Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je utorak, 10. decembar, 2024. Do kraja godine ima 21 dan.

 1520 - Nemaccki crkveni reformator Martin Luter prekinuo je

sve veze s Rimom spalivssi javno u Vitenbergu bulu u kojoj mu je

papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne

jeresi.

        1603 - Umro je engleski lekar i fiziccar Vilijam Gilbert,

nazvan "otac elektriciteta", liccni lekar kraljice Elizabete I.

Proslavio se, kao fiziccar, delom "O magnetima" iako mu je ta oblast

bila samo neka vrsta hobija. Dokazao je da je Zemlja veliki

loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako

se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.

Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta snazzno je

uticao na razvoj nauke u 17. veku.

        1810 - Francuski car Napoleon I prikljuccio je Francuskoj

nemaccke teritorije sa gradovima Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg

i Libek.

        1819 - Rodjen je italijanski revolucionar Felicce Orsini,

jedan od najistaknutijih cclanova "Mlade Italije", pokreta za

oslobadjanje i ujedinjenje italijanskih zemalja. Osnovao je

organizaciju "Italijanska zavera sinova smrti", zbog ccega je

tamnovao od 1843. do 1846. Revolucionarne 1848. uccestvovao je u

borbama protiv Austrijanaca u Veneciji i Rimu, a 1854. nije uspeo 

da u Lombardiji pobuni italijanske i madjarske vojnike u sastavu

austrijskih okupacionih snaga. Potom je iz tamnice u Mantovi pobegao

i otissao u London, a u januaru 1858. pokussao je atentat na

francuskog cara Napoleona III, posle ccega je pogubljen. Dela:

"Austrijske tamnice", "Uspomene i avanture", "Politiccke uspomene".

        1822 - Rodjen je francuski kompozitor belgijskog porekla

Sezar Frank, izvanredan improvizator, orguljass u pariskim crkvama 

i profesor na Pariskom konzervatorijumu. Sa Hektorom Berliozom bio 

je predstavnik francuskog muzicckog romantizma, obnovitelj francuske

simfonije i kamerne muzike. Dela: "Simfonija d-mol", simfonijske

poeme "Eolides", "Psyche", "Les Djinns", "Simfonijske varijacije za

klavir i orkestar", sonata za violinu i klavir, klavirski kvintet,

kompozicije za orgulje i za klavir.

        1830 - Rodjena je americcka knjizzevnica Emili Dikinson, 

za zzivota gotovo anonimna, jer je do smrti objavila samo pet pesama.

Njenih visse od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti, posthumno je

objavljeno u ssest tomova. Priredjivacci su ih podelili u ccetiri

kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i veccnosti, o ljubavi i o

zzivotu. Njena poezija je izrazito introspektivna i usmerena ka

misticcnom, naglassene originalnosti.

        1845 - Engleski gradjevinski inzzenjer Robert Tompson

patentirao je prve pneumatske gume.

        1848 - Luj Napoleon je nadmochnom vechinom dobio izbore za

predsednika Francuske. CCetiri godine kasnije izveo je drzzavni udar

i proglasio se carem Napoleonom III.

        1868 - Prvi semafori za regulisanje saobrachaja u svetu

pocceli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta.

        1878 - Rodjen je srpski socijalista Radovan Dragovich,

vodja socijalisticckog pokreta u Srbiji, jedan od osnivacca Srpske

socijaldemokratske stranke 1903. njen sekretar a potom predsednik 

do smrti 1906. Obnovio je 1901. "Beogradsko radniccko drusstvo",

osnovano 1896. prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od

1900. do 1903. uredjivao je listove "Napred", "Radniccki list",

"Stari radniccki list" i "Radniccke novine". Osnovao je i

socijaldemokratski Centralni odbor, koji je objedinio sve radniccke

organizacije u Srbiji, ssto je omoguchilo stvaranje Srpske

socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovichem doprineo je

uspostavljanju jedinstva sindikata i radniccke politiccke partije.

        1895 - Osnovano je "Drusstvo za unapredjenje i ulepssavanje

Sokobanje i njene okoline" - bio je to zaccetak organizovanog turizma

u tadassnjoj Kraljevini Srbiji. Na ccelu Upravnog odbora Drusstva

nalazio se dr Petar Dojich, banjski lekar, dok je pokrovitelj

bio Arhiepiskop Beogradski i Mitropolit Srbije Mihailo. Sokobanja je

kao leccilisste bila poznata joss u antici. U 19. veku u njoj su

ccesto boravili vladari iz loze Obrenovicha - Knjaz Miloss i njegov

mladji sin potonji knez Srbije Mihailo.

