Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 18. januar,  2025. 

   1535 - Španski osvajač Francisko Pizaro osnovao je Limu,

glavni grad Perua.

        1654 - Kozačka skupština pod vođstvom vođe zaporoških 

kozaka hetmana Bogdana Hmeljnickog priznala je vrhovnu vlast moskovskog

cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Kozački ustanak izbio

je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priključili seljaci, gradsko

stanovništvo i pravoslavno sveštenstvo, ogorčeno nasiljem Poljaka.

        1689 - Rođen je francuski politički mislilac Šarl Luj

Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom, intelektualni vesnik 

Francuske revolucije. U alegoriji "Persijska pisma" prikazao

je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u

najznačajnijem delu "Duh zakona" razvio je teoriju o podeli vlasti

na zakonodavnu, izvršnu i sudsku - koja je postala temeljna ideja

parlamentarnih demokratija.

        1777 - Država Vermont je proglasila nezavisnost od Velike

Britanije. Sjedinjenim državama Vermont se priključio 1791.

        1778 - Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje,

koje je nazvao Sendvička ostrva.

        1871 - Pruski kralj Vilhelm I proglašen je u Versaju kod

Pariza prvim carem ujedinjenog Nemačkog carstva. Pod vođstvom

kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nemačke

države. Nemačka je tada nametnula mirovni ugovor poraženoj

Francuskoj preotevši joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

        1879 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Srbije 

i Italije. Kneževina Srbija je tada otvorila poslanstvo u Rimu.

        1882 - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor

veoma popularnih romana za decu. Dela: romani "Kad smo bili vrlo

mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

        1886 - Rođen je francuski vajar i slikar ruskog porekla

Antoan Pevzner, jedan od najistaknutijih predstavnika pokreta ruskih

konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu a u Francusku je

emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma.

        1892 - Rođen je američki filmski glumac, simpatični

debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa

Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: "Mi

iz Oksforda", "Dva dobra drugara", "Fra đavolo", "Veliki posao",

"Udri brigu na veselje", "Naša žena", "Na divljem zapadu".

        1904 - Rođen je američki filmski glumac Keri Grant, 

koji se iskazao kao sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa, 

ali i kao tumač karakternih rola u filmovima Alfreda Hičkoka. 

Filmovi: "Plava Venera", "Strašna istina", "Samo anđeli imaju 

krila", "Filadelfijska priča", "Osumnjičen", "Ozloglašena", 

"Dan i noć", "Majmunska posla", "Drž'te lopova!", "Sever 

severozapad", "Šarada".

        1909 - Rođen je srpski pisac Oskar Davičo. Između dva 

svetska rata bio je blizak grupi pisaca nadrealista leve orjentacije. 

Tokom Drugog svetskog rata posle internacije u Italiji, odakle je 

1943. pobegao, priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama 

"Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", 

"Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", 

"Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar 

zaborava".

        1913 - Rođen je američki pozorišni i filmski glumac 

Deni Kej, komičar. Bio je aktivan i u UNICEF-u, agenciji UN za 

pomoć deci. Filmovi: "Čudo od čoveka", "Momak iz Bruklina", 

"Pesma se rodila", "Tajni život Voltera Mitija", "Revizor", 

"Ludi podvig".

        1919 - Francuski predsednik vlade Žorž Klemanso otvorio

je Mirovnu konferenciju u Versaju kod Pariza. Bila je to kruna napora 

zemalja Antante posle pobede nad Centralnim silama u Prvom svetskom 

ratu. Na skupu predstavnika 27 država pobednica pravo odlučivanja 

imale su samo Britanija, Francuska, SAD i Italija. Ostale zemlje su 

u raspravi učestvovale jedino o pitanjima koja su ih se direktno 

ticala, dok su pobeđenim državama mirovni uslovi nametnuti. 

Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna 1919. Nemačka je preuzela 

odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno 

joj je naoružavanje. Priznate su nove države Poljska, Mađarska, 

Čehoslovačka, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Kraljevina Srba, 

Hrvata i Slovenaca.

