Dogodilo se na današnji dan

  Danas je utorak, 28. januar, 2025. 

 814 - Umro je franački car Karlo Veliki. Došao je na

presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave

zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do

Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800.

za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju

Evrope.

        1457 - Rođen je engleski kralj Henri VII, otac Henrija

VIII i osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485.

okončan je četrdesetogodišnji "Rat dveju ruža" - nazvan tako

pošto je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu,

na grbu imala crvenu, a dinastija Jork belu ružu. Presto je uspeo

da osigura pobedom u bici kod Bosvorta 1485. u kojoj je poginuo

kralj Ričard III. Godine 1486. Henri VII je ženidbom ujedinio

kuće Lankaster i Jork, pošto je sklopio brak sa sestrom Ričarda

III - Elizabet.

        1547 - Umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni

reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za

poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je

posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine

Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i

Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije

engleske pomorske moći.

        1596 - Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk,

prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet. Njegovi gusarski

napadi na Špance bitno su doprineli engleskom pomorskom prestižu

i kasnijem uspešnom zaposedanju kolonija, posebno u severnoj Americi.

Odigrao je i jednu od ključnih uloga u pobedi britanske ratne

mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom". Navodno je prvi

1586. doneo krompir u Evropu iz Amerike.

        1689 - Parlament Engleske objavio je odstupanje kralja

Džejmsa II, poslednjeg iz dinastije Stjuart, zbačenog zbog

naturanja rimokatolicizma.

        1812 - Rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije

je delo "Načertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah),

objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih

Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno

oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela

Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta.

Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina

vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza

Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od

1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar

spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se

protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i

smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo

je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske

skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše

njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je

šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa

Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je

vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je

otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom

Konstantinović.

        1841 - Rođen je engleski novinar i istraživač Džon

Roulends, poznat kao Henri Morton Stenli, koji se proslavio 1871.

"spasavanjem" škotskog istraživača Dejvida Livingstona, za kojeg

se pogrešno verovalo da se izgubio u Africi. Potom je putovao u

Afriku više puta do 1889. i otkrio je Albertovo, Edvardovo i

Leopoldovo jezero, planinski masiv Ruvenzori i ispitao veliki deo

basena reke Kongo.

        1846 - Na Srpskom balu u Beču, u sklopu koncertnog programa,

u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden "Srpski kvadril"

Johana Štrausa mlađeg. Ovu kompoziciju Štraus je načinio na osnovu

tema karakterističnih za srpsko muzičko stvaralastvo, a po narudžbi

kneza Miloša Obrenovića.

        1857 - Rođen je srpski političar i publicista Stojan

Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik

vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja.

Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Ođek". Dela: "O

Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu",

"Albanski problem i Srbija i Austrougarska", "Tajna konvencija

između Srbije i Austrougarske".

        1871 - Francuska je kapitulirala u ratu s Pruskom. Kao

posledica ovog poraza zbačena je monarhija (carstvo) i Napoleon III

je otišao u izgnanstvo, a Francuska je primorana da se odrekne

Alzasa i Lotaringije (Lorene).

        1876 - Umro je mađarski političar Ferenc Deak, glavni

arhitekta sporazuma Beča i Budimpešte iz 1867. kojim je austrijsko

carstvo prekomponovano u dvojnu Austrougarsku monarhiju. Predvodio

je mađarsku opoziciju, uglavnom sitnije mađarsko plemstvo, protiv

austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848, a

1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške

monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.

        1878 - U Nju Hejvnu u SAD puštena je u rad prva telefonska

centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao

telefon.

        1884 - Rođen je švajcarski fizičar, istraživač morskih

dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proučavao je

radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmičke zrake. Postao

je 1931. prvi čovek koji je dospeo u stratosferu - balonom do

15.780 metara, a 1934. čak do 17.550 metara. Od 1938. spuštao se

batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

        1887 - Rođen je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur

Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom

emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašna su njegova izvođenja

Šopena, Betovena, Šumana kao i savremenih španskih kompozitora.

Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

        1906 - Rođen je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos,

komandant "Demokratske armije Grčke" u građanskom ratu od

1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka,

emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom

ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu

otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom

Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle

kapitulacije vođa Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12. februara

1945. s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu

protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni

komandant takozvane Demokratske armije Grčke, posle izbora na

teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je

republiku, a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam

vodio i u kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu

isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke,

posle čega je emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u

Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se

vratio pred kraj života.

