Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 22. februar,   2025.

  1512 - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči,

prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački

kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je

prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio

Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član

španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku

ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni

kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

        1732 - Rođen je američki državnik Džordž Vašington,

prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost.

Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za suverenost

od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD

izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina (dva

mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je

neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih država protiv

revolucionarne Francuske) i unutrašnja politika stvorili su mu jaku

opoziciju u zemlji. Iz političkog života povukao se razočaran

1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika,

uputivši narodu "oproštajnu besedu".

        1788 - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok

pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom,

ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli),

a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: "O četvorostrukom

korenu principa dovoljnog razloga", "Svet kao volja i predstava",

"Parerga i paralipomena".

        1819 - SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu

koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kinsi Adams i

španski ministar Don Luis de Onis.

        1826 - Rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar

Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u

Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik

klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene

omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne

stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu

(sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao

1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među

panslavističkom  omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog

crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom

i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen

je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle

godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije

za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme

- najznačajnija je "Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska

zastava svuda vije javno". Literarni rad počeo je slobodarskim

stihovima u časopisu "Slavjanka", čiji je bio urednik i izdavač.

Bio je prvi urednik lista "Zastava", koji je okupljao brojne srpske

pisce i nacionalne radnike tog doba.

        1828 - Mirom u Turkmančaiju Persija je posle poraza u ratu

s Rusijom bila prinuđena da joj preda deo Jermenije, uključujući

grad Jerevan.

        1848 - U Parizu je izbila revolucija. Pod pritiskom

ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg

dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula

je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske

slobode, opšte pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana,

pravo na rad i izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine,

a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj

podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji,

Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.

        1862 - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis

proglašen je predsednikom Konfederacije Država Amerike (jedanaest

južnih država).

        1875 - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro,

autor intimnog pejzaža, sa izuzetno istančanim osećajem za

tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se

retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300

crteža i desetak grafika.

        1900 - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel. 

Od 1936. do 1939. snimao je tokom Španskog građanskog rata

propagandne priloge za republikance. Od 1947. radio je uglavnom u

Meksiku, pošto je kao komunista bio nepomirljivi protivnik

frankovog režima pa je živeo u emigraciji. Snimio je 32 filma, 

a "Andaluzijski pas" iz 1928. i "Zlatno doba" iz 1930. obrazac su

nadrealističkog filma. Napisao je autobiografiju "Moj poslednji

uzdah". Ostali filmovi: "Zemlja bez hleba", "Los olvidados", "Uspon

u nebo", "Zločinački život Arčibalda Krusa", "Robinson Kruso",

"To se zove zora", "Nazaren", "Viridijana", "Taj mračni predmet

želja", "Anđeo smrti", "Zvezdani put", "Tristana", "Lepotica

dana", "Diskretni šarm buržoazije".

        1903 - Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac

Filip Jakob Volf, poznat po knjigama poezije, posebno po "Knjizi

španskih pesama" i "Knjizi Geteovih pesama". Komponovao je solo

pesme na stihove Hajnriha Hajnea, Johana Volfganga Getea, Jozefa

fon Ajhendorfa, španskih i italijanskih pesnika.

        1912 - Rođen je Aleks Dragnić američki slavista

i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, 

stručnjak za negdašnju Jugoslaviju. Višedecenijski profesor

univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954.

po objavljivanju knjige "Titova obećana zemlja" posle službovanja 

u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog 

svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju 

za strateške usluge, preteči Centralne obaveštajne agencije 

(CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik 

istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji

potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.

        1913 - Vojska je u Meksiku ubila revolucionarnog

predsednika Fransiska Madera i potpredsednika Pina Suaresa.

        1921 - Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel

Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se

1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio

je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. utrošio je na

ceremoniju krunisanja četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje,

promenivši naziv Centralnoafrička Republika u Centralnoafričko

carstvo. Njegova vladavina obeležena je neverovatnom

ekstravagancijom, rasipanjem državne imovine pa i zločinima nad

sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik

Dako.

        1935 - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, član SANU.

Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao

je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta

"Atelje 212" i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu.

Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik",

"Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi",

"Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis  "Čas

anatomije".

        1942 - Zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen

nacističkim varvarstvom, austrijski pisac Štefan Cvajg, koji je

pred nacistima 1938. emigrirao u SAD, izvršio je samoubistvo u

Brazilu. U ranim delima je pod uticajem bečkog impresionizma i

psihoanalize Sigmunda Frojda. Kasnije je znatnu popularnost stekao

romansiranim biografijama i esejističkim studijama o značajnim

ličnostima istorije i literature. Dela: pripovetke "Pometenost

osećanja", "Amok", "Prvi doživljaj", romansirane biografije

"Žozef Fuše", "Marija Antoaneta", "Trijumf i tragika Erazma

Roterdamskog", "Marija Stjuart", studije "Tri majstora" (Balzak,

Dikens, Dostojevski), "Borba s demonom" (Helderlin, Klajst, Niče),

"Tri pesnika svoga života" (Kazanova, Stendal, Tolstoj),

autobiografsko delo "Jučerašnji svet".

1943 - Rođen je Dragoš Kalajić, srpski slikar, 

publicista i literata. Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih 

umetnosti. Bio je svestrana ličnost, bavio se slikarstvom, 

teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i 

politički mislilac. Uređivao je časopis "Delo", magazin "Duga" 

i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdavaštvu 

priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina,

Špenglera, De Ružmona, Julijana Apostate, Berđajeva, Šestova,

Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. 

