poginulo oko 1.400

hodočasnika.

        1992 - Umro je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer

sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu

analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti

ilegalnoj organizaciji "Savez demokratske omladine Jugoslavije"

posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji.

Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine.

Dela: romani "Vreme čuda", "Hodočašće Arsenija Njegovana",

"Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana", "Kako upokojiti vampira",

"Zlatno runo", "Atlantida", "Novi Jerusalim", "Argonauti", "Pisma

iz tuđine", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo", drame "Kako

zabaviti gospodina Martina", "Na ludom belom kamenu", scenario za

film "Dan četrnaesti".

        1993 - Turski islamisti zapalili su hotel u Sivasu i usmrtili

37 osoba, većinom intelektualaca, učesnika kulturnog festivala.

        1994 - Albanski sud osudio je na devet godina zatvora bivšeg

komunističkog lidera Albanije Ramiza Aljiju, pod optužbom

da je zloupotrebljavao vlast i kršio ljudska prava.

        1994 - Posle povratka sa svetskog fudbalskog prvenstva,

u Medeljinu je ubijen kolumbijski fudbaler Andres Eskobar, zato što

je dao autogol na utakmici Kolumbija-SAD.

        1995 - Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije

trijumfalno je obeležila povratak posle ukidanja sportskih

sankcija, pobedivši u finalu prvenstva Evrope u Atini ekipu

Litvanije rezultatom 96:90.

        1995 - Šumski požar, najveći u istoriji Izraela, primorao

je hiljade ljudi da napuste domove blizu Jerusalima.

        1997 - Umro je američki filmski glumac Džejms Stjuart. 

Bio je takođe general ratnog vazduhoplovstva SAD. Uglavnom je 

igrao uloge osoba izrazite moralnosti, i doživljavan je kao 

svojevrsni primer američkog ideala. Filmovi: "Mister Smit u Senatu", 

"Filadelfijska priča" (Oskar), "Konopac", "Vinčester 73", "Priča 

o Glenu Mileru", "Najveća predstava na svetu", "Prozor na dvorište", 

"Čovek koji je znao previše", "Vrtoglavica", "Anatomija jednog 

ubistva", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Jesen Čejena", 

"Parada ludaka".

        2004 - Srpski Manastir Visoki Dečani, zadužbina kralja

Stefana Uroša III Dečanskog (1321-1331) uvršten je u listu

svetske baštine UNESKO.

        2005 - Humanitarni koncerti pod zajedničkim nazivom

"Lajv ejt" (Live 8), u organizaciji irskog muzičara Boba Geldofa,

održani su u svim zemljama koje čine G8 - Sjedinjenim Američkim

Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Kanadi,

Japanu i Rusiji, s ciljem da se pomogne najsiromašnijim zemljama.

2011 - Preminula je Olivera Marković, srpska glumica koja je

ostavila neizbrisiv trag. Prvi film snimila je 1946.godine ("U planinama 

Jugoslavije"). Nagradu Narodnog pozorišta, čija je članica postala 1967.

dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara ("Leda", 1978),

a najveće priznanje koje dodeljuje Nacionalni teatar, Plaketu, dobila 

je 1988. Ukupan njen opus broji više od stotinu uloga, igrala je 

u čak 63 filma, 26 serija. Dobitnica je dve Zlatne arene na Filmskom 

festivalu u Puli. Upamćena je i kao vrsna pevačica ruskih romansi i 

šlagera.

2014 - Prvi put, nakon gotovo pola veka, vlada Nemačke odobrila 

je budžet za nastupajuću godinu u kojem nije predviđen deficit. Partije 

levice upozorile su tim povodom da bi ovakav budžet mogao da dovede 

do oštrog pada investicija.

2014 - Protiv bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija 

pokrenuta je zvanična istraga u Parizu zbog sumnje da je "trgovao 

uticajem" kao i zbog drugih nezakonitih radnji vezanih za finansiranje 

njegove izborne kampanje. 

2016 - Preminuo je Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir 

1986. Autor je više od 40 knjiga, među kojima je najuticajnija "Noć" 

koja je uz "Dnevnik Ane Frank" standardno svedočanstvo holokausta. 

Kao 15-godišnjak poslat je u Aušvic iz rodnog Sigeta, kasnije je 

prebačen u Buhenvald, a oslobođen je 1945. Skoro tri decenije predavao 

je na Univerzitetu u Bostonu, a bio je predavač i na Univerzitetu Jejl 

i Gradskom univerzitetu Njujorka. Bavio se humanitarnim radom.

2016 - U Žitištu, Banat, dogodio se masakr u kojem je poginulo 

5 osoba, a 22 su ranjene. Ubica je u letnjoj bašti lokalnog kafea, iz 

automatske puške rafalnom paljbom, ispalio 26 metaka pucajući prvenstveno 

na suprugu s kojom je bio u brakorazvodnoj parnici, ali i na osobe s 

kojima se nalazila.

2019 - Prilikom vazdušnih napada na pritvorski centar 

za migrante u Tadžuri, nedaleko od Tripolija, Libija, 53 osobe 

su poginule a više od 130 je ranjeno. Napad se dogodio u sklopu 

vazdušnih udara snaga lojalnih Halifi Haftaru i njihovih nastojanja 

da zauzmu Tripoli, koji kontroliše međunarodno priznata vlada 

Libije. Migrantski centar se nalazi u blizini vojnog kampa.

2022 - Preminuo je Piter Bruk, pozorisni reditelj. Rođen u 

Britaniji, od početka sedamdesetih 20. v. živeo je u Francuskoj gde je 

osnovao Međunarodni centar za pozorišna istraživanja i bio, kako su ga 

opisivali "duša" pozorišta Le Buf di Nor, u Parizu. Njegova produkcija 1970. 

u Stratfordu, Šekspirovog "Sna letnje noći", odigrana u belom, obezbedila mu 

je mesto u analima istorije teatra. Režirao je komade od izazovnih verzija 

Šekspira, preko međunarodnih opera do hindu epskih pesama. Upamćen je 

po izvođenju "Mahabharate" po indijskom epu, u trajanju od devet sati, 1985. 

Predstave je postavljao u i napuštenim fabrikama, kamenolomima, školama, 

na najrazličitijim mestima, širom sveta, od Londona do Irana, od Pariza 

do Afrike. 

2023 - Preminuo je Milan Milutinović, političar, diplomata, bivši 

predsednik Srbije. Studije prava završio je u rodnom Beogradu. Bio je sekretar 

za prosvetu i nauku Srbije, ambasador u Grčkoj i ministar inostranih poslova 

SR Jugoslavije. Predsednik Srbije bio je od decembra 1997. do decembra 2002. 

godine. Po isteku predsedničkog mandata, decembra 2002. godine, predao se 

Haškom tribunalu, gde je bio optužen zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji. 

Oslobođen je februara 2009. i proglašen nevinim po svim tačkama optužbe.

2024 - U stampedu prilikom verskog skupa u Hatrasu, u najmnogoljudnijoj 

indijskoj državi Utar Pradeš, poginula je 121 osoba, a povređeno je najmanje 

150. Bilo je to okupljanje posvećeno hinduističkom božanstvu Šivi, koje 

se redovno održava u Hatrasu. Te godine okupilo se čak 250.000 lica, namesto 

uobičajenih osamdesetak hiljada.