Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 31. decembar,

366. i poslednji dan 2024. godine.

        1494 - U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII,

koji je pod pritiskom plemstva počeo osvajanje Italije. Rat je

trajao 61 godinu posle kraljeve smrti, do 1559. a pohodi na Italiju

doprineli su prodoru humanističke kulture u do tada kulturno

inferiornu Francusku.

        1600 - Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o

osnivanju Istočnoindijske kompanije. Moćna kompanija koja je 

donosila ogrome profite, vremenom je postala gotovo država u državi. 

Posedovala je i sopstvenu vojsku i monetu, a vremenom je osvojila  

najveći deo Indije.

        1617 - Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban

Muriljo, koji je najviše slikao religiozne kompozicije baroknog

stila. Radio je i realističke prizore sa sentimentalnim podtekstom

iz života ulične dece, poput slika "Mali prosjak", "Deca jedu

dinju".

        1719 - Umro je engleski astronom Džon Flemstid, koji 

je na osnovu dozvole kralja Čarlsa II 1675. osnovao nacionalnu

opservatoriju u Griniču i zvanično postao "prvi kraljevski

astronom". Njegov zvezdani katalog, s više od 3.000 zvezda, odredio

je položaj zvezda s većom preciznošću nego ikad do tada.

Upamćena je njegova prepirka s Isakom Njutnom i Edmundom Halejem 

povodom njihovih zahteva da im omogući pristup opservatoriji u 

Griniču.

        1869 - Rođen je francuski slikar i vajar Anri Matis, koji

se posle završenih studija prava opredelio za slikarstvo. U

početku pod uticajem Gistava Moroa, Pola Sezana i Pola Gogena, od

1905. oformio je lični izraz i predvodio novi slikarski pravac -

fovizam. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu

prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i

kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i

minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često

se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena. Snažno

je uticao na moderno evropsko slikarstvo.

        1877 - Umro je francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač

realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u

prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Počeo je kao neobarokni

romantičar da bi se posle 1848. opredelio za opozitan stav. Opor i

snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i

prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom

19. veka. Glavna dela: "Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb

u Ornanu".

        1879 - Američki pronalazač Tomas Alva Edison je u Menlo

Parku, Nju Džersi, prvi put javno demonstrirao svoju električnu

sijalicu.

        1880 - Rođen je američki general Džordž Maršal,

načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD od 1939. do 1945,

dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953. tvorac "Maršalovog plana"

pomoći zemljama zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata. Kao

državni sekretar SAD (od 1947. do 1949.) sačinio je plan

prihvaćen na konferenciji 16 zapadnih zemalja 1947. u Parizu, na

osnovu kojeg je dodeljena pomoć od 15 milijardi dolara, najviše

Velikoj Britaniji, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji

i Turskoj. Plan je postao jedan od bitnih elemenata NATO, osnovanog

1949.

        1882 - Umro je francuski državnik i advokat Leon Mišel

Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno

doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara

Napoleona III. U borbi protiv cara predvodio je republikance, a u

Francusko-pruskom ratu u oktobru 1870. kao ministar unutrašnjih

poslova u vladi nacionalne odbrane odleteo je iz opsednutog Pariza

balonom u unutrašnjost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879.

do 1881. bio je predsednik francuske skupštine a potom do 1882.

predsednik vlade.

        1911 - Marija Kiri dobila je Nobelovu nagradu za hemiju 

za istraživanje radioaktivnih elemenata. Bila je to njena druga

Nobelova nagrada - prvu je dobila 1903. takođe za hemiju.

        1945 - U saobraćaj je predat treći put obnovljen

železnički most preko Save kod Beograda.

        1946 - Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio

kraj neprijateljstava u Drugom svetskom ratu.

        1948 - Umro je engleski vozač brzih automobila i čamaca

Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao

svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i

1939. tri puta u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji

je automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

Očeve rekorde oborio je sin Donald, koji je 1967. poginuo u čamcu

"Plava ptica" prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na vodi

od 527,9 kilometara na čas.

        1951 - Umro je sovjetski političar i diplomata Litvinov

Maksim Maksimovič, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939.

Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg

vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. pobegao je s robije i

emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio

boljševicima, istupivši iz "Inostrane lige ruske revolucionarne

socijaldemokratije". Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske

vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih

poslova. Učestvovao je u mnogim pregovorima i često predvodio

delegacije Sovjetskog Saveza u inostranstvu, a od 1941. do 1943. bio

je ambasador u SAD.

        1961 - Libanska armija je u Bejrutu sprečila Sirijsku

narodnu partiju da izvrši državni udar.

        1968 - Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144"

obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske

supersonične letilice "Konkord".

        1980 - Umro je američki filmski režiser Raul Volš,

koji se okušao u više filmskih žanrova, posebno uspešno u

vesternima, u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove

ljudske prirode. Filmovi: "Bagdadski lopov", "Cena slave", "Umrli

su u čizmama", "Džentlmen Džim", "Srebrna reka", "Udaljeni

bubnjevi", "Svet u njegovim rukama", "Belo usijanje", "Goli i

mrtvi", "Udaljena truba".

        1981 - U vojnom udaru koji je predvodio vazduhoplovni

poručnik Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile

Limana.

        1983 - U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik

Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. kada je

okončana 13-godišnja vojna uprava. Predsednik je tada postao

šef vojne hunte general Muhamed Buhari.

