Zašto je uhapšen osnivač Telegrama Pavel Durov

 Osnivač platforme Telegram Pavel Durov uhapšen je tokom vikenda na aerodromu u Francuskoj nakon što je privatnim avionom doleteo iz Azerbejdžana. Prema pisanju francuskih medija, Durovljevo hapšenje povezano je sa nedostatkom uređivanja sadržaja na Telegramu zbog čega se osnivaču platforme na teret navodno stavljaju brojna krivična dela, uključujući optužbe za terorizam, trgovinu drogom, prevare i pranje novca. Vest o njegovom hapšenju, a potom i o produženju pritvora, ubrzo je prerasla u glavnu temu u okviru debate o slobodi govora na internetu i njenim granicama.

Durov je 2013. godine osnovao Telegram koji je za kratko vreme postao jedna od najpopularnijih aplikacija za dopisivanje, informisanje i razmenu mišljenja, pogotovo u zemljama poput Rusije, Ukrajine i Indije.

Platforma trenutno ima više od 900 miliona korisnika i u prvi plan ističe činjenicu da ima blaža pravila u vezi sa uređivanjem sadržaja, što je mnogima koji žive u zemljama kojim vladaju autoritarni režimi omogućilo da komuniciraju i organizuju proteste bez straha od nadzora lokalnih vlasti. Sa druge strane, platforma je istovremeno postala utočište za veliki broj dezinformacija, krajnje desničarski ekstremizam i drugi sličan sadržaj.

Burne reakcije na hapšenje

Na vest o Durovljevom hapšenju među prvima je reagovao vlasnik Iksa Ilon Mask koji je na svojoj platformi napisao #FreePavel, uz sarkastični komentar: "U Evropi je 2030. godina i pogubljeni ste zato što ste lajkovali mim". Oglasio se i američki uzbunjivač Edvard Snouden koji je naveo da je hapšenje osnivača Telegrama napad na pravo na slobodu govora, dodavši da je duboko ožalošćen zbog toga što se francuski predsednik Emanuel Makron, kako kaže, spustio na nivo "uzimanja talaca" kao sredstva za dobijanje pristupa privatnim komunikacijama.

Protiv hapšenja Durova je i Leonid Volkov, bivši glavni savetnik Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionara koji je preminuo u zatvoru u Rusiji prošle godine. On je na Telegramu napisao da, iako je platforma postala korisna alatka za kriminalce, Durov treba da bude oslobođen.

"Durov nije 'saučesnik' u zločinima koje su počinili korisnici Telegrama", poručio je Volkov.

Reakcije na vest o hapšenju osnivača Telegrama ponovo su pokazale kolika zabrinutost vlada kada je reč o slobodi izražavanja, cenzuri i nadzoru lokalnih vlasti nad sadržajem na internetu u trenutku kada je kontrola onoga što sme da se objavi širom sveta pojačana. Države, posebno one u Evropskoj uniji, intenzivirale su pritisak na vlasnike društvenih mreža da se pozabave različitim problemima, uključujući širenje dezinformacija, raspirivanje ekstremizma i bezbednost dece na internetu. Telegram je jedna od platformi koja je već duže vreme na radaru regulatornih tela u mnogim zemljama jer su ga terorističke organizacije, prodavci droge, trgovci oružjem i razne ekstremističke grupe koristile za komuniciranje, regrutovanje i organizovanje.

Uprkos tome, hapšenje Durova smatra se presedanom. Dok su vlasti Evropske unije i Amerike pozivale i saslušavale vlasnike društvenih mreža, retko se dešava da neko iz kompanije bude uhapšen zbog onoga što je objavljeno na platformu. Međutim, ima i takvih slučajava, uključujući onaj iz 2016. godine kada su brazilske vlasti uhapsile direktora u Fejsbuku nakon što je kompanija odbila da preda informacije sa WhatsApp-a u okviru istrage o trgovini drogom.

Utočište za zabranjene pojedince i organizacije

Telegram funkcioniše kao standarna aplikacija za razmenu poruka, kao što su iMessage ili WhatsApp, ali ima i opciju otvaranja kanala i grupa preko kojih veliki broj ljudi može da deli ideje i komunicira. Popularnost platforme delimično je porasla zbog toga što je na Telegram u omogućeno napraviti grupu sa do 200.000 članova, dok se na drugim sličnim aplikacijama broj članova smanjuje u okviru napora u borbi protiv širenja dezinformacija.

Druge funkcije u kombinaciji sa minimalnom moderacijom sadržaja, učinile su Telegram moćnim oruđem za društveno, a u nekim slučajevima i političko organizovanje. Istovremeno, Telegram je postao utočište za pojedince i organizacije kojima je zabranjen pristup na drugim platformama kao što su Fejsbuk i Iks (Tviter).

Iako se Durov predstavlja kao borac za slobodu govora, ima stručnjaka za bezbednost koji ukazuju da Telegram nije dovoljno enkriptovan, piše Njujork tajms. Pojedini stručnjaci ističu da je aplikacija postala uporište za širenje propagande terorističkih organizacije i krajnje desnice.

Sa druge strane, iz kompanije Telegram saopštili su da se njihova platforma pridržava zakona Evropske unije, "uključujući Zakon o digitalnim uslugama", dodaju da je "moderacija u okviru standarda industrije i stalno se poboljšava".

"Generalni direktor Telegrama Pavel Durov nema šta da krije i često putuje po Evropi. Apsurdno je tvrditi da je platforma ili njen vlasnik odgovoran za zloupotrebu te platforme. Očekujemo brzo razrešenje ove situacije", naveli su iz Telegrama.

Ko je Pavel Durov?

Pavel Durov je rođen u Sankt Peterburgu. Pored ruskog, ima državljanstvo Sent Kits i Nevisa, Ujedinjenih Arapskih Emirata, a od 2021. godine ima i francusko državljanstvo. Durov je 2006. godine osnovao društvenu mrežu VKontakte (VK), rusku verziju Fejsbuka, koja je jedna od najpopularnijih platformi u Rusiji. Međutim, kompaniju je napustio nakon spora oko upravljanja platformom sa suvlasnicima povezanim sa Kremljom. Prema pisanju medija, Durov je odbio da sarađuje sa vlastima na blokiranju stranice ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog koji je početkom ove godine preminuo u zatvoru u Rusiji.

Nakon što je napustio VK, Durov je emigrirao iz Rusije 2014. godine. Dobio je državljanstvo na karipskom ostrvskom arhipelagu Sent Kits i Nevis nakon što je donirao 250.000 dolara tamošnjoh industriji šećera, nakon čega je dobio državljanstva UAE i Francuske, a poslednjih godina živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ranije ove godine, u podkastu Takera Karslona rekao da je uvek "daje prioritet slobodi" - slobodi govora, okupljanja i slobodnom tržištu, govoreći o napuštanju kompanije VK i Rusije.

Telegram je osnovao 2013. godine, promovišući ga kao neutralnu platformu na kojoj nema cenzura i koja je otvorena za ljude najrazličitijih stavova.

Procenjuje se da je Durovljevo bogatstvo vredno 15,5 milijardi dolara, što ga čini 121. najbogatijom osobom na svetu na listi magazina Forbs.