Dogodilo se na današnji dan

  Danas je sreda 14. maj, 2025.

  1610 - Francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz

dinastije Burbona, u Parizu je ubio jedan katolički verski fanatik.

Na prestolu ga je nasledio devetogodišnji Luj XIII, s kraljicom

majkom Marijom Mediči kao regentom. Do 1589. Anri IV je kao kralj

Navare i vođa hugenota (francuskih protestanata) bio u sukobu s

katolicima, a potom je kao kralj Francuske, zemlji povratio mir

1598. "Nantskim ediktom". Edikt je predvideo međusobnu toleranciju

rimokatolika i protestanata. Učvrstio je ekonomski i politički

Francusku, i ojačao kraljevsku vlast. "Anri dobri" upamćen je 

kao omiljeni vladar.

        1771 - Rođen je velški filantrop Robert Oven, socijalista

utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo

utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali "socijalistima",

čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio

je u Nju Lanarku u Škotskoj i u tim kooperativama proizvođača i

potrošača ukinuo je rad dece, ustanovio bolesničke blagajne,

skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao čitaonice. Da bi

dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825.

osnovao komunu "Nova harmonija". Kad je eksperiment propao vratio

se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez

(sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi količine

uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca.

Dela: "Novi pogled na društvo", "Skica racionalnog sistema

društva", "Knjiga o novom svetskom moralu".

         1796 - Engleski lekar Edvard Džener uspešno je

vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka protiv velikih boginja,

položivši time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv

smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uočio

da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni

u vreme epidemija i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja

je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od velikih

boginja.

        1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

        1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre,

na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.

        1912 - Umro je švedski pisac Johan Avgust Strindberg. Bio je 

istovremeno vrhunski istančani literata, neka vrsta naturalističkog 

psihologa pa i folkloriste, istoriograf, čak i mistik. Odbacio je 

stare dramske forme i smatra se jednim od začetnika modernog teatra. 

Protivio se emancipaciji žena, bio rezervisan prema zvaničnim 

formama religioznosti. Dela: romani "Služavkin sin", "Crvena soba", 

"Stanovnici Hemsea", "Ispovest ludaka", "Gotske sobe", "Priče 

nadzornika karantina", "Pakao", "Na ostrvima", "Legende", "Crne 

zastave", drame "Majstor Uluf", "Otac", "Gospođica Julija", 

"Pljačkaši", "Zajmodavac", "Put u Damask", "Ples smrti", "Igra 

snova", "Oluja", "Sablasna soneta", novele "Novo carstvo".

        1921 - U Italiji su održani prvi izbori posle Prvog

svetskog rata, na kojima je fašistički pokret, uprkos nasilju i

pritiscima na birače, osvojio samo 35 od 535 poslaničkih mesta.

        1921 - Američki sudija Florens Alen postala je prva žena

koja je na smrt osudila muškarca, ubicu Frenka Motoa koji je

pogubljen tri meseca kasnije.

        1925 - Rođen je Tristram Keri, engleski kompozitor,

tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je

u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na

onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu

u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza

saundtreka čuvene BBC serije "Dr Who". Kerijev doprinos muzici

60-ih 20 v. nesaglediv je, njegov rad inspirisao je grupe poput

"Pink Flojd", "Hu" ili "Roksi mjuzik".

1925 - Rođen je Ljubomir Tadić, profesor filozofije i 

sociologije prava na Univerzitetu u Beogradu, stalni član SANU. 

Bio je pripadnik NOP-a. Podržao je 1968. studentske proteste, 

pa je 1974. udaljen sa univerziteta. Bio je među osnivačima 

obnovljene Demokratske stranke decembra 1989. Dobitnik je 

Sedmojulske nagrade, najvišeg priznanja Srbije. Dela: "Poredak 

i sloboda", "Tradicija i revolucija".

        1932 - Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata,

istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske

kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor

ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u

Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu,

Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta

ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske

diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a

kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i

metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica

u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi

je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju.

Prevodio je sa engleskog, uključujući "Istoriju civilizacije u

Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i

književnim radom. Bio je izrazito religiozan čovek, čak mistik, 

bavio se dobrotvornim radom sa verskim motivima, ali i publicistikom

na religiozne teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je 

u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: "Izvod iz političke 

ekonomije", "Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji", 

"Istorija trgovine", "Financije srpskog kraljevstva", "Ikonija, 

vezirova majka", "Rajko od Rasine", "Knez Gradoje od Orlova grada", 

"Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog diplomate".