        1896 - Umro je ssvedski hemiccar, industrijalac, filantrop

i pronalazacc Alfred Bernard Nobel, koji je pronalaskom dinamita

1867. stekao ogromno bogatstvo. S namerom da se dinamit koristi

samo u mirnodopske svrhe, testamentom je ostavio fond od 9,2 miliona

dolara za dodelu nagrada za vanredna dostignucha u fizici, hemiji,

medicini, knjizzevnosti i zalaganju za mir. Prve Nobelove nagrade

Kraljevska ssvedska akademija dodelila je 1901. Od 1969. Akademija

dodeljuje i nagradu za ekonomiju. Nagradu za mir dodeljuje Nobelov

komitet u Oslu.

        1898 - Rodjen je srpski slikar Ivan Tabakovich, profesor

Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, cclan Srpske akademije

nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpessti, Zagrebu i

Parizu. Pripadao je grupama "Zemlja", "Dvanaestorica" i

"SSestorica". Dobio je "Gran pri" za slikarstvo na medjunarodnoj

izlozzbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na medjunarodnoj izlozzbi

keramike u Pragu 1962.

        1898 - Posle poraza u Americcko-sspanskom ratu, SSpanija se

u Parizu mirovnim ugovorom odrekla Kube, Portorika, Guama i

Filipina. Bio je to kraj sspanskog kolonijalnog carstva osim poseda

u Africi.

        1904 - Rodjen je ccehoslovaccki drzzavnik Antonjin Novotni,

generalni sekretar Centralnog komiteta Komunisticcke partije

CCehoslovaccke od 1953. i ssef drzzave od 1957. S funkcija je

smenjen poccetkom 1968, kada su zapoccele reforme nazvane "Prassko

proleche", koje su onemoguchene vojnom intervencijom Varssavskog

pakta u avgustu 1968.

        1909 - Prestala je da izlazi "SSabaccka ccivija", jedan od

najboljih humoristiccko-satiriccnih listova u Srbiji. Prvi broj se

pojavio u septembru 1906.

        1926 - Umro je srpski drzzavnik Nikola Passich, jedan od

osnivacca Radikalne stranke 1881. i njen vodja, tvorac Vidovdanskog

ustava 1921. prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao

student politehnikuma u Cirihu, SSvajcarska, prissao je socijalistima 

i prihvatio ideje Svetozara Markovicha, i njegovih ruskih uzora. 

Po povratku u Srbiju uredjivao je socijalisticcki list

"Oslobodjenje", a 1878. izabran je u Narodnu skupsstinu. Posle

gussenja Timoccke bune 1883. emigrirao je i u odsustvu je osudjen na

smrt. Kralj Milan ga je kasnije pomilovao. Odluccujuche je doprineo

da Srbija 1888. dobije ustav koji je primorao Kralja Milana da se

povucce. Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra

1889. postao je predsednik skupsstine, a 1891. predsednik vlade.

Dominantnu politiccku poziciju u Srbiji uccvrstio je posle dolaska

na vlast kralja Petra I Karadjordjevicha 1903. Vladu je vodio i od

1904. i potom joss tri puta, a posle Prvog svetskog rata bio je tri

puta i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Uspessno

se opirao nastojanjima Austro-Ugarske protiv Srbije, uccestvovao

je u stvaranju Balkanskog saveza uperenog protiv Turske i bio odani 

pristalica carske Rusije. Uz kralja Aleksandra, od 1914. regenta, 

predvodio je Srbiju u pobedonosnim balkanskim ratovima 1912.

i 1913. i u Prvom Svetskom ratu od 1914. do 1918. Zastupao je

Kraljevinu Srbiju 1919. na Versajskoj mirovnoj konferenciji i 

odluccno doprineo stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

        1931 - Niseto Alkala Samora i Tores postao je prvi ustavno

izabran predsednik Republike SSpanije.

        1935 - Knez namesnik Pavle Karadjordjevich sveccano je

otvorio za upotrebu most Kralja Petra II, danas poznat

kao - Panccevaccki most.

        1936 - Britanski kralj Edvard VIII je abdicirao,

zadrzzavssi pri tom titulu - vojvoda od Vindzora. Edvard VIII povukao

se sa prestola kako bi mogao da stupi u brak s Amerikankom Volis

Simpson, koja se prethodno dva puta udavala.

        1941 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u

Juzznokineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" 

i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.

        1948 - Na zasedanju u palati SSajo u Parizu, Generalna

skupsstina Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju 

o pravima ccoveka.

        1954 - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su

Novosadski dogovor o srpskohrvatskom knjizzevnom jeziku, koji je

potpisalo 25 uglednih struccnjaka za jezik, sa srpskim piscem Ivom

Andrichem na ccelu. Drugi potpisnik bio je Aleksandar Belich,

predsednik Srpske kraljevske akademije i docnije Srpske akadmije

nauka. Zakljucceno je "da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca

jedan jezik s dva izgovora", da su oba pisma - chirilica

i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajedniccki pravopis.

