Od bokserskog do političkog ringa: Kako se slučaj Iman Kelif preneo na američke izbore

 Kada je Italijanka Anđela Karini na Olimpijskim igrama odbila da nastavi borbu u ringu posle samo 46 sekundi protiv bokserke iz Alžira Iman Kelif, nakon čega je klekla i rasplakala se, odbivši da se rukuje sa rivalkom, malo ko je mogao da pomisli da će to postati jedna od najvažnijih političkih tema širom sveta, pogotovo u Americi gde su za 5. novembar zakazani predsednički izbori na kojima će se, prema tvrdnjama i jedne i druge strane, odlučivati o "budućnosti američke demokratije".

Slučaj je izazvao reakcije svetskih medija, ali i mnogih političara, pošto je Kelif jedna od dve bokserke koja je diskvalifikovana sa prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva zbog toga što je, kako je tada navedeno iz Međunarodne bokserske asocijacije, dokazano da Alžirka ima XY hromozome. Za mnoge je to dokaz da je Kelif biološki muškarac, što znači da ne bi smela da se takmiči u ženskom sportu.

"Jedan udarac me je previše zaboleo"

Na konferenciji za medije nakon meča, Karini je izbegla da odgovori da li bi Alžirki trebalo da bude dozvoljeno da učestvuje na Olimpijskim igrama. Međutim, navela je da joj je "srce slomljeno", te da je ušla u ring kako bi odala počast svom ocu.

"Mnogo puta su mi rekli da sam ratnica, ali sam stala zbog zdravlja. Nikada nisam osetila takav udarac. Ušla sam u ring da se borim. Nisam odustala. Ali jedan udarac me je previše zaboleo i zato sam rekla: 'Dosta'. Izlazim uzdignute glave", rekla je Karini.

Pošto je stvar otišla predaleko, oglasio se i Međunarodni olimpijski komitet, poručivši da svaka osoba ima pravo da se bavi sportom bez diskriminacije i navodeći da svi sportisti koji učestvuju na Olimpijskim igrama "poštuju pravila o podobnosti i ulasku u takmičenje, kao i sve važeće medicinske propise koje je utvrdila 'Boxing Unit Paris 2024' (PBU)".

"Kao i na prethodnim Olimpijskim igrama u boksu, pol i starost sportista zasnovani su na njihovom pasošu", navedeno je u saopštenju, uz napomenu da su takva pravila primenjivana i tokom perioda kvalifikacija.

Iz MOK-a ističu da su dve bokserke koje su diskvalifikovane sa prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva "žrtve iznenadne i proizvoljne odluke Međunarodne boskerske federacije (IBA)", dodajući da ih je IBA diskvalifikovala "bez ikakvog odgovarajućeg postupka".

Rasprava se iz bokserskog ringa ubrzo preselila i na politički teren. Među prvima se oglasila italijanska premijerka Đorđa Meloni koja je na društvenim mrežama objavila fotografiju sa Karinijevom, uz komentar: "Znam da nećeš odustati, i znam da će jednog dana trudom i znojem zaraditi ono što zaslužuješ u fer konkurenciji".

Meloni je kasnije rekla da je, iz njenog ugla, borba bila neravnopravna, poručivši da sportisti koji imaju muške genetske karakteristike ne bi trebalo da učestvuju u ženskim takmičenjima.

"Ne zato što želimo nekog da diskriminišemo, već da bismo zaštitili prava sportistkinja da se takmiče pod jednakim uslovima. Moramo da obratimo pažnju na to da, u pokušaju da ne diskriminišemo, mi zapravo diskriminišemo", navela je italijanska premijera.

Kontroverzni britanski novinar Pirs Morgan je u autorskom tekstu za "San", pod nazivom "Iman Kelif nije biološka žena", napisao da Alžirka "navodno ima Svajerov sindrom, što znači da ima ženske reproduktivne organe, ali i mnogo veći nivo testosterona od žena".

"Kao rezultat toga, ona ima superiorniju fizičku formu u odnosu na žene, što se može videti po njenoj građi. Drugim rečima, ona ima nepravednu prednost", naveo je Morgan, dodavši da se ne sme dozvoliti da se ponovi "ono što se desilo u olimpijskom bokserskom ringu, inače će duh i integritet Igara biti nepovratno ukaljani".

Slučaj je stigao i do druge strane Atlantika, gde je veliki broj američkih političara i medija priču uvezao sa ovogodišnjim predsedničkim izborima, pa su tako oni koji podržavaju Donalda Trampa ukazivali da je reč o posledicama "vouk kulture" koja biološkim muškarcima dozvoljava da se takmiče u ženskim sportovima. 

