Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 8. maj, 2025. 

     1429 - Predvođeni Jovankom Orleankom, Francuzi su u

Stogodišnjem ratu probili sedmomesečnu opsadu Orleana nateravši

u bekstvo engleske osvajače.

        1737 - Rođen je engleski istoričar Edvard Gibon, čije 

je delo "Opadanje i propast Rimskog carstva", u kojem je obuhvatio

istoriju Rima, uključujući Vizantiju, od drugog do 15. veka,

jedno od prelomnih u svetskoj istoriografiji, pa i politikologiji.

        1783 - U Beču je objavljena prva poznata srpska knjiga o

vinima "Iskusni podrumar", iz pera Zaharija Stefanovića Orfelina

(1726-1785). U njoj je opisana tehnika berbe grožđa, spravljanja

vina i podrumarstva. Orfelin je smatrao da su najbolja vina kod Srba

ona koja se prave u fruškogorskim manastirima i u Sremskim

Karlovcima. O značaju dela svedoči i činjenica da je drugo

izdanje objavljeno već 1808. u Budimu. Orfelin je bio neobično

svestrana ličnost, bavio se književnošću, istoriografijom,

krasnopisom, radio je kao bakrorezac i ostavio je prelepe barokne

bakroreze. Imao je, za svoje vreme, ogromnu ličnu biblioteku od

više hiljada naslova. Njegovo mesto u istoriji srpske kulture je

izuzetno visoko.

        1794 - Na giljotini je pogubljen francuski hemičar Antoan

Loren Lavoazje, jedan od tvoraca moderne hemije, posle suđenja

održanog istog dana, na kojem ga je revolucionarni sud, sa još 27

optuženih, osudio na smrt kao "zastupnika ubiranja kraljevskog

poreza". Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao

je da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za

sagorevanje i oksidaciju, postavio Zakon o neuništivosti materije,

izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu.

Spalivši dijamant, dokazao je da je kristalizovani ugljenik.

        1815 - Na brdu Ljubić kod Čačka Srbi su u Drugom srpskom

ustanku do nogu potukli trostruko jaču tursku vojsku. Oko 1.500

ustanika predvodili su Miloš Obrenović i Lazar Mutap, a oko 5.000

Turaka Imšir paša, poznat kao Ćaja paša. Pobeda je ustanicima

ulila silno samopouzdanje i Srbe masovno podigla na oružje.

        1828 - Rođen je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan,

tvorac ideje o Crvenom krstu, jedan od osnivača Međunarodnog

komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.

Iskustvo iz bitke kod Solferina 1859, kad je organizovao pomoć

ranjenicima, navelo ga je da 1864. predloži konvenciju prema kojoj

se u ratu moraju poštedeti bolesni i ranjeni i sanitetsko osoblje.

Pao je u zaborav i bedu i tek u dubokoj starosti doživeo je

priznanje za ogroman filantropski rad. Kao priznanje za izuzetnu

službu u radu Crvenog krsta, 1965. je ustanovljena "Medalja Anri

Dinan", najviše odlikovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Dela: "Sećanje na Solferino", "Međunarodno bratstvo i milosrđe za

vreme rata".

1847 - Proglašeno je "Ustrojenije Društva srpske 

slovesnosti", iz kojeg je docnije proizašla Srpska kraljevska 

akademija, danas SANU. Biblioteka današnje SANU taj datum 

obeležava kao Dan biblioteke SANU.

        1873 - Umro je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart

Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. Poslednji je 

značajan predstavnik engleske klasične ekonomske škole, poznat 

po teoriji troškova proizvodnje. Njegovo najznačajnije delo

"O slobodi" na srpski je preveo, napisao predgovor i objavio 1867.

knez Petar Karađorđević, kasniji kralj Srbije Petar I. Ostala

dela: "Sistem logike", "Utilitarizam", "O predstavničkoj vladi",

"Principi političke ekonomije", "Ogist Kont i pozitivizam",

"Potčinjenost žena".

        1880 - Umro je francuski pisac Gistav Flober, jedan od

osnivača francuskog realizma, sjajan stilista. Bio je pesimista,

skeptik i nepristrasan posmatrač činjenica, protivnik građanskog

licemerja. Romanom "Gospođa Bovari" uznemirio je javnost i optužen

je za povredu javnog morala. Ostala dela: romani "Buvar i Pekiše",

"Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenje svetog Antonija",

dva pozorišna komada i više novela i obimna "Prepiska".

        1884 - Rođen je američki državnik Hari Truman,

predsednik SAD od 1945. do 1953, upamćen po odluci da u avgustu

1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki,

u trenutku kada je Japan nudio kapitulaciju. Šef države postao je

posle smrti Frenklina Ruzvelta. Stvorio je 1947. doktrinu o vojnoj

i ekonomskoj pomoći zemljama "ugroženim komunističkim pokretima",

čime je podstakao hladni rat. Umešao je 1950. SAD u korejski sukob

i započeo program izgradnje vojnih baza i remilitarizacije Zapadne

Nemačke. Na osnovu zakona "o očuvanju uzajamne bezbednosti", Vlada

SAD je 1951. od "Maršalovog plana" i "Trumanove doktrine" sačinila

opšti plan ekspanzije Zapada. Tada su doneti i propisi koji su

onemogućavali radničko-sindikalno organizovanje u SAD, a period

dok je on bio predsednik obeležio je izraziti antikomunizam,

oličen u republikanskom senatoru Džozefu Makartiju.

        1894 - Srpski fizičar Mihailo Pupin prijavio je u Njujorku

patent za konstruisanje aparata za telefonske i telegrafske prenose

na veće udaljenosti.