Raspadom jugoslovenske drzzave Novosadski dogovor izgubio je na

znaccaju.

        1961 - Na sveccanosti u Stokholmu, u dvorani Koncertne 

palate SSvedske kraljevske akademije, Ivi Andrichu je dodeljena 

Nobelova nagrada za knjizzevnost. SSvedska kraljevska akademija donela 

je 26. oktobra 1961. odluku da se Andrichu dodeli Nobelova nagrada za

knjizzevnost, za delo "Na Drini chuprija", kao i za sveukupan njegov

knjizzevni rad. U najuzzem izboru su se tada, pored Andricha, nalazili

i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Dzzon SStajnbek

i Italijan Alberto Moravija.

        1963 - Sultanat Zanzibar, africcka ostrvska drzzava u

Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1890. stekao je

nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao

je republika i s Tanganjikom je stvorio novu drzzavu koja je dobila

naziv Tanzanija.

        1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac

africckog porekla Martin Luter King, borac za gradjanska prava

crnaca.

        1967 - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija

izvrssena je u Novom Meksiku (SAD) s ciljem eksploatacije prirodnog

gasa.

        1980 - Milton Obote proglassen je predsednikom Ugande, kao

prvi africcki ssef drzzave koji se vratio na vlast posle zbacivanja

vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.

        1982 - Dvojica sovjetskih kosmonauta vratila su se na

Zemlju posle rekordnih 211 dana provedenih u vasioni u brodu 

"Saljut 7".

        1983 - Raul Alfonsin je preuzeo duzznost predsednika

Argentine kao prvi demokratski izabran ssef drzzave posle

osmogodissnje vladavine vojne hunte.

        1987 - Umro je americcki violinista Jassa Hajfec, jedan 

od najvechih majstora tog instrumenta 20. veka.

        1989 - U CCehoslovacckoj je vlast preuzela prva

nekomunisticcka vlada od 1948. i predsednik Gustav Husak podneo 

je ostavku.

        1996 - Predsednik Juzzne Afrike Nelson Mandela potpisao 

je ustav kojim su svi gradjani, bez obzira na rasu, izjednacceni 

pred zakonom, ssto je bio zavrssni ccin u demontiranju sistema

aparthejda.

        1998 - Palestinska oslobodilaccka organizacija ponisstila

je odredbe svog ustava koje su pozivale na unisstenje Izraela.

        2002 - Ministri inostranih poslova tadassnje SRJ i Hrvatske 

Goran Svilanovich i Tonino Picula potpisali su Protokol o privremenom

rezzimu na poluostrvu Prevlaka kojim su regulisana preostala pitanja 

vezna za tu teritoriju. Od septembra 1992. tu demilitarizovanu zonu 

kontrolisali su posmatracci UN.

        2006 - Umro je bivssi ccileanski diktator Augusto Pinocce.

Na vlast je dossao vojnim udarom 1973. kada je uklonjen legalno

izabrani predsednik Salvador Aljende. Na ccelu CCilea nalazio se do

1990. Pod njegovim rezzimom stradalo je, iz politicckih razloga,

gotovo 3.200 osoba, a blizu 30.000 je trpelo razne oblike represije.

Pored brojnih optuzzbi, ni jedan sudski proces protiv njega nije

izveden do kraja.

2013 - Senat Urugvaja izglasao je zakonske okvire koji 

regulissu gajenje i distribuciju kanabisa, kojima che ta zemlja 

postati prva u svetu koja je potpuno legalizovala proizvodnju 

kanabisa i njegovu prodaju.

2017 - U Bagdadu, Irak, odrzzana je reprezentativna vojna 

parada povodom objavljene pobede nad tzv. Islamskom drzzavom, 

nakon trogodissnjih borbenih operacija. Ekstremisti tzv. Islamske 

drzzave su u leto 2014. "pregazili" gotovo trechinu iraccke 

teritorije, ukljuccujuchi i Mosul, drugi po veliccini grad u 

Iraku, kao i Tikrit, glavni grad provincije Saladin u centralnom 

delu zemlje.

2019 - Osam osoba je ubijeno u bolnici u Ostravi, CCesska, 

a dve su povredjene. Napadacc, ccetrdesetogodissnjak s istorijom 

kriminalnih aktivnosti i psihicckim poremechajima, izvrssio je 

samoubistvo i motiv za napad je ostao nejasan. Ostrava se nalazi 

na istoku zemlje, u ccesskoj SSleziji.

2019 - Peteru Handkeu, literati, sveccano je uruccena 

Nobelova nagrada za knjizzevnost.

2023 - Predsednik Srbije Aleksandar Vuccich, predsednik 

Bugarske Rumen Radev, predsednik Azerbejdzzana Ilham Alijev i ssef 

delegaciji EU u Srbiji Emanuel ZZiofre pustili su u rad, u Trupalu 

kod Nissa, gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska.