Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 26. decembar, 2024. Do kraja godine ima pet dana.

    1716 - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, pesnik

klasicističke škole, kojeg ljubav prema prirodi i naglašena 

osećajnost čine pretečom romantizma. Njegova "Elegija napisana 

na seoskom groblju" smatra se jednom od najlepših pesama napisanih 

na engleskom. Njegovu romantičnu pesmu "Bard" na srpski jezik

prepevao je Jovan Jovanović Zmaj.

        1734 - Rođen je engleski slikar Džordž Romni, jedan od

najvećih evropskih portretista 18. veka. Slikao je i istorijske

kompozicije.

        1792 - Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls

Bebidž, "otac" kompjutera. U nastojanju da stvori preciznije 

matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji 

bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspeo da okonča izradu 

računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva 

(akademija nauka), koje je optuživao za konformizam, kao i britanske 

matematičke nauke, smatrajući da je u senci negdašnjih ostvarenja 

Isaka Njutna.

        1805 - U Požunu (danas Bratislava) Francuska i Austrija

sklopile su mir, posle pobede vojske francuskog cara Napoleona I u

bici kod Austerlica nad austrijskim i ruskim trupama. Francuska je

dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i

stvorila Rajnsku konfederaciju, državu-satelit Francuske, čime je

smanjen značaj nemačkih država. Odredbe tog mira su poništene

1814. na Bečkom kongresu.

        1825 - U Sankt Peterburgu su se na dan polaganja zakletve

novom caru Nikolaju I pobunili neki pukovi i zatražili donošenje

ustava, ali je pobuna, poznata kao Dekabristički ustanak, odmah

ugušena.

        1871 - Izašao je prvi srpski teatarski list "Pozorište",

pokrenut od strane Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (osnovano

1861). List je, s povremenim prekidima, izlazio do 1908.

        1883 - Rođen je francuski slikar Moris Utrilo. Bio je

samouk, izuzimajući poduke od strane majke, slikarke Suzan

Valadon. Slikanjem se bavio kao terapijom između čestih boravaka

na klinikama, gde je lečen od nervnog rastrojstva. Mimo svih

slikarskih struja, izgradio je osoben stil. Prava snaga njegove

umetnosti je u tome što nije slikao ono što vidi, nego je, kao

preteča modernizma, prikazivao osećanja. Najčešći njegovi

motivi su pejzaži gradova.

        1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je

1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova

"Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Itaku,

utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko

bogatstvo.

        1891 - Rođen je američki pisac Henri Miler. Zabranjivana

kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske

lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i

slikarstvom. Dela: romani "Crno proleće", "Jarčeva obratnica",

"Rakova obratnica", "Mirni dani u Klišiju", trilogija "Ružičasto

raspeće" ("Pleksus", "Neksus", "Seksus"), putopis "Kolos iz

Marusija", meditativno-kritička proza "Kosmološko oko", "Mudrost

srca", "Nedelja posle rata", "Knjige mog života".

        1893 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao

Cetung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949.

u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice Crvene

armije stvorio je s Ču Deom 1931. a šef partije postao je 1935. U

oktobru 1934. s Čuom je otpočeo "Dugi marš" svojih jedinica, što

se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang

Kaj Šeka i u borbama s japanskom okupacionom armijom. Suočen s

unutrašnjim teškoćama, krajem pedesetih godina 20. veka priklonio

se diktatorskim metodama vladavine što je kulminiralo u tzv.

Kulturnoj revoluciji 1960-ih.

        1898 - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni

hemijski element i nazvali ga radijum, prema kojem je i pojava

radioaktivnosti dobila ime.

        1908 - Amerikanac afričkog porekla Džek Džonson je

pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser

prvak sveta u teškoj kategoriji.

        1914 - Rođen je američki glumac Ričard Vidmark.

Upamćen je po brojnim karakternim ulogama, po pravilu negativnih

filmskih likova, najčešće u vesternima. Filmovi: "Žuto

nebo", "Panika na ulicama", "Vrt zla", "Alamo", "Dva jahača".

Nominovan je za Oskara, za ulogu ubice psihopate, u filmu "Poljubac

smrti" 1947.

        1924 - Državnim udarom, uz pomoć graničnih jedinica

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vlast u Albaniji preuzeo je

Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio

emigrant u Kraljevini SHS, primao je pomoć vlade i važio za

eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s

Italijom zaključio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski

protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu se proglasio

1928. a kada je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju

pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.

        1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom

svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio

je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom", Uprkos tome u Manili su

1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih

jedinica, tokom kojih je grad umnogome razoren.