        1902 - U erupciji vulkana Mon Pele na Martiniku potpuno je

uništen grad Sen Pjer, a katastrofu je preživelo samo dvoje od

30.000 stanovnika.

        1903 - Umro je francuski slikar i vajar Pol Gogen, čiji

je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom

shvatanju slikarstva. Njegov postupak karakterišu pojednostavljeni

oblici, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive, a najčesća tema

je egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva,

među kojima je i umro. Najznačajnije slike uradio je tokom dva

boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije: "Ćeretanje",

"Dve devojke s Tahitija", "Materinstvo", "Beli konj", "Plemkinja"...

        1921 - U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.

        1944 - Sovjetske jedinice su u Drugom svetskom ratu

oslobodile Sevastopolj, izbacivši Nemce iz te strateški važne

crnomorske luke na poluostrvu Krim.

1945 - U Berlinu je u 22:43 potpisana bezuslovna kapitulacija 

Nemačke, koja je stupila na snagu u 23:01, po srednjoevropskom vremenu, 

istog dana. U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, 

u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih 

saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. Time je formalno 

završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još 

nekoliko dana pružali otpor, najduže u Jugoslaviji, do 15. maja. 

Pošto je po moskovskom vremenu to je već bio 9. maj, taj datum je 

u Sovjetskom Savezu i sredinama pod njihovim uticajem prihvaćen kao 

Dan pobede, dok se na Zapadu obeležava 8. maj.

        1945 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile

celu teritoriju Čehoslovačke.

        1978 - Na najviši svetski vrh Mont Everest bez upotrebe

kiseonika prvi su se popeli italijanski planinar nemačkog porekla

Rajnhol Mesner i Austrijanac Peter Habeler.

        1984 - Sovjetski olimpijski komitet odlučio je da

bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši Vladu SAD za

kršenje Olimpijske povelje.

        1992 - Predsedništvo Jugoslavije usvojilo je ostavku

načelnika Generalštaba oružanih snaga Jugoslavije i vršioca

dužnosti saveznog sekretara za narodnu odbranu general-pukovnika

Blagoja Adžića i za načelnika Generalštaba imenovalo

general-pukovnika Životu Panića. Smenjen je i komandant Druge

armijske oblasti general-pukovnik Milutin Kukanjac i penzionisano

38 generala.

        1992 - Umro je ruski pozorišni reditelj i glumac Sergej

Vladimirovič Obrascov, jedan od utemeljivača parodijsko satiričnog 

žanra minijatura s lutkama i osnivač Državnog centralnog pozorišta 

lutaka, jedinstvenog u svetu. Stvaralac inventivnog duha i bogate 

mašte, režirao je više od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju 

antologijskim delima tog pozorišnog žanra, poput "Čarobne Aladinove 

lampe", "Neobičnog koncerta", "2:0 za nas", "Đavoljeg mlina".

        1995 - Francuski predsednik Fransoa Miteran i lideri 80

zemalja, uključujući predsednika SRJ Zorana Lilića, obeležili

su na prigodnoj svečanosti u Parizu pola veka od završetka Drugog

svetskog rata.

        1996 - Umro je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas

"Domingin", verovatno najbolji borac s bikovima u 20. veku, čija

je veština inspirisala američkog pisca Ernesta Hemingveja.

        1999 - Tekstovi izveštača iz Albanije prvi put od

početka agresije NATO na Srbiju (SRJ) podvrgnuti su otvorenoj

američkoj vojnoj cenzuri. Odluka je među zapadnim novinarima

protumačena kao pokušaj NATO da neutrališe neprijatne tendencije

u medijima zbog serije "grešaka" i civilnih žrtava.

        1999 - Avioni NATO srušili su do temelja zgradu glavne

pošte u centru Užica, već oštećenu u napadu 16 dana ranije, 

a prilikom bombardovanja civilnih ciljeva u Nišu ubijeno je dvoje

ljudi.

        2001 - Papa Jovan Pavle II okončao je posetu Siriji tokom

koje je kao prvi rimokatolički poglavar u istoriji ušao u jednu

džamiju.

        2007 - U Severnoj Irskoj je posle višegodišnje suspenzije

i direktne uprave vlade iz Londona, obnovljena lokalna vlast i

oformljeni su severnoirski parlament i vlada. Mirovni proces u

Severnoj Irskoj je započeo još početkom devedesetih 20. veka,

a ozvaničen je aprila 1998. godine. Tada su okončani sukobi sa

irskim nacionalistima koji su trajali 30 godina i u kojima je oko

3.500 osoba izgubilo život.

2018 - Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da se 

Sjedinjene Države povlače iz nuklearnog sporazuma s Iranom. 

Kako je rekao, postojeći sporazum ne može da spreči tu zemlju 

da dođe do nuklearnog oružja, a Izrael je prethodno obelodanio 

obaveštajne podatke koji ukazuju da Iran i dalje radi na njegovom 

razvoju. Iran je jula 2015. potpisao Sporazum o nuklearnom programu 

s Rusijom, SAD, Kinom, Britanijom, Francuskom i Nemačkom.

2021 - U eksploziji kod škole Sajed al Šuhada u zapadnom 

delu Kabula, Avganistan, poginulo je 90 lica, a 240 je povređeno. 

Žrtve su većinom bili učenici. Napad je bio motivisan verskom 

isključivošću. Automobil bomba eksplodirao je ispred ulaza u 

školu koju pohađaju pripadnici manjinske zajednice šiitskih 

Hazara.