Dolivanje ulja na vatru: Hamas je sada u rukama najekstremnije frakcije

 Ukoliko se pre nekoliko nedelja činilo da se možda ide ka smirivanju situacije na Bliskom istoku, ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea usred Teherana, a potom i imenovanje novog lidera palestinske militantne grupe - Jahje Sinvara, koji je stajao iza terorističkog napada na Izrael prošlog oktobra, zasad su raspršili sve nade. Dok je Hanije bio percipiran kao politički vođa Hamasa spreman za određenu vrstu pregovora (i kompromisa) sa izraelskom stranom, Sinvar pripada radikalnom krilu islamističke organizacije koje pokušava da produži sukob. Njegovo imenovanje je jasan signal da je Hamas sada u rukama najekstremnije frakcije blisko povezane sa Iranom. Paradoksalno, Jahja Sinvar je zato verovatno i jedini palestinski lider koji bi svoj autoritet mogao da iskoristi za postizanje dogovora sa Izraelom.

Proces izbora novog vođe nije prošao tako glatko, pošto je na razgovorima iza zatvorenih vrata u Dohi bilo zvaničnika Hamasa koji su se zalagali za to da novi lider bude neko drugi ko bi predstavljao protivtežu autoritetu Sinvara u organizaciji. Otkako je 2017. godine postao šef Hamasa unutar Pojasa Gaze, Sinvar je centralizovao vlast i u potpunosti marginalizovao političke rivale, a njegovo imenovanje je u koliziji čak i sa pravilima samog Hamasa, pošto bi vođa grupe trebalo da bude osoba koja se nalazi van Pojasa Gaze. Učesnici pregovora, međutim, na kraju su pristali da Sinvar bude njihov lider.

Iako je, formalno, Sinvar izabran za privremenog vođu Hamasa, s obzirom na činjenicu da rat u Gazi i dalje besni, izbori za novog lidera neće biti održani u bliskoj budućnosti, što znači da Sinvar u narednom periodu ostaje nesporan vođa palestinske militantne grupe. Time Hamas sve više postaje gerilski pokret sa vođom koji se krije u tunelima ispod Gaze, a istovremeno i otporniji na spoljne pritiske, poput onih iz Katara gde su zvaničnici pretili Hamasovim liderima da će ih izbaciti iz zemlje ukoliko ne pokažu više pragmatičnosti u pregovorima o prekidu vatre.

"Hamas je dugo pokušavao da napravi distancu između svog političkog i vojnog krila. Odluka o imenovanju Jahje Sinvara koji je rukovodio napadima 7. oktobra okončala je sve zablude oko strukture grupe", navela je na Iksu Debra Margolin iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku.

Da Izrael nije oduševeljen novim vođom Hamasa bilo je jasno već iz prve izjave šefa diplomatije Izraela Kaca koji je pozvao na "brzu eliminaciju" Jahje Sinvara. On je poručio da je imenovanje "arhiteroriste za novog lidera Hamasa još jedan ubedljiv razlog da ga brzo eliminišemo i zbrišemo ovu podlu organizaciju sa lica Zemlje"

Gaza kao centar gravitacije Hamasa

Izbor Sinvara za novog šefa Hamasa potvrda je njegovog statusa i uticaja u organizaciji, kao i položaja Pojasa Gaze kao Hamasovog centra gravitacije, navodi se u analizi izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti. Dodaje se, međutim, da nije najjasnije kako će Sinvar upravljati organizacijom s obzirom na to da se krije i stalno beži od izraelske vojske koja pokušava da ga locira i eliminiše.

"Istovremeno, njegovo imenovanje za lidera organizacije, uz njegovu ulogu šefa Hamasa u Pojasu Gaze, čini ga glavnim, a možda i jedinim, autoritetom kada je reč o pregovorima o taocima. Njegov uticaj po tom pitanju je bio značajan i ranije, ali sada kada se Sinvar neće suočiti ni sa kakvim preprekama ili smetnjama, može se pretpostaviti da bi Sinvar lakše mogao da lakše promoviše dogovor", smatra Kobi Majkl, viši istraživač izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti.

On u autorskom tekstu navodi da se Sinvarova nova funkcija može protumačiti kao važna poruka Palestincima, Izraelu i svim ostalim akterima "u pogledu otpornosti i funkcionalnog kontinuiteta Hamasa". Istovremeno, Majkl ističe da Sinvarovo imenovanje nije stavilo tačku na poznata rivalstva unutar organizacije, između pristalica Katara i pristalica Egipta, kao i između rukovodstva u Gazi i onog na Zapadnoj obali.

"Ipak, nema sumnje da je imenovanje učvrstilo Sinvarovu poziciju, vođstvo i autoritet".