Američki milijarder Ilon Mask podelio je na Iksu objavu plivačice Rajli Gejns da "muškarcima nije mesto u ženskim sportovima", uz komentar: "Apsolutno". Slučaj je prokomentarisao i republikanski senator iz Teksasa Ted Kruz koji je poručio da su "muškarci nekada učili da ne udaraju žene".

Oglasio se i sam Donald Tramp, objavivši fotografiju uplakane italijanske bokserke uz poruku: "Zadržaću muškarce van ženskog sporta".

Goruća tema u Americi

Iako je mnoge iznenadilo da se uopšte raspravlja o tome da li bi biološki muškarci trebalo da se takmiče protiv žena na sportskim takmičenjima, reč je o jednoj od gorućih tema na američkoj političkoj sceni.

U Sjedinjenim Državama već je zabeležen značajan broj slučajeva u kojima su transrodne žene (rođene kao muškarci) učestvovale u ženskim sportovima, od kojih su neke i pobeđivale. Prema rečima onih koji se protive tome da se biološki muškarci takmiče u ženskim sportovima, to je nepravedno prema ženama i devojkama koje zaslužuju priliku da se takmiče pod jednakim i fer uslovima.

Ranije ove godine, košarkaška utakmica u srednoj školi u Masačusetsu dospela je na naslovne strane američkih novina, nakon što je jedan tim predao utakmicu na poluvremenu usled niza povreda od kojih je za neke navodno odgovorna transrodna devojka iz suparničkog tima. Prema rečima trenera tima koji je izgubio, čak četiri devojke već na poluvremenu više nisu bile u stanju da nastave utakmicu.

Jedan od najglasnijih protivnika učešću transrodnih osoba u ženskom sportu u Americi je novinarka Megan Keli. Ona je u više navrata upozoravala da se na taj način diskriminišu žene, a posebno devojke mlađeg uzrasta koje učestvuju na srednjoškolskim ili takmičenjima na nivou koledža.

"Sama pomisao na to da se moja ćerka bori protiv biološkog muškarca na košarkaškom terenu je zastrašujuća. Bila bi u opasnosti. Ovo je pogrešno na toliko nivoa", rekla je Keli u svom podkastu.

Sa druge strane, u Americi ima i onih koji se ne slažu sa mišljenjem Megan Keli. Među njima je i Don Stejli, jedna od najuspešnijih američkih košarkašica koja je trenutno trener timu iz Južne Karoline. 

"Ako ste žena, trebalo bi da igrate. Ako sebe smatrate ženom i želite da se bavite sportom, trebalo bi da budete u mogućnosti da igrate. To je moje mišljenje", rekla je Stejli ranije ove godine na konferenciji za medije.

Na pitanje novinara da li bi transrodne žene trebalo da se takmiče i u ženskoj košarci na nivou koledža, slavna američka košarkašica je odgovorila potvrdno. I Stejli nije usamljena po tom pitanju. U aprilu je više od 400 sportista, preko 300 akademika i oko 100 nevladinih organizacija uputilo odvojena pisma u kojima su pozvali Nacionalnu asocijaciju studentskog sporta (NCAA) da dozvoli transrodnim ženama da se takmiče u ženskim sportovima.

"Pozivamo vas da budete na pravoj strani istorije i potvrdite da je sport zaista za sve nas. Ne zabranjujte transrodnim ženama da se bave ženskimi sportom", naveli su sportisti u otvorenom pismu.

Uprkos tome, većina Amerikanaca je protiv toga da se transrodne žene takmiče u ženskim sportovima. Broj onih koji se protive je poslednjih godina sve veći. Prema prošlogodišnjem istraživanju Galupa, 69 odsto Amerikanaca je reklo da transrodnim sportistima treba dozvoliti da se takmiče samo u sportskim timovima koji odgovaraju njihovom polu. Dve godine ranije, takvih je bilo 62 procenta.

Međutim, i to pitanje oslikava polarizaciju američke političke scene, pa je tako 93 odsto republikanaca protiv učešća transrodnih žena u ženskom sportu, kao i 67 odsto Amerikanaca koji ne podržavaju nijednu od dve velike stranke. Sa druge strane, čak 47 odsto demokrata smatra da bi transrodnim ženama trebalo dozvoliti da učestvuju u ženskim sportovima (što je, takođe, pad u odnosu na 2021. godinu kada je takvih bilo 55 odsto).

IZVOR: NIN