        1936 - Umro je engleski pisac Rađard Kipling, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u

kojima su s puno efekta isprepleteni humor i užas. Prikazivao je

život u Indiji, u kojoj je rođen. Imao je izuzetan smisao za

svet dece ali i životinja. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri

kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske

priče".

        1939 - Od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović,

dva dana posle sudara tramvaja i automobila kojim je prevožen u 

zatvor, u Beogradu. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je

prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih

komunističkih manifestacija u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Tokom studija u Francuskoj postao je član KP Francuske i predsednik

udruženja "Clarte" (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija

pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se

u borbi protiv lične vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan

od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.

        1943 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, posle

sedam dana ogorčenih borbi s nemačkim snagama, uspele da olabave

obruč oko Lenjingrada koji su Nemci stvorili 16 meseci ranije.

        1977 - U najgoroj železničkoj nesreći u Australiji, u

Sidneju je poginulo najmanje 80 ljudi kad je lokomotiva udarila u

most koji je potom pao na putnički voz.

        1991 - Skupština Jordana osudila je vazdušne napade na

Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvala je arapske i islamske

zemlje na akciju protiv interesa SAD i država koje učestvuju u

masovnom bombardovanju iračkih ciljeva. Istog dana Irak je ispalio

osam raketa tipa "skad" na Izrael.

        1996 - Vladajući PASOK izabrao je za grčkog predsednika

vlade Kostasa Simitisa, posle ostavke teško obolelog osnivača te

partije Andreasa Papandreua.

        1997 - Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo je ostavku

nakon 11 godina na vlasti.

        1999 - Vlada SRJ proglasila je Vilijama Vokera za "personu

non grata".

        2000 - Bivši nemački kancelar Helmut Kol podneo je

ostavku na mesto počasnog predsednika Demohrišćanske unije pod

pritiskom finansijskog skandala, odnosno protivzakonitog skupljanja

novčanih donacija dok je predvodio nemačku vladu.

        2001 - Predsednik Konga Loran Kabila zvanično je

proglašen mrtvim, dva dana pošto je na njega pucao jedan od

njegovih telohranitelja.

        2004 - U eksploziji automobila-bombe ispred središta

privremene administracije SAD u Bagdadu poginulo je najmanje 25

osoba.

2014 - Kristijan Latremuj koji je izvršio prvu operaciju 

ugrađivanja veštačkog srca u svetu, u bolnici "Žorž Pompidu" 

u Parizu, objavio je da je, 30 dana posle uspešne operacije 

ugrađivanja, izvesno da sa veštačkim srcem-protezom nema 

nikakvih problema, i da je oporavak pacijenta uspešan.

2019 - Preminuo je Vivešvar Dut Saklani, čovek koji 

je zasadio stotine hiljada stabala. Rođen u Utarakandu, na 

severu Indije, Saklani je život posvetio svakodnevnom sađenju 

mladica, najčešće himalajskog hrasta i guave. Sam, nezavisno 

od ma kakvih institucija, svakodnevno je sadio mladice stabala, 

u prvo vreme čak i uz brojna negodovanja. Prva stabla posadio 

je kao dete da bi docnije to postala njegova glavna preokupacija. 

Sam je za sebe govorio da je posadio pet miliona mladica, ali 

nesumnjivo je pošumio stotine hektara. Godine 1986. dobio je 

nagradu za očuvanje okoline, docnije su usledila i druga 

priznanja pa i neka vrsta šire popularnosti.

2019 - Prilikom eksplozije naftovoda u centralnom Meksiku 

kod mesta Tlavelilpan, država Idalgo, poginulo je 130 osoba, 

a povređeno 48, od kojih je docnije umrlo još 5. Do nesreće je 

došlo prilikom krađe goriva. Prema procenama, vrednost ukradenog 

goriva u Meksiku je približno tri milijarde dolara godišnje.

2020 - Prilikom napada iz vazduha, dronovima i raketama, 

na islamsku bogomolju kod Mariba, Jemen, ubijeno je 116 osoba, 

a 148 je povređeno. Većina žrtava su bili vojnici. Za napad 

su optuženi jemenski Huti, koji ovu akciju nisu priznali.