Trampovi planovi za Ukrajinu: Šta se do sada zna?

Otkako je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika Amerike, svetski zvaničnici i spoljnopolitički eksperti pokušavaju da shvate na koji način on planira da okonča rat u Ukrajini koji je počeo ruskom invazijom u februaru 2022. godine. Osim toga što je izjavio da će sukob okončati za 24 sata kada postane predsednik, Tramp nije izneo više detalja. U američkim medijima, međutim, procureli su navodni planovi i strategije nove administracije koja će stupiti na dužnost u januaru naredne godine.

Ono što je sigurno jeste da Tramp planira i da će raditi na tome da što pre dođe do primirja. Da su toga svesni u Kremlju i Kijevu pokazuje razvoj događaja na terenu. Ruske snage su poslednjih dana ubrzale napredovanje na bojnom bolju, a Rusija je u vojne operacije uključila i oko 12.000 severnokorejskih vojnika. Sa druge strane, Ukrajina je prošlog vikenda ispalila desetine dronova na Moskvu i šest drugih ruskih oblasti, što je bio najveći ukrajinski napad tog tipa od početka rata.

I jedna i druga strana pokušavaju da steknu prednost na frontu i da ojačaju svoju poziciju pre pregovora za koje se očekuje da će uslediti u bližoj budućnosti, ali i pre nego što Tramp bude razradio svoju mirovnu strategiju.

Šta dosad znamo?

Prema saznanjima Volstrit žurnala, svi predlozi o kojim se razgovara razlikuju se od Bajdenovog pristupa situaciji u Ukrajini. Jedna od ideja je da se obeća da Ukrajina neće postati članica NATO-a u narednih 20 godina, dok bi Amerika, zauzvrat, nastavila da šalje Kijevu veliku količinu oružja. Prema tom planu, linija fronta bi praktično bila zamrznuta i obe strane bi pristale na demilitarizovanu zonu od 1.200 kilometara. Ko bi kontrolisao tu teritoriju ostaje nejasno, ali jedan Trampov savetnik rekao je da mirovne snage neće uključivati američke trupe, niti će dolaziti iz međunarodnog tela koje, poput Ujedinjenih nacija, finansiraju Sjedinjene Države.

"Možemo da obučavamo i pružamo drugi vid podrške, ali cev pištolja biće evropska. Ne šaljemo američke muškarce i žene da održavaju mir u Ukrajini. I mi to ne plaćamo. Neka to rade Poljaci, Nemci, Britanci i Francuzi", rekao je neimenovani član Trampovog tima.

Pomenuti plan se zapravo podudara sa izjavama novoizabranog potpredsednika Džej Di Vensa koji je sugerisao da bi konačni sporazum između Ukrajine i Rusije mogao da uključuje i demilitarizovanu zonu "jako utvrđenu kako Rusi ne bi ponovo izvršili invaziju". On je u jednom intervjuu u septembru rekao da će Rusija zadržati teritoriju koju je zauzela i da će dobiti uveravanja da će Ukrajina ostati neutralna.

-Composite Start-->

"Neće se pridružiti NATO-u, niti nekoj od savezničkih institucija", rekao je Vens tada.

Gotovo svi svetski mediji preneli su i izjavu Brajana Lanza, bivšeg Trampovog savetnika, koji je rekao da će dolazeća američka administracija od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tražiti njegovu verziju "realistične vizije mira".

"Ako predsednik Zelenski dođe za sto i kaže: 'Možemo da imamo mir ako imamo Krim', to nam pokazuje da on nije ozbiljan. Krim je izgubljen", rekao je za BBC Lanza koji je bio Trampov politički savetnik tokom kampanja 2016. i 2024. godine.

On nije govorio o istočnim oblastima koje su pod ruskom kontrolom, ali je rekao da "nije realistično" da Ukrajina vrati Krim, dodajući da "to nije cilj Sjedinjenih Država".

"Ako vam je to prioritet, da vratite Krim, i da se američki vojnici bore za povratak Krime, onda ste sami", poručio je Lanza.

