Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 29. novembar, 2024. 

    1314 - Umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 

1306. proterao iz Francuske Jevreje i konfiskovao im imovinu. U 

sukobu za prevlast nađačao je papu Bonifacija VIII i preneo je 

papsku stolicu u Avinjon. Radi učvršćenja pozicije u borbi protiv

vatikanske kurije 1302. je, prvi put u istoriji Francuske, sazvao

Skupštinu tri staleža, čime je građanski stalež počeo da

učestvuje u političkom životu zemlje.

        1543 - Umro je nemački slikar Hans Holbajn Mlađi.

Psihološka pronicljivost i virtuoznost crteža uvrstile su ga

među najveće svetske portretiste. Posebno mesto zauzimaju

njegovi portreti engleske aristokratije, rađeni kredom, u

vreme njegovog boravka u kraljevskom dvorcu u Vindzoru, gde se

nalazio u svojstvu dvorskog slikara kralja Henrija VIII.

        1694 - Umro je italijanski lekar i botaničar Marčelo

Malpigi, tvorac mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksna

sočiva, jednostavan mikroskop koji uveličava do 180 puta.

        1780 - Umrla je austrijska carica, češka i mađarska

kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do

smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma,

ali i germanizaciju i pokatoličavanje. Srbima u Potisko-pomoriškoj 

granici ukinula je privilegije, čime je podstakla njihove seobe u 

Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u 

Seobama). Da bi osigurala osporavani presto, zbog problema 

nasleđivanja po ženskoj liniji, vodila je Rat za austrijsko 

nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj 

Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim manjeg dela).  

Učestvovala je i u Sedmogodišnjem ratu od 1756. do 1763, 

opet zbog Šlezije protiv Pruske.

        1854 - Umro je srpski državnik i pisac prota Mateja

Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi

predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, neke vrste ondašnje

vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u valjevskoj i šabačkoj

nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga

1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do

nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije putovao je u Petrograd

kako bi uspostavio diplomatske odnose s Rusijom i zainteresovao

rusku vladu za podršku i pomoć. Posle propasti ustanka 1813, u

emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za

stvar Srbije i prisustvovao je Bečkom kongresu 1815. s punomoćjem

srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski

knez, ali je uklonjen zbog nesuglasica s knjazom Milošem

Obrenovićem, a zbog sukoba s knezom Mihailom 1840. prognan je iz

Srbije. Vratio se 1842. kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao

je državni savetnik. Napisao je "Memoare", jedno od najboljih

memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o

događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.

        1864 - U Send Kriku u američkoj državi Kolorado jedinica

pukovnika Džona Čivingtona je masakrirala najmanje 400 Čejena i

Apača, koji su se predali i bila im je obećana zaštita na mestu

gde su se ulogorili.

        1890 - Otvoreno je zasedanje prve japanske skupštine.

        1895 - Rođen je američki filmski režiser i koreograf

Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio

principe mjuzikla kao filmskog žanra. Koristio je filmsku kameru

na nov način i služio se montažom na specifičan način.

Filmovi: "Kopači zlata 1933", "Holivudski hotel", "Vrt na

mesečini", "Kometa nad Brodvejom", "Bebe u vojsci", "Osnujmo

orkestar", "Bebe na Brodveju", "42. ulica", "Rimski skandali".

        1902 - Rođen je italijanski pisac Karlo Levi, autor

romana "Hristos se zaustavio u Eboliju", u kojem je opisao

težak život italijanskih seljaka pod fašistima. U vreme

fašističke vladavine bio je interniran na jugu Italije.

        1918 - Okončano je zasedanje Podgoričke skupstine, na

kojem je tri dana ranije, proglašeno bezuslovno prisajedinjenje

Kraljevini Srbiji. 

        1922 - Rođen je srpski književnik Dušan Radović,

dečji pisac i novinar. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir",

"Kekec" i "Poletarac" i bio urednik dečjih redakcija Radija

i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po

radio emisiji Studija B "Beograde, dobro jutro", kojom je od

1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih

dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću.