        1912 - Rođen je američki slikar Džekson Polok, začetnik

i najistaknutiji predstavnik apstraktnog ekspresionizma. Njegove

slike odlikuje specifičan izraz nervoznog impulsivnog pokreta.

Raskinuo je s tradicionalnim shvatanjem slike, odbacio stalak i

slikarsku četkicu i slikao na podu, cedeći boju iz tube i

upotrebljavajući materijale i pomagala koja su mu se slučajno

nalazila pri ruci.

        1918 - S ciljem gušenja kontrarevolucije stvorena 

je Crvena armija. Puno ime bilo je Crvena armija radnika 

i seljaka. Vremenom, ona će se pokazati kao veoma efikasna. 

Uspešno se obračunala sa stranom vojnom intervencijom protiv 

sovjetskog režima i države a docnije i da porazi nacističku 

Nemačku u Drugom svetskom ratu. Preimenovana je februara 1946. 

u Sovjetska armija.

        1919 - Umro je nemački sociolog, istoričar i književni

istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara levog krila

nemačke socijaldemokratije i osnivač "Saveza Spartaka" i

Komunističke partije Nemačke. Dela: "Biografija Karla Marksa",

"Istorija nemačke socijalne demokratije", studija "Legenda o

Lesingu".

1920 - Osnovana je Španska legija stranaca, kraljevskom 

odlukom, odnosno dekretom, kralja Alfonsa XIII. Izvesno vreme Španskom 

legijom rukovodio je Francisko Franko. Tokom građanskog rata njeni 

pripadnici borili su se na strani monarhista.

        1928 - Umro je španski pisac i političar Vinsente Blasko

Ibanjes. Svetsku slavu doneo mu je roman "Četiri jahača

apokalipse". Kada je 1923. u Španiji zavedena diktatura objavio je

brošuru "Razobličeni Alfonso XIII" koja je odigrala važnu ulogu u

rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo".

Ostala dela: romani "Među pomorandžama", "Trska i glib",

"Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju",

"Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".

        1930 - U Španiji je okončana diktatura Migela Prima de

Rivere.

        1935 - Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan

abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga.

        1939 - Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1923. Bio je izraziti kosmopolita

oslonjen na klasične helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko

tlo i tradiciju. Jedan je od najvećih autora koji su stvarali na

engleskom jeziku. Dela: poezija "Oisinova lutanja", "Vetar u trsci",

"Ostrvce na jezeru Inisfri", "Toranj", drame "Grofica Ketlin",

"Žuđena zemlja", "Mačka i mesec", eseji "Keltski suton", "Ideje

dobra i zla", "Sanjarenja o detinjstvu i mladosti", "Autobiografija".

        1943 - Nemački nacistički vođa Adolf Hitler objavio je u

Drugom svetskom ratu mobilizaciju svih Nemaca sposobnih za borbu.

        1950 - Francuska skupština ratifikovala je sporazum prema

kojem su Vijetnam, Laos i Kambodža postale nezavisne države u

okviru Francuske unije. Do tada te zemlje su bile sastavni deo

Francuske Indokine sa statusom kolonija.

        1962 - Američki vasionski brod bez posade "Rendžer III"

je, umesto da se spusti na Mesec, promašio cilj za 35.200

kilometara.

        1986 - U eksploziji američkog vasionskog šatla

"Čelendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala,

poginulo je svih sedam astronauta.

        1990 - Poljska ujedinjena radnička partija (komunisti) je

rasformirana, a osnovana je Socijaldemokratija republike Poljske

koja se opredelila za tržišnu privredu i demokratsku državu.

Lider nove stranke Aleksandar Kvašnjevski postao je 1995. šef

države, pobedivši na izborima Leha Valensu.

        1994 - Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a

odgovornost nije nikom jasno pripisana.

        1995 - U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih

terorista u Egiptu poginulo je 14 terorista, dvojica policajaca i

dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.

        1998 - U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih za

učešće u zaveri s ciljem ubistva bivšeg predsednika vlade Radživa

Gandija.