        1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu

potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

        1971 - Izražavajući ogorčenje američkom avanturom u

Vijetnamu, 16 američkih veterana iz rata u toj zemlji na jugoistoku

Azije, zauzelo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

        1972 - Umro je bivši predsednik SAD Hari Truman, koji je

posle smrti Frenklina Ruzvelta u aprilu 1945. postao šef države 

i ostao na tom položaju do 1953. U Drugom svetskom ratu u avgustu

1945. naredio je bacanje atomskih bombi na japanske gradove

Hirošimu i Nagasaki, koje su usmrtile više od 150.000 civila.

Objavio je 1947. doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama

"ugroženim komunističkim pokretima" i tako podstakao "hladni rat".

Uveo je SAD 1950. u korejski sukob i počeo je program izgradnje

vojnih baza i remilitarizacije Zapadne Nemačke. Vlada SAD je 1951.

od "Maršalovog plana" i "Trumanove doktrine" sačinila plan

ekspanzije Zapada i osnivanja vojnih paktova. Tada su doneti i

propisi koji su u SAD onemogućili sindikalno organizovanje radnika,

a njegovu vladavinu obeležila je i desničarska kampanja

predvođena republikanskim senatorom Džozefom Makartijem.

        1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, avion tipa

"TU-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom

saobraćaju.

        1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu

vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle streljanja Nikolae

Čaušeskua.

        1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion

na aerodromu u Marselju oslobođeno je 239 putnika i članova posade

koje su alžirski islamski teroristi držali kao taoce posle otmice

24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

        1998 - Vladi Kambodže predale su se vođe maoističkog

pokreta "Crvenih Kmera" Kije Sampan i Nun Čea. 

        2001 - Vrhovni savet Ruske Federacije i Belorusije doneo je

odluku u Moskvi, da od 2005. ruska rublja bude zajednička valuta u

obe zemlje.

        2003 - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale

koji je pogodio jugoistok Irana poginula je 26.271 osoba, više

hiljada je povređeno, a kao nestalo vodi se 525. Epicentar

zemljotresa bio je u blizini turističkog mesta Bama, u kome je

porušeno oko 70 odsto zgrada.

        2003 - Umro je američki slikar i vajar bit generacije Voli

Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovlađuju političke

teme, izražavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.

        2004 - Džinovski morski talas - cunami, izazvan

zemljotresom jačine 8,9 stepeni Rihterove skale u blizini

indonežanskog ostva Sumatra, zapljusnuo je obale Indonezije, Šri

Lanke, Indije, Tajlanda, Maldiva i Malezije, usmrtivši više od

280.000 osoba.

        2005 - Umro je američki glumac Vinćente Skjaveli, koji 

je snimio 98 filmova, među kojima "Let iznad kukavičjeg gnezda",

"Duh", "Amadeus", "Blejd Raner","Valmon", "Narod protiv Larija

Flinta". Igrao je i u TV serijama, kao što su "Poroci Majamija" 

i "Starski i Hač".

        2006 - U eksploziji naftovoda u predgrađu Lagosa poginulo

je više od 850 lica, a oko 60 je teško povređeno. Nigerija,

najveći proizvođač nafte u Africi, poznata je po kriminalnim

grupama koje oštećuju naftovode radi pljačke, pri čemu neretko

dolazi do nesreća. Prilikom eksplozije izgorelo je više od 60

obližnjih kuća kao i 52 vozila.

2011 - Filipinski zvaničnici saopštili su da je broj 

poginulih u toj zemlji, kao posledica tajfuna, u jednoj od najgorih 

prirodnih katastrofa koja je pogodila Filipine, 1.249, dok se oko 

1.100 lica vode kao nestali. Uništeno je više od 10.000 kuća 

i raseljeno više od 300.000. Tu ostrvsku zemlju svake godine 

pogodi oko 20 oluja i tajfuna ali je ovaj bio posebno razoran.

2012 - U Kini je puštena u saobraćaj najduža linija 

superbrze pruge u svetu, koja povezuje Peking i Guangdžou na jugu 

te zemlje. Vozom koji se kreće brzinama oko 300 kilometara na sat, 

pri čemu je maksimalna mogućnost 350 km/h, taj put prelazi se 

za osam sati.

2020 - Aviokompanija Montenegro erlajns (MA) obustavila 

je rad nakon 26 godina postojanja. Tog dana obavljen je poslednji 

let na relaciji Tivat - Podgorica. Kompanija je obustavila rad 

zbog poslovne nesolventnosti.

2021 - Umro je Dezmond Tutu, anglikanski arhiepiskop Kejptauna, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984. zbog nenasilnog protivljenja aparthejdu.