        1988 - Indija i Pakistan sklopili su sporazum koji

predviđa da predmet mogućih sukoba između dve zemlje neće

biti nuklearna postrojenja.

        1998 - Ministri finansija Evropske unije saopštili su

konačne kurseve prema kojima će se nacionalne valute zemalja

EU menjati nakon što jedinstvena evropska valuta, Evro, zaživi

u opticaju 1. januara 1999.

        1999 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin obelodanio je,

iznenada, nameru da se povuče sa čela države. Za vršioca

dužnosti šefa države imenovao je Vladimira Putina.

        1999 - Predsednik Paname Mireja Moskoso formalno je od SAD

povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalom.

        2004 - U požaru koji je izbio u jednoj diskoteci u glavnom

gradu Argentine, Buenos Airesu, poginulo je 177 ljudi, a 889 je

povređeno.

        2008 - Umro je Donald Vestlejk, izuzetno plodan 

američki autor detektivskih romana. Često je pisao pod različitim 

pseudonimima (najčešće kao Ričard Stark) ukupno više od 100 

romana od kojih je nekoliko adaptirano u filmske hitove ("Point blank", 

"Naplata duga", "Prevaranti"). Osim ozbiljne kriminalistike, oprobao 

se i u komičnom kriminalističkom žanru kao i u naučnoj fantastici.

Druga dela: "Plaćenici", "Vreme za ubijanje", "361".

2013 - Preminuo je Ljubomir Tadić, profesor filozofije i 

sociologije prava na Univerzitetu u Beogradu, stalni član SANU. 

Bio je pripadnik NOP-a. Podržao je 1968. studentske proteste, 

pa je 1974. udaljen sa univerziteta. Bio je među osnivačima 

obnovljene Demokratske stranke decembra 1989. Dobitnik je 

Sedmojulske nagrade, najvišeg priznanja Srbije. Dela: "Poredak 

i sloboda", "Tradicija i revolucija". 

2021 - Umrla je Beti Vajt, američka glumica. Već sa osam 

godina pojavila se u radio epizodi američkog programa "Empajer bilders" 

a karijeru na filmu započela je 1939. godine, tri meseca po završetku 

srednje škole. Radila je i kao model a prve uloge odigrala je u Malom 

teatru "Blis Hejden". Upamćena je po ulogama u serijama "Život sa 

Elizabet" (1952-1955), "Zlatne devojke" (1985-1992), "Bouns", 

"Vruće u Klivlendu". Godine 2011. proglašena je za najomiljeniju 

javnu ličnost u SAD. Bavila se humanitarnim radom kao i zaštitom 

životinja.

2022 - Preminuo je Adam Puslojić, pesnik, prevodilac, literata. 

Prvu zbirku pesama "Postoji zemlja" Puslojić (1943-2022) je objavio 1967. 

Bio je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnih 

prevodilaca Srbije, Srpskog PEN centra i počasni član Akademije nauka 

Rumunije. Publikovao je zbirke "Padam ka nebu" (1970), "Idem smrti na 

podšišavanje" (1972), "Negleduš" (1973), "Religija psa" (1974) i brojne 

druge. Objavio je više knjiga pesama na rumunskom. Bio je plodan i kao 

prevodilac, sa rumunskog i ruskog.

2022 - Preminuo je Benedikt XVI, bivši papa, prvi čelnik 

Rimokatoličke crkve koji se povukao sa trona Svetog Petra poslednjih 

vekova. Kada je kao kardinal, aprila 2005, u četvrtom krugu, izabran 

za 265. papu postao je prvi poglavar Rimokatoličke crkve iz Nemačke 

posle skoro pet vekova. Imao je 78 godina i bio jedan od najstarijih 

papa ikada. Tokom znatnog dela njegovog pontifikata Rimokatolička 

crkva se suočavala sa optužbama zbog zlostavljanja dece, decenijama 

ranije. Bio je prvi papa koji se lično sastajao sa žrtvama. Jozef 

Racinger rođen je aprila 1927. u Marktlu, Bavarska. Studirao je 

teologiju i filozofiju u Minhenu i Frajzingu. Rukopoložen je za 

sveštenika 1951. Bio je profesor dogmatike i fundamentalne teologije 

u Frajzingu, Bonu, Minsteru, Tibingenu, Regenzburgu. Nadbiskup Minhena 

postao je 1977. Kao kardinal, gotovo 25 godina, rukovodio je Kongregacijom 

za doktrinu vere. Na tronu Svetog Petra, kao prva ličnost Rimokatoličke 

crkve, nalazio se osam godina. Na opšte iznenađenje podneo je ostavku 

februara 2013. Govorio je deset jezika, bio nosilac sedam počasnih 

doktorata. 

        - Večeras veći deo čovečanstva dočekuje Novu godinu.

Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od

svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali

religijski sistemi, menjali su se i kalendari i načini računanja

vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina. U antičkom Rimu

ona je počinjala na martovske kalende 1. marta, u Vizantiji

početak godine je bio 1. septembar. Prvi januar (januarske kalende)

bio je u antička vremena dan kada su u Rimu konzuli stupali na

dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna

čestitanja i deljenje poklona. Hrišćani su vekovima zazirali od

obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama,

tek od XII veka postepeno se prihvata 1. januar kao početak 

kalendarske godine.