Vlast se plaši Festa zbog podrške studentima: A gde su glumci, niko se ne oglašava

 Manje od dvadesetak dana od tradicionalnog datuma, krajem februara,  kada bi trebalo da započne 53. Međunarodni filmski festival, u kulturnoj javnosti nema nikakvih zvaničnih informacija, a da li će se „festival festivala“ uopšte održati ove godine, kako Danas saznaje, biće poznato početkom iduće nedelje, posle sednice Upravnog odbora Festa (prve od prošlogodišnjeg festivala), kojim predsedava gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić.

Održavanju ovogodišnjeg Festa, kako Danas (ne)zvanično saznaje iz Centra beogradskih festivala (CEBEF) koji je organizator, stavlja se na „teret“ studentska pobuna kojoj svakodnevno stiže velika podrška i od umetnika iz regiona i sveta, i postoji strah da bi festival u ovim okolnostima mogao da bude „politički zloupotrebljen“ protiv režima.

Podsećanja radi, Nataša Mihailović Vacić je još na početku studentske pobune koju su u pozorištima nakon predstava prvo podržali glumci i Udruženje dramskih umetnika Srbije, javno saopštila da „kulturne ustanove i manifestacije nisu i ne bi smele biti platforme za političku agitaciju“.

Šta će se ove godine dogoditi sa Festom čiji slogan „Hrabri, novi svet“, pod kojim je koncipiran 1971. upravo u ovom trenutku, više nego ikada u našoj istoriji, komunicira sa tim novim, hrabrim ljudima spremnim da menjaju svet – našim studentima, blokadama i njihovoj istrajnoj borbi protiv autoritarnog i koruptivnog sistema, saznaćemo u narednim danima. A „magla“ na filmski festival koji je do 90-tih godina imao najslavniju prošlost u ovom delu Evrope, pala je i zbog nekih drugih dešavanja.

Podsećanja radi, dosadašnjem selektoru i umetničkom direktoru Jugoslavu Panteliću istekao je mandat sa završetkom prošlogodišnjeg, 52. Festa, u međuvremenu, pre nekoliko meseci, neki članovi UO, poput filmskog reditelja i dekana Fakulteta dramskih umetnosti Miloša Pavlovića podneli su ostavku na to mesto dok je nekima istekao mandat, a izbor novih poslenika koji će u narednim godinama biti na čelu Festa i dalje je u procesu, iako je za pripreme i organizaciju tako velikog festivala potrebno nekoliko meseci.

U ovom trenutku, uprkos cajtnotu, još  se ne zna ko će biti novi selektor i umetnički direktor, nije javno saopšteno ni ko su novi članovi Odbora i da li će datum održavanja Festa ove godine možda biti promenjen, a odgovor na bar neka od ovih pitanja (upućena putem zvaničnog mejla),  od Nataše Mihailović Vacić nismo uspeli da dobijemo.

Ono što je ipak poznato u filmskim krugovima, prethodnih nekoliko meseci „spekulisalo“ se da je na mestu novog „prvog čoveka“ viđen producent Dragan Jeličić, urednik filmskog programa TV Pink, nekadašnji selektor Festa, a 2021. selektor Ravno Selo Međunarodnog festivala debitantskog filma čiji je osnivač Lazar Ristovski. Ali, kako nezvanično saznajemo iz CEBEF-a, Jeličić nije prihvatio ovo imenovanje jer mu je ponuđena „samo“ funkcija selektora, a ne i umetničkog direktora Festa.

U ovih mesec dana, sve izvesnije, pominje se novinar Ivan Aranđelović, urednik Filmskog programa Kulturnog centra Beograda, moderator konferencija za novinare na Festivalu evropskog filma Palić, koji je na istom zadatku nekoliko godina bio angažovan i na Festu. Prema našim saznanjima, Aranđelović bi mogao da bude nešto kao v.d. selektora 53. festivala, odnosno, „saradnik na programu“ (funkcija koja do sada nikada nije postojala), ukoliko Fest uopšte bude održan ove godine.

U izjavi za Danas, on to nije  potvrdio:

– U ovom trenutku ne mogu ništa da kažem, jer  još ništa nisam ni potpisao – kaže Aranđelović.

I novi umetnički direktor Festa još je na „čekanju“, akademik, dramski pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević je „za sada odbio tu ponudu“, a kako ocenjuje naš izvor iz CEBEF-a, u trenutku kada je ceo filmski esnaf snažno stao uz studente i njihovu pobunu,  sigurno da nije lako naći stvaraoca „zvučnijeg“ imena koji bi se stavio pod „kapu“ Nataše Mihailović Vacić i ovog režima.