Dela: zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reči", "Vukova

azbuka", "Pričam ti priču", "Ponedeljak", "Utorak", "Sreda,

"Četvrtak", dramska dela "Kapetan Džon Piplfoks", "Tužibaba",

"Če" (s Matijom Bećkovićem), aforizmi "Beograde, dobro jutro",

TV serija "Na slovo, na slovo".

        1924 - Umro je italijanski kompozitor Đakomo Pučini,

čije se opere odlikuju jakim emocijama, patetičnošću i

sentimentalnošću. Dela: opere "Boemi", "Toska", "Madam Baterflaj",

"Turandot", "Manon Lesko", "Devojka sa Zapada", "Đani Skiki".

        1925 - Rođen je Mladen Srbinović, akademik, jedan 

od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana 

srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan 

Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica Cuca Sokić. Uporedo sa 

slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije.

Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija)

kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio 

televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u

Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru 

Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

        1932 - Rođen je francuski državnik Žak Rene Širak,

predsednik vlade od 1974. do 1976. i ponovo od 1986. predsednik

Francuske od 1995. do 2007.

        1941 - Na brdu Kadinjača, 14 kilometara zapadno od Užica,

izginuo je Radnički bataljon koji je štitio odstupnicu glavnine

partizanskih snaga, pri čemu je poginulo 180 pripadnika bataljona.

Bio je to kraj Užičke sovjetske Republike, osnovane krajem

septembra 1941.

        1943 - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu Drugo zasedanje

Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije

konstituisalo AVNOJ kao vrhovno zakonodavno i izvršno

predstavničko telo naroda Jugoslavije i ustanovilo Nacionalni

komitet oslobođenja Jugoslavije. Objavljeno je da je odlučeno

"da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu

kao zajednica ravnopravnih naroda", a kraljevskoj vladi koja se

nalazila u izbeglištvu (kao i većina vlada okupiranih zemalja

Evrope) je zabranjen povratak u zemlju.

        1945 - U Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava

kralja Petra II Karađorđevića. Ustavotvorna skupština je

usvojila deklaraciju o proglašenju republike prema kojoj je

Jugoslavija "savezna država republikanskog oblika, zajednica

ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da

ostanu u Jugoslaviji".

        1947 - Generalna skupština UN izglasala je podelu

Palestine na jevrejski i palestinski deo, s Jerusalimom pod

kontrolom svetske organizacije, što je 1948. omogućilo

stvaranje države Izrael.

        1949 - Počeo je s radom Radio Novi Sad. Program je

u to vreme emitovan iz zdanja tadašnjeg hotela "Lojd" u ulici

Žarka Zrenjanina, u prvo vreme u trajanju od osam časova dnevno,

radnim danima, a 15 nedeljom. Taj datum prihvaćen je docnije 

kao Dan Radio-televizije Vojvodine.

        1973 - U požaru u robnoj kući u japanskom gradu

Kumamoto poginulo je više od 100 osoba.

        1981 - Umrla je američka filmska glumica Natali Vud,

koja je postala filmska zvezda kao dete ("Čudo na 34. ulici").

Ostali filmovi: "Buntovnik bez razloga", "Sjaj u travi",

"Tragači", "Priča sa zapadne strane".

        1987 - Južnokorejski avion sa 115 putnika i članova

posade srušio se iznad Burme. U Bahreinu je potom uhapšena

jedna žena koja je priznala da je severnokorejski agent i da je

postavila eksploziv u avion prema nalogu njene vlade kako bi bile

onemogućene Olimpijske igre u Seulu 1988.

        1990 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o

upotrebi svih neophodnih mera kako bi Irak bio izbacen iz Kuvajta,

koji je prethodno okupirao, ukoliko se iračke trupe ne povuku

do 15. januara 1991.