        2002 - Ekvadorski avion "Boing 727" srušio se u vulkan

Kumbal u Kolumbiji, poginule su 92 osobe, putnici i posada.

        2004 - Artur Takač, srpski sportista i dugogodišnji

visoki funkcioner Međunarodnog olimpijskog komiteta, nestao je u

snežnoj mećavi na Kopaoniku.

        2004 - Komisija lorda Hatona skinula je bilo kakvu

odgovornost sa britanskog premijera Tonija Blera za samoubistvo

eksperta za iračko oružje Dejvida Kelija, ali je optužila BBC

zbog načina izveštavanja o tome. Predsedavajući uprave BBC Gevin

Dejvis podneo je ostavku. Keli je navodno zbog "griže savesti"

izvršio samoubistvo.

        2006 - Umro je srpski književnik Duško Trifunović, jedan

od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije.

Dela: zbirke pesama "Zlatni kuršum", "Pobednički krug", "Šarena

laža", "Slobodni pad", "Jetke pripovetke", "Tumač tiranije",

"Bukvalno tako", "Poezija", "Šok soba", romani "Gola seča",

"Kazneni prostor", "Anđel do anđela", "Davno i daleko". Pop i rok

muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na

Trifunovićeve stihove: "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na

mom mestu, "Pristao sam, biću sve što hoće", "Ti si mi bila u

svemu naj, naj", "Glavo luda".

        2006 - U poljskom gradu Katovice pod teretom snega pao je

krov na sajmištu. U trenutku pada u objektu nalazilo oko 700

ljudi. Poginule su 64 osobe, a povređeno je 160.

        2008 - Umro je Poglavar Grčke crkve, arhiepiskop

atinski Hristodulos. Za arhiepiskopa atinskog izabran je 1998. kao

najmlađi arhiepiskop tokom poslednjih 157 godina. Radio je na

poboljšanju odnosa sa Vatikanom, otuda je 2001. primio u Atini

tadašnjeg papu Jovana Pavla II, prvog rimskog poglavara koji je

posetio Grčku tokom poslednjih 1.000 godina. Aktivno je učestvovao,

kao intelektualac, u javnom životu Grčke, i dugo je bio daleko

najpopularniji Grk. Studirao je pravo i teologiju i doktorirao je

Teologiju, a paralelno je završio studije engleskog i francuskog.

Bio je i plodan pisac i to ne samo dela sa verskom tematikom, već

i u oblasti kulture pa i pedagogije.

        2008 - Umro je Gordon Hinkli, lider Mormona. Hinkli, kojeg

su mormoni smatrali živim prorokom, bio je 15. poglavar "Crkve Isusa

Hrista svetaca poslednjeg dana". Na čelo te verske grupe došao je

1995. Mormoni su specifična autentično američka religijska grupa,

priznata 1830, sa središtem u državi Juta, sebe smatraju jedinom

legitimnom hrišćanskom crkvom.

        2008 - Umrla je vajarka Ana Bešlić, doajen srpske

skulptorske umetnosti. Rođena je 1912. kod Bajmoka u Bačkoj, a

Akademiju likovnih umetnosti završila je 1949. u Beogradu. Bila

je saradnik majstorske radionice Tome Rosandića. Spadala je među

najznačajnije srpske (i jugoslovenske skulpture) i pripadala

generaciji vajara koji se od pedesetih izdvajaju po umetničkoj

radoznalosti i modernom senzibilitetu van tradicionalnih tokova.

Izvela je veliki broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru.

Deo svojih radova poklonila je gradu Subotici.

        2009 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila

je da je tokom šetomesečne epidemije kolere, u Zimbabveu, umrlo

3.028 osoba a zaraženo je 57.702. Reč je o najvećoj i

najsmrtonosnijoj epidemiji u Africi tokom prethodnih decenija.

2018 - U jeku teških sukoba u Adenu, Jemen, u kojima su 

pobunjenici koje predvodi bivši guverner Adena Aidarus al Zubaidi 

ovladali delom grada, zvanični predsednik Jemena Abed Rabo Mansur 

Hadi, kog podržava sunitska koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom, 

apelovao je da arapske zemlje spasu Aden i spreče separatiste koji 

se bore za otcepljenje juga Jemena. Separatisti su prethodno zauzeli 

vojnu bazu i više vladinih zgrada.