Prema rečima reditelja Miloša Đukelića, člana Odbora Festa, mnoga pitanja će biti razrešena posle sednice koja je zakazana početkom ove  nedelje.

– Član Odbora iz prethodnog saziva je i producent Ivica Vidanović, a novi čanovi su direktorka Sava centra Kristina Milinčić, i dugogodišnja producentkinja Festa Darja Bajić. Koliko znam, Ivan Aranđelović još nije zvanično izabran za selektora, a zbog trenutne društvene situacije ne znamo šta će se dalje dešavati i da li će se datum održavanja Festa možda samo odložiti. Ali, uskoro će sve zvanično biti objavljeno – kaže za Danas Miloš Đukelić.

Urušavanje festivala na delu

Nekadašnjoj članici Odbora Kseniji Zelenović istekao je mandat sa završetkom prošlogodišnjeg Festa.

– Iako smo i prošle i ove godine pokušavali i podsećali predsednicu UO da treba da se organizuje sednica i usvoji završni izveštaj 52. Festa, programski i finansijski, što je uobičajena i legitimna procedura, to se nije desilo. Odbor se, dakle, nije sastajao godinu dana jer nije bio zakazan, uprkos tome što je to zakonska obaveza. Poslednji put smo se sastali pred početak 52. Festa kad je to već bilo urgentno i „stani-pani“, i nijednom posle toga. I sama sam nekoliko puta insistirala na poštovanju procedure, ali odgovora nije bilo. Miloš Pavlović je nešto kasnije dao ostavku na mesto člana Odbora, a meni je već isticao mandat i nije bilo potrebe za ostavkom.

U septembru, kako navodi Zelenović, samo je nezvanično saznala da je zamenjena novim članom.

– Sada pouzdano ne znam šta se dešava, ono što nezvanično može da se čuje deluje pomalo otužno, i naravno, strašno je to urušavanje festivala koje je na delu, i ne traje samo prethodnih meseci zbog pobune studenat već mnogo duže – objašnjava Ksenija Zelenović.

Kakav je odnos vlasti prema Festu i koliko drži do njegovog značaja možda najbolje svedoči to što Natašu Mihailović Vacić nismo mogli da primetimo ni na otvaranju ni na zatvaranju 51. i 52. Festa, ni na jednoj dodeli nagrade Beogradski pobednik (čak i kada je uručivana domaćim i svetskim velikanima filmske umetnosti), ni ni jednoj premijeri, što joj je, iako lično očigledno nije ljubiteljka „pokretnih slika“, kao gradskoj sekretarki za kulturu, u ime osnivača festivala, Grada Beograda, ipak bila profesionalna obaveza.

Jugoslav Pantelić, prema našim saznanjima, takođe nije zvanično obavešten da mu je istekao mandat selektora i umetničkog direktora, a o konvencionalnom gestu zahvalnosti na saradnji da i ne govorimo. Sa kakvim osećanjem je otišao sa Festa koji je sa značajnim uspehom vodio deset godina, Pantelić kaže:

– To što gradska sekretarka za kulturu u poslednje dve godine koliko obavlja i funkciju predsednice Upravnog odbora Festa, nije bila, barem

da ja znam, ni na jednom programu, dovoljno govori o njenom odnosu prema toj manifestaciji. Mogu da kažem da su poslednje dve godine Festa bile najteže godine ne samo u mom desetogodišnjem iskustvu umetničkog direktora, već mislim i u istoriji festivala. Iz ljubavi prema Festu i odgovornosti prema poslu, ulagao sam veliki napor da festival u programskom smislu ne trpi. Iako nakon odlaska postoji gorak ukus u ustima, najviše zbog onoga što Fest meni lično znači, rad na njemu, u uslovima kakvi su bili prisutni u poslednje dve godine, bio je nemoguć – objašnjava Pantelić.

A o čemu nam govori činjenica što za ovogodišnje izdanje Festa još nema nikakvih zvaničnih najava, osim sporadičnih koji su mogli da se čuju u nekim prorežimskim medijima da će „biti držan u tradicionalnom terminu“, i šta bi moglo da se dešava u odnosu na trenutne okolnosti, on navodi:

– S obzirom na to da već duže od godinu dana nemam komunikaciju sa Upravnim odborom festivala, odnosno s predsednicom odbora, ostaje mi da se obaveštavam kao i svi ostali, nezvanično i putem nekih medija, a tu još uvek nema nikakvih informacij na osnovu kojih bih mogao da zaključim u kom pravcu dalje ide Fest – kaže Pantelić.