        1993 - Na inicijativu Evropske unije, u Ženevi su

ponovo otpočeli mirovni pregovori. Četvorodnevnoj konferenciji

su, uz 12 šefova diplomatije zemalja EU, prisustvovali

predsednici Srbije, Crne Gore i Hrvatske i predstavnici zaraćenih

strana u Bosni i Hercegovini.

        1995 - Hiljade Srba u Sarajevu protestovalo je protiv

predavanja muslimansko-hrvatskoj federaciji srpskih delova

glavnog grada BiH, u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma.

        2001 - Umro je engleski muzičar Džordž Harison,

bivši član "Bitlsa", legendarne četvorke iz Liverpula.

Iako u senci tandema Džon Lenon - Pol Makartni, bitno je

doprineo radu "Bitlsa" i stvorio je više nezaboravnih pesama.

        2003 - U Velikoj Britaniji odobren je politički azil

vođi čečenskih islamskih terorista Ahmedu Zakajevu.

        2006 - Srbija je primljena u Partnerstvo za mir. NATO

je, na samitu šefova država Alijanse u Rigi, postigao dogovor 

o prijemu Srbije u Partnerstvo za mir.

        2008 - Nigerijski Crveni krst saopštio je da je u

verski motivisanim sukobima, u Džosu, glavnom gradu centralne

nigerijske države Plato, na razmeđu muslimanskog severa i

hrišćanskog juga, tokom prethodna dva dana poginulo najmanje

367 osoba. Sukobi su primorali oko 10.000 lica da napuste svoje

domove.

        2012 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala 

je dvotrećinskom većinom unapređenje statusa Palestine u UN 

od entiteta posmatrača u državu posmatrača nečlanicu. Od 193 

članice UN, 138 je glasalo za, devet protiv, dok je 41 zemlja 

bila uzdržana.

2017 - Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog tribunala 

za bivšu Jugoslaviju potvrdilo je prvostepenu presudu, u predmetu 

protiv Jadranka Prlića i drugih, šestorici lidera Herceg Bosne. 

Tokom izricanja presude, jedan od osuđenih, Slobodan Praljak, 

izvršio je samoubistvo.

2020 - Umro je Miša Aleksić, muzičar. Aleksić je bio 

dugogodisnji bas gitarista rok grupe "Riblja Čorba", ali je i autor 

brojnih kompozicija i muzički producent. Rođen je 1953. godine u 

Beogradu. Izvesno vreme živeo je u SAD, gde je diplomirao na Pikesville 

High Sćool, Merilend. Po povratku u Jugoslaviju, oformio je muzički 

sastav "SOS", a od 1978, gitarista je rok grupe "Riblja čorba". Pisao 

je pesme i za brojne druge muzičare, poput Zdravka Čolića ili 

Biljanu Petrović. Autor je knjige: "Uživo!: Autobiografija".

2023 - Umro je Henri Kisindžer, američki diplomata i naučnik, 

državni sekretar SAD. Rođen u porodici jevrejskog porekla u Bavarskoj, 

godine 1938. preselio se u SAD. Učesnik je Drugog svetskog rata. 

Doktorirao je na temu kneza Klemensa Meterniha, na Harvardu 1954. Pošto 

su njegovi stručni radovi uočeni, bio je savetnik Nelsona Rokfelera, 

da bi 1968. postao savetnik predsednika Ričarda Niksona, potom i Džeralda 

Forda. Državni sekretar, dakle ministar, bio je od septembra 1973. do 

januara 1977. Njegov najveći uspeh bilo je, tada iznenađujuće, 

približavanje Kine i SAD. Devedesetih, Kisindžer se protivio politici 

Vašingtona na prostoru negdašnje Jugoslavije. Bio je protivnik vojne 

intervencije 1999, protiv Srbije, odnosno SRJ. Po povlačenju iz aktivne 

politike vratio se profesuri na Džordžtaun univerzitetu, Vašington. 

Autor je više dela koja se smatraju klasičnim diplomatskim priručnicima.