I pored toga što se tim novoizabranog američkog predsednika ogradio od izjava sagovornika BBC-a, ističući da on trenutno ne radi i ne govori u ime Donalda Trampa, reagovao je Kijev. Savetnik ukrajinskog predsednika Dmitro Litvin rekao je da je Lanzina izjava vid pritiska na Ukrajinu da postigne primirja, a "Putin je taj koji želi više rata".

"Putin gubi većinu svojih ljudi u napadima na frontu. Šta nam to govori? Očigledno je da on želi da se borbe nastave. Ukrajina je nudila mir od 2022. godine, postoje veoma realistični predlozi. Rusija je ta koja mora da čuje da je mir potreban i da mora da bude pouzdan, kako ne bi došlo do ponovnih ruskih udara", istakao je Litvin.

Da li Tramp i Putin mogu da postignu dogovor?

Džon Lof, saradnik programa Rusija i Evroazija u britanskom Četam hausu, smatra da je nervoza u ukrajinskim redovima razumljiva pošto, kako kaže, zasad nema naznaka da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uspeo da uveri Trampa da je budućnost Ukrajine nešto za šta se treba boriti.

"Čini se da Tramp nema simpatija za Ukrajinu, niti bilo kakvog interesa za tu zemlju. Tramp očigledno vidi Ukrajinu kao priliku da demonstrira svoju moć pred američkim biračima. Ako može da dovede Putina za sto i okonča rat, to će takođe pojačati njegovu tvrdnju da može da spreči treći svetski rat", piše Lof u autorskom tekstu.

Dodaje da bi Tramp mogao potencijalno da bude spreman da pristane na uslove ruskog predsednika Vladimira Putina koji, između ostalog, uključuju neutralnost Ukrajine, priznanje pripajanja Krima Rusiji i ublažavanje sankcija.  

"Međutim, ako to učini bez dokaza o recipročnoj fleksibilnosti Putina, biće izložen optužbama za naivnost i slabost kao pregovarača. Tramp bi lako mogao da odbaci tvrdnje da ga je Putin nadmudrio, ali optužba da je bio slab pregovarač bi povredila njegovu sujetu i narušila njegov imidž kod kineskih kreatora politike koji će to pažljivo pratiti", navodi Lof.

On ističe da je "pošteno pretpostaviti" da će Tramp želeti da izbegne ovu percepciju jer je naporno radio da stvori utisak da bi Kina, Iran i drugi trebalo da nastave da ga se plaše u njegovom drugom mandatu.

"Putin će stoga možda morati da ponudi SAD dovoljno veliki podsticaj - ishod koji će omogućiti i Vašingtonu i Moskvi da kažu da su postigli povoljan sporazum. Nije jasno šta bi Putin mogao da predloži što bi mu bilo pristupačno i šta bi zadovoljilo Trampovu agendu 'Amerika na prvom mestu'", piše Lof.

On naglašava da će priprema pregovora u velikoj meri zavisiti od onih koje će Tramp imenovati na ključne pozicije, a u ovoj fazi je još nepoznato ko će u novoj administraciji biti odgovoran za odnose sa Rusijom i rat u Ukrajini.

"Tramp će verovatno otkriti da Putin veruje da sada ima prednost u odnosima sa SAD jer ima osećaj da je Zapad izgubio svoju dominaciju u globalnim poslovima. On veruje da je istorija čvrsto na strani Rusije. Čak i kada bi Tramp prihvatio uslove Kremlja i predstavio ishod kao svoju ličnu pobedu, nikako nije izvesno da bi Ukrajina i neki od njenih evropskih saveznika bespogovorno prihvatili ishod", navodi Lof.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja u Ukrajini ukazuju na sve veću podršku pregovorima sa Rusijom oko okončanja rata. Istovremeno, sve je više Ukrajinaca koji su spremni čak i na teritorijalne ustupke u korist Moskve. Takvih je, prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta sociologije, trenutno 32 odsto.