Dela: "Mapa (anti)utopija", "Smak sveta", "Američko zlo", "Izdana 

Evropa", "Poslednji Evropljani", tv serijal "Ogledalo 20. veka".

        1967 - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao je

izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu

predsednika.

        1979 - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je punu

nezavisnost, posle 165 godina britanske uprave.

        1980 - Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška,

jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog

slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije

naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame "Ubica,

mada žena" i "Trnov žbun u plamenu", pisane su ekspresionističkim

stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

        1980 - Izraelska vlada donela je odluku o puštanju u

opticaj nove nacionalne valute šekela, koji je zamenio izraelsku

funtu.

        1987 - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser

i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika

pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost

masovne komercijalne kulture i američke mitove, sve do takozvanog

pokreta za oslobađanje žena. Filmovi: "Empajer", "San", "Devojke

iz Čelzija", "Usamljeni kauboji", "Meso", "Đubre", "Seks",

"Pobunjene žene", "Meso za Frankenštajna", "Krv za Drakulu".

        1992 - Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama

u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko

entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su završeni

pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana

docnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio

da potpiše sporazum na koji je prethodno pristao.

        1992 - Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos,

komandant takozvane Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od

1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka,

emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom

ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu

otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom

Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle

kapitulacije vođa tzv. Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12.

februara 1945, s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu

protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni

komandant tzv. Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji

pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku,

a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam vodio i u

kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu, isključen

je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke, posle čega je

emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u Grčkoj

likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se vratio pred

kraj života.

        1994 - Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da je bivši

visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun

Sovjetskog Saveza i potom Rusije.

        1995 - Francuska je optužila četvoricu američkih

diplomata i još jednog državljanina SAD za političku i ekonomsku

špijunažu i naložila im da napuste zemlju.

        1996 - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije

normalizovala diplomatske odnose sa SRJ i vratila ih na ambasadorski

nivo.

        1998 - Umro je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor

Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je

niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i

u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u

avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je

vrhunski sportista u mladosti, pre Drugog svetskog rata prvak

Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu

i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

        1998 - Raspuštena je turska islamistička stranka "Partija

blagostanja".

        2002 - Vođa angolskih pobunjenika Žonas Savimbi poginuo

je u borbi s vladinim trupama u centralnom delu zemlje, što je

sutradan potvrdio njegov pokret UNITA pošto je prikazan

televizijski snimak njegovog izrešetanog tela.

        2004 - Pripadnici pobunjeničke "Božje armije otpora" koja

se borila protiv vlade Ugande, upali su u kamp za raseljene,  na

severu zemlje, i masakrirali najmanje 200 izbeglica.

        2005 - U zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale

koji je pogodio jugoistočni deo Irana poginulo je 612 ljudi, a

više od 1.000 je povređeno.

        2006 - U Samari, u Zlatnoj džamiji, jednom od najvećih

šiitskih svetilišta u Iraku, podmetnuta bomba je teško oštetila

hram, građen u 17. veku, i razorila njegovu zlatnu kupolu. U znak

odmazde tokom narednih 48 sati ubijeno je oko 130 sunita, među

kojima i tri sunitska imama, a zapaljeno je 170 sunitskih džamija.

        2007 - Prilikom požara na trajektu u blizini Džakarte u

Indoneziji stradala je 41 osoba, pri čemu se kao nestalo vodi još

oko 90 osoba. Brod "Levina" na kojem se nalazilo oko 350 putnika

plovio je ka ostrvu Bangka kada ga je na 80 km od Džakarte,

zahvatio požar.

        2008 - Predstavnici Srbije, Hrvatske, Italije, Rumunije i

Evropske Komisije dogovorili su se u Briselu o učešću nacionalnih

kompanija u zajedničkoj kompaniji za razvoj projekta izgradnje

Panevropskog naftovoda (PEOP) na relaciji Konstanca - Trst.

        2008 - Ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je,

prilikom obraćanja na prvom kanalu Ruske državne televizije, da 

je slučaj Kosova "strahovit presedan", koji "u suštini lomi čitav

sistem međunarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, već vekovima".

        2008 - Turski predsednik Abdulah Gul potpisao je zakon

kojim se ukida zabrana nošenja marama studentkinjama na turskim

univerzitetima.

        2008 - Umro je Vojin Šulović, član Srpske akademije

nauka i umetnosti. Bio je naučnik međunarodnog ugleda, profesor

Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Ginekološko-akušerske

klinike, kao i počasni predsednik Srpskog lekarskog društva.

        2009 - Umro je Milutin Čolić, filmski kritičar,

publicista, osnivač FEST-a. Prava i jugoslovensku književnost

studirao je u Beogradu. Objavio je više knjiga iz oblasti filma 

i bio je jedan  od prvih saradnika filmskog festivala u Puli i 

festivala  dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, 

jedan je od osnivača festivala u Nišu.

2011 - U razornom zemljotresu jačine 6,3 stepena 

po Rihteru, sa epicentrom kod grada Krajstčerč, na Novom Zelandu, 

poginulo je 185 osoba a povređeno je do 2000 osoba. Čak oko

10.000 objekata je nepopravljivo oštećeno.

2012 - U nesreći koja se dogodila u zapadnom delu 

argentinske prestonice Buenos Ajresu, kada je putnički voz udario 

u zaštitnu ogradu, poginula je 51 osoba a više od 600 je

povređeno.