– Što se tiče pitanja kako će se Fest odvijati u ovoj atmosferi u kojoj se naše društvo nalazi, teško mogu da predvidim, s obzirom na to da nemamo, kao što rekoh, ni osnovne informacije, najpre o UO koji bi o takvim stvarima trebalo da odlučuje. Mogu da kažem svoje mišljenje da Fest tokom trajanja studentskih blokada nema mnogo smisla, ali pošto se festival održava poslednje nedelje februara, ima vremena da se do tada ova kriza prevaziđe. Studenti su ušli u blokade tokom trajanja Festivala autorskog filma, možda možemo da se nadamo da će do početka Festa izaći iz njih – smatra nekadašnji umetnički direktor, koji se i izborom gostiju Festa i članova žirija borio da sačuva integritet festivala, da on bude ono što bi trebalo, praznik „pokretnih slika“ bez upliva političkog uticaja režima.

– O tome kako je Fest izgledao u poslednjih deset godina, koliko je trajao moj mandat, ocenu treba da donese publika koja je pratila festival, kao i oni koji će se u budućnosti baviti tom temom i proučavati je. Svakako nije bilo lako, ali mogu da kažem da je, uz sve teškoće, Fest u tom periodu održao kredibilnost u programskom smislu, kao i u pogledu gostiju i laureata – kaže Jugoslav Pantelić.

Šta znači povratak Festa „izvornim korenima“

Na početku svog mandata 2015, u „festival festivala“, koji je u međuvremenu izgubio od uzbudljivosti i postao jedna od revija filmova kakve su već toliko prisutne, samo najobimnija, Jugoslav Pantelić uveo je takmičarski program i dodelu nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koja je na Fest i u Beograd dovela i neke legendarne svetske filmske autore, oskarovce i dobitnike najvećih priznanja.

Pred festivalskom publikom ovu nagradu su primili Milena Dravić, Aleksandar Sokurov, Velimir Bata Živojinović, Ištvan Sabo, Ričard Drajfus, Džon Mektirnan, Viktorija Abril, Rejf Fajns, Neda Arnerić, Mira Banjac, Džon Malkovič, Puriša Đorđević, Emir Kusturica, Predrag Miki Manojlović, Lordan Zafranović, Den Tana, Karen Šahnazarov, Kosta Gavras, Barbara Sukova, Nastasja Kinski, Želimir Žilnik, Ašgar Farhadi…, a kako je pre nekoliko meseci nezvanično najavila predsednica UO Festa Nataša Mihailović Vacić, od ove godine Fest se vraća svojim „izvornim korenima“.

Da li to možda znači povratak revijalnom konceptu, ukidanje takmičarskog programa, ali i nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti koja takođe nije postojala u „izvornim korenima“ Festa, Pantelić kaže:

– Ukoliko je to tačno, ova odluka bi bila jako štetna po Fest, ali me ne bi ni iznenadila. Mogu samo da se nadam da će neki novi ljudi koji u budućnosti budu vodili festival, imati sluha za značaj takmičarskog programa i nagradu Beogradski pobednik, i da će nastaviti tu praksu ukoliko ona na neko vreme bude prekinuta.

FEST je filmski festival koji se održava svake godine u Beogradu od 1971.

Prvi FEST je održan između 8. i 16. januara 1971. pod sloganom „Hrabri novi svet“, u Dvorani Doma sindikata. Festival je otvoren filmom „Meš“ Roberta Altmana.[1]

Tokom prvog festivala na pet programa je prikazano ukupno 73 filma koje je videlo oko 105.000 gledalaca. Rekord u gledanosti, Fest je dostigao 1977. godine, kada je zabeleženo 252.332 gledaoca.

Tokom devedesetih festival je upao u krizu, 1997. je čak i prekinut u znak protesta protiv policijske intervencije na Brankovom mostu, 1993. i 1994. nije održan.

Preteča FEST-a je bila Politikina revija repriznih filmova. Ondašnji gradski funkcioner Milan Vukos je organizatoru revije Milutinu Čoliću, novinaru „Politike“ ponudio sredstva da upriliči festival naredne godine.

Gde su glumci, gde su ljudi koji bi trebalo da se oglase o pitanju održavanja ili neodržavanja FEST a.