Vojni analitičar objasnio zašto vlast ne može da negira umešanost u isporuke oružja u Ukrajini

 Dok srpske vlasti demantuju da imaju saznanja o tome da naoružanje iz domaće vojne industrije završava u Ukrajini, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) optužuje Beograd da preko trećih zemalja snabdeva ukrajinsku vojsku municijom i artiljerijskim raketama. Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje za portal Nova.rs da je takva tvrdnja vlasti neodrživa, jer je nemoguće godinama izvoziti velike količine oružja ka istim destinacijama, a ne znati kome ono zapravo stiže. Prema njegovim rečima, takva poricanja možda mogu da zavaraju deo domaće javnosti i pristalice SNS-a, ali ne i ruski državni vrh, koji je sada jasno i bez zadrške poručio da više neće tolerisati dvostruku igru Beograda.

Vojni analitičar Aleksandar Radić detaljno je za portal Nova.rs objasnio kako funkcioniše sistem izvoza naoružanja iz Srbije, ističući da nijedna isporuka ne može biti realizovana bez znanja i saglasnosti više državnih institucija.

Kako kaže, u pitanju je jasno definisana procedura u kojoj učestvuju ministarstva, bezbednosne agencije i javna preduzeća, te da je jasno da je u pitanju državna politika, a ne slučajna ili nepoznata trgovina.

“Firma koja se bavi izvozom mora biti registrovana i mora se nalaziti na spisku koji vodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema zakonskoj proceduri, ta firma prikuplja potrebnu dokumentaciju i podnosi zahtev nadležnom ministarstvu. Ključni dokument u toj proceduri, kako za nas, tako i za Ruse, jeste sertifikat krajnjeg korisnika. Reč je o dokumentu koji izdaje država kupac i koji predstavlja garanciju da oružje neće biti reeksportovano. Ministarstvo zaduženo za spoljnu trgovinu potom dostavlja zahtev sa pratećom dokumentacijom Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Nakon toga, prikupljaju se njihove saglasnosti za izdavanje dozvole”, objašnjava Radić.

Bez saglasnosti svih institucija izvoz oružja nije moguć

Naš sagovornik ističe da tvrdnje prema kojima država nije znala da su sertifikati krajnjih korisnika (EUC) lažni predstavljaju obmanu javnosti. Kako naglašava, tako nešto ne može promaći državnim institucijama, jer je reč o kontinuiranim isporukama koje traju godinama i obuhvataju veliki broj sredstava.

“Nemoguće je da nekoliko godina izvozite veliku količinu naoružanja, da vam je ta zemlja glavni kupac i da vi to ne znate i ne prepoznate. Naravno, iz vlasti uvek mogu da lažu i lagaće. Jasno je da ne može neka firma da isporučuje velike tovare istih sredstava i da ste vi onda iznenađeni, “jao pa ne ide to valjda na ratište”. Pritom, slike sa ratišta prikazuju naša sredstva. Ne može promaći takva informacija“, navodi vojni analitičar.

Vojni analitičar objašnjava da se iz političkih razloga javno negira umešanost države, ali da sama procedura izvoza i obim posla jasno ukazuju na to da bez političke odluke takav proces ne bi bio moguć.

“Iz političkih motiva demantujete, ali u praksi procedura je tako postavljena, i količina robe koja je išla i vremenski period su takvi da jedini način da se iznese to naoružanje jeste politička odluka, odnosno odluka da se u čitavom tom lancu državnih organa daje pozitivan stav. I Ministarstvo za trgovinu i odbrana i spoljni poslovi i unutrašnji poslovi i BIA su morali da daju pozitivan stav za svaki pojedinačan ugovor”, navodi Radić.

Zarada nad bratstvom: Zaboravili ko su prijatelji, a ko neprijatelji

Podsetimo, spoljna obaveštajna služba (SVR) Ruske Federacije optužila je Srbiju da „uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti“ nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini.

U saopštenju na sajtu SVR, objavljeno 28. maja, navedena su imena više kompanija koje se bave proizvodnjom naoružanja i čija je municija, navodno stigla u posed ukrajinske armije.

„U ‘traci smrti’, organizovanoj u Srbiji – prijateljskoj zemlji Rusiji – učestvuju najveće kompanije nacionalne vojne industrije, uključujući ‘Jugoimport SDPR’, ‘Zenitprom’, ‘Krušik’, ‘Sofag’, ‘Reyer DTI’, ‘Sloboda’, ‘Prvi partizan’ i druge“, saopštila je ruska Spoljne obaveštajne službe.

Kako se navodi, srpske kompanije namenske industrije isporučile su „stotine hiljada granata za VBR i haubice, kao i milione metaka za streljačko oružje“.

„Pokriće za ove antiruske aktivnosti predstavlja jednostavna šema koja uključuje upotrebu lažnih sertifikata krajnjeg korisnika i zemalja-posrednika. Među poslednjima se najčešće pojavljuju zemlje NATO, pre svega Češka, Poljska, Bugarska. U poslednje vreme se u te svrhe koriste i egzotičniji kanali uz učešće afričkih država“, navodi SVR.

U oštro intoniranom saopštenju, Press biro Spoljne obaveštajne službe je ocenio da je „želja srpskih namenskih proizvođača i njihovih pokrovitelja da se obogate na krvi bratskih slovenskih naroda dovela do toga da u potpunosti zaborave ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji“.