        1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom

svetskom ratu, nemačka vrhovna komanda je naredila razaranje

Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i

pretvorilo ga u ruinu, usmrtivši pri tom oko hiljadu osoba.

        1948 - Osam casova pre okončanja britanskog mandata u

Palestini, proglašena je država Izrael, s predsednikom Haimom

Vajcmanom i šefom vlade Davidom Ben Gurionom, na šta su sutradan

arapske zemlje odgovorile invazijom na jevrejsku državu.

        1955 - Ugovor o osnivanju Varšavskog pakta na kraju

četvorodnevne konferencije komunistickih zemalja Evrope u Varšavi

potpisale su Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska

Republika, Poljska, Rumunija, Sovjetski Savez i Čehoslovačka.

        1964 - Sovjetski lider Nikita Hruščov otvorio je Asuansku

branu u Egiptu, koju su gradili sovjetski stručnjaci. Bilo je to 

svečano okončanje prve faze gradnje brane, skretanje voda Nila.

        1972 - Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD

vraćeno ostrvo Okinava, ali je znatan deo ostrva ostao pod

kontrolom američke vojske.

        1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija

"Skajlab I".

        1988 - Irački avioni su bombama zapalili pet brodova pored

iranskog naftnog terminala Larak u Zalivu.

        1989 - Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik

Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne

partije Eduarda Angelosa.

        1991 - Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica

kineskog lidera Mao Cedunga, prvak "Kulturne revolucije"

od 1966. do 1976. Umnogome je unazadila Kinu u kojoj su tada

represalijama bile izložene stotine hiljada ljudi optuženih za

"buržoaska skretanja". Stradali su i neki najviši državni i 

partijski rukovodioci, uključujući nominalnog šefa države 

Liu Šaočija i potonjeg oca kineskih reformi Deng Sjaopinga.

        1995 - Na izborima u Argentini predsednik Karlos Menem

nadmoćno je obezbedio drugi mandat na čelu države.

        1998 - Umro je američki pevač i filmski glumac

italijanskog porekla Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao

nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork,

Njujork". Poznat je i po prisnim vezama s najvažnijim ličnostima

u ključnim centrima moći američkog društva, uključujući gotovo

sve predsednike SAD u drugoj polovini 20. veka i najmoćnijeg

mafijaškog "kuma" Lakija Lučana. Filmovi: "Noći Las Vegasa",

"Ne kao stranac", "Neki su dotrčali", "Reči i muzika", "Čovek

sa zlatnom rukom", "Odavde do večnosti" (Oskar), "Tri narednika",

"Četvorica iz Teksasa", "Detektiv", "Goli trkač".

        1999 - U napadu avijacije NATO sa osam razornih bombi na

izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vraćali kućama,

kod sela Koriša u blizini Prizrena ubijeno je 87 civila, među

kojima više od polovine deca između šest meseci i 10 godina. Dan

kasnije NATO je priznao napad, izrazivši "duboko žaljenje" zbog

civilnih žrtava, uz saopštenje da je napadnut "legitimni vojni

cilj".

        1999 - Niš je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od

početka NATO agresije na Srbiju (SRJ) uz ponovnu upotrebu kasetnih

bombi.

        2002 - Šefovi diplomatija NATO i Rusije odobrili su

sporazum o formiranju Saveta NATO-Rusija radi saradnje u borbi

protiv terorizma i sprečavanju širenja oružja za masovno

uništenje.

        2008 - Francusko ministarstvo kulture obelodanilo

je retko arheološko otkriće. Na jugu te zemlje pronađena

je mermerna bista Julija Cezara u prirodnoj veličini, na

kojoj je rimski imperator prikazan u poznim godinama, bez 

kose.

2015 - Viši sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba 

Dražu Mihailovića. General Mihailović tokom Drugog svetskog rata 

bio je komandanat JVuO i, formalno, ministar vojni izbegličke vlade 

Kraljevine Jugoslavije, a osuđen je i streljan 1946. godine. 

2022 - U Bafalu, država Njujork, SAD, dogodio se masakr 

u kojem je ubijeno 10 osoba a tri su ranjene. Osamnaestogodišnjak 

Pejton Gendron otvorio je vatru iz automatskog oruzja ispred i unutar 

supermarketua u Bafalu. Prilikom pucnjave ciljao je afroamerikance 

i izvikivao rasisticke parole. Upucao je ukupno 13 osoba, među njima 

i dva belca. Svih deset poginulih su crnci.