Iranski mediji: "Noćna mora za Izrael"

U Iranu je vest o imenovanju Jahje Sinvara za novog šefa Hamasa najvažnija poslednjih dana. Tamošnji mediji pišu o Sinvaru kao o nekome ko je prethodnih godina naglašavao važnost konsenzusa i jedinstva među palestinskim frakcijama za postizanje zajedničkog cilja – oslobođenja od izraelske okupacije. "Tehran Times" o Sinvaru piše kao o "noćnoj mori za Izrael". Kako navodi iranski list, Hanijeeva zamena "jasno ukazuje da će on imati ključnu ulogu u političkoj viziji Hamasa, pošto trenutno kontroliše i vojno i političko krilo pokreta otpora".

TANJUG / AP / Hadi Mizban

TANJUG / AP / Hadi Mizban

"Netanjahuov režim je ubio Hanijea kako bi prekinuo napore u vezi sa pregovorima o prekidu vatre u Gazi. Sinvar je od sada glavni pregovarač sa kojim Izrael mora da vodi razgovore o mogućem prekidu vatre i oslobađanju preostalih zarobljenika. To će biti noćna mora za Netnjahuov režim. Jasno je kao dan da su se Izraelu atentati obili o glavu. Režim je ubio Hanijea, međutim njegov naslednik je odlučniji u pružanju otpora izraelskoj okupaciji".

Bivši zamenik šefa iranske diplomatije Hosein Džaberi Ansari smatra da je imenovanje Sinvara "strateška odluka" koja ima "značajnu težinu kada je reč o Hamasovom političkom stavu i strategiji protiv Izraela".

"Jednoglasni izbor Jahje Sinvara od strane članvoa Konsultativnog saveta, najvišeg organizacionog tela Hamasa, šalje jasnu i jedinstvenu poruku Izraelu. Ako je mučenik Ismail Hanije, koji je živeo u Dohi odakle je predvodio pregovore o prekidu vatre bio nepodnošljiv, onda se pripremite za komandanta Jahju Sinvare, heroja 7. oktobra", piše Džaberi Ansari u autorskom tekstu.

U Iranu se i dalje iščekuje odgovor na ubistvo Hanijea u Teheranu koje je osramotilo iranske bezbednosne službe i elitni Korpus Čuvara Islamske revolucije (IRGC). Zbog toga strategija Irana u vezi sa odgovorom na ubistvo lidera Hamasa mora da bude "precizan i kombinacija vojnih, obaveštajnih i diplomatskih elemenata", piše portal "Iranian Diplomacy". Kako se navodi, takav pristup mogao bi da uključuje ciljane oepracije protiv važnih interesa i resursa Izraela, "zajedno sa snažnim medijskim i diplomatskim kampanjama" koje bi imale za cilj da ukažu na "zločin izraelskog režima koji treba izolovati na međunarodnom nivou".

"Vrsta i kvalitet odgovora naše zemlje na ovaj incident biće kritičan test za sistem i 14. vladu, stoga vlada mora da mobiliše kapacitete zemlje i, pod mudrim vođstvom rukovodstva, primeni višestrani pristup koji kombinuje vojnu spremnost sa inteligentnom diplomatijom kojim bi se suprotstavila neprijatelju i pokazala sposobnost Irana da odgovori na pretnje, uz održavanje bezbednosti na unutrašnjem planu".

U uglednom iranskom listu "Etelat", koji se ne smatra delom radikalnijeg pola medijske scene u Iranu, objavljen je tekst u kojem se navodi da zvanični Teheran treba da promeni stav o nuklearnom pitanju, te da "preduzme korake u vezi sa nuklearnom politikom, s obzirom na regionalne i međunarodne promene".

"Nuklearno odvraćanje može poremetiti igru Zapada u regionu i uništiti izraelski indeks vojnog kvaliteta, za koji Amerika smatra dužnom da štiti. Stoga, jedina opcija za potpuno odvraćanja Izraela ili bilo koje druge neprijateljske zemlje je stvaranje nuklearnog kapaciteta u Iranu".

Apel Amerike, Egipta i Katara

U međuvremenu, Sjedinjene Države, Egipat i Katar objavili su zajedničko saopštenje u kojem navode da je dogovor o prekidu borbi u Gazi i oslobađanje talaca "gotovo završen" i da ga treba finalizovati bez dijaloga.

"Vreme je da se pruži hitna pomoć i onima koji stradaju u Gazi, ali i napaćenim taocima i njihovim porodicama. Došlo je vreme da se zaključi prekid vatre i dogovor o oslobađanju talaca i pritvorenika", piše u dokumentu.

Kako se navodi, nakon što su mesecima "neumorno" radili, posrednici su spremni da Izraelu i Hamasu iznesu konačan predlog, dok tek treba da budu razrađeni detalji u vezi sprovođenja sporazuma.

"Kao posrednici, ako je potrebno, spremni smo da predstavimo konačan predlog premošćavanja koji rešava preostala pitanja implementacije na način koji ispunjava očekivanja svih strana", navodi se u saopštenju koji su potpisali američki predsednik Džo Bajden, predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi i katarski emir Tamim bin Hamad el Tani.

Iz Netanjahuovog kabineta saopšteno je da je izraelska strana prihvatila da 15. avgusta nastavi pregovore "na lokaciji na kojoj će biti dogovoreni detalji konkretizacije sporazuma".