Odnosi Amerike i Kine u slobodnom padu: Može li tinjajući hladni rat da preraste u nešto opasnije?

 Poslednjih meseci svog života, nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer upozoravao je da su Kina i Amerika dve sile čija je vojna konfrontacija neizbežna zbog čega je neophodno da ih vode odgovorni lideri kako bi se izbegle fatalne posledice po čovečanstvo. U jednom od poslednjih intervjua rekao je da se svet nalazi u situaciji kao pre Prvog svetskog rata, te da svaki poremećaj ravnoteže može da dovede do katastrofalnih posledica.

"Obe strane su uverene da ona druga predstavlja stratešku opasnost. Mi smo na putu konfrontacije velikih sila", izjavio je najpoznatiji američki diplomata u intervjuu za Ekonomist u maju prošle godine.

Nešto više od godinu dana kasnije, završnom deklaracijom samita u Vašingtonu, NATO je potvrdio da ambicije Kine predstavljaju "izazov po interese, bezbednost i vrednosti" Alijanse. U dokumentu se ističe da su produbljivanje strateškog partnerstva između Rusije i Kine, kao i "njihovi pokušaju da potkopaju i preoblikuju međunarodni poredak zasnovan na pravilima, razlog za duboku zabrinutost".

Istovremeno, članice NATO su prvi put direktno optužile Kinu da pomaže rusku invaziju u Ukrajini, kroz podršku ruskoj odbrambenoj industriji.

"Pozivamo Narodnu Republiku Kinu, kao stalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da podržava ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija, i da prekine svaku materijalnu i političku podršku ruskim ratnim naporima", navodi se u završnoj deklaraciji NATO samita, uz napomenu da navodna kineska podrška ruskim vojnim naporima ne može da ne utiče negativno na interese i ugled Pekinga.

Ubrzo je stigao odgovor kineske misije pri Evropskoj uniji, u kojem se ističe da je završna deklaracija samita NATO-a "puna hladnoratovskog mentaliteta i ratoborne retorike, a sadržaj u vezi sa Kinom pun je provokacija, laži, huškanja i kleveta".

Nastavak sukobljavanja

U razgovoru za NIN, politikolog Mladen Mrdalj kaže da je deklaracija važna jer ukazuje na nastavak eskalacije sukobljavanja SAD i Kine, kao i zbog toga što se svet još jače deli na dva pola, što znači da se Evropa još više pribija uz Ameriku. On napominje da u Evropi, istovremeno, postoje jaki glasovi koji se radije zalažu za podelu na tri pola, od kojih bi jedan zauzela Evropa.

"Za nas, kao malu državu, bitno je ko će se naći na granici ta dva ili tri pola i ko će biti dublje unutar teritorije pod dominacijom jednog od tih polova. Prilično je jasno da sve države, a posebno one male, moraju da razmišljaju na taj način", navodi Mrdalj.

Odnosi Pekinga i Vašingtona drastično su se pogoršali poslednjih godina usled ubrzanog jačanja Kine kao svetske i ekonomske sile. Istovremeno, osetno slabljenje na međunarodnoj sceni nije pomoglo Americi u borbi protiv njenog trenutno najvećeg geopolitičkog rivala. Prema rečima sagovornika NIN-a, dodatni problem u odnosima dve zemlje je taj što ekonomsko jačanje Kine nije dovelo do njene demokratizacije i "pozapadnjavanja".

"Kina se nije razvila kao korisni šraf za zapadne industrije, nego je pokazala da može nezavisno da se razvija i da, pri tome, zadrži i svoj nezavisni politički sistem, što deluje kao pretnja za zapadne države, pre svega za SAD. To nije ništa neobično u istoriji. Dok jedna sila raste, druga koja je dominatna se plaši te koja raste, i tu dolazi do sukoba. Ovo je samo nastavak jedne iste trajektorije", ističe Mrdalj.

Dodaje da je konflikt sve bliži, ali da je najbitnije pitanje u kom obliku će se dalje razvijati. On navodi da je moguće da dođe do nenamernih incidenata, kao i onih koji su obeležili Hladni rat, mada su se dešavali i kasnije, poput obaranja aviona za koji se tvrdi da je povredio vazdušni prostor neke države.

"To se desilo kada su Turci oborili ruski avion iznad Sirije za koji su tvrdili da je narušio turski vazdušni prostor, pa vidimo da Rusija nije odmah lansirala nuklearnu raketu na Istanbul", kaže Mrdalj.

On ističe da su mnoge stvari teoretski moguće, ali nisu verovatne. Kako kaže, teoretski je moguće da Kina u nekom trenutku izvrši invaziju na Tajvan, ukoliko vidi da je Amerika zaglavljena u unutrašnjim problemima ili je isrcrpljena zbog rata u Ukrajini i na Bliskom istoku.

"Međutim, to je zaista malo verovatno. Kinezi su videli kako te invazije mogu da budu mnogo komplikovanije, čak i ako uspeju. Verovatno su svesni toga da samo zauzimanje ostrva, čak i ako ne bi došlo do nuklearne eskalacije između Amerike i Kine, ne znači kraj problema", navodi Mrdalj, podsećajući da su se Amerikanci tako isrcpeli zauzimanjem Iraka da nisu mogli da nastave dalje. 

Uprkos tome što je Tajvan znatno bliži Kini, nego Irak Americi, ističe da bi invazija bila mnogo komplikovanija, nego što to izgleda na papiru. Mrdalj ukazuje da su deklaracijom NATO-a i kineski susedi pozvani da budu jedinstveniji u otporu prema Pekingu, što dodatno komplikuje situaciju.

"Naprosto, njihov rast je uplašio i susede, tako da se situacija pogoršava, ali mislim da su svi svesni da im se ne isplati da idu do kraja", kaže on.

"Nož pod grlom i pogača na stolu"

Marginama samita NATO-a prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. Glavna poruka koju je poslao iz Vašingtona je da Srbija ostaje vojno neutralna zemlja. On je istakao da, kao samostalna i suverena država, Srbija vodi računa o svojim nacionalnim interesima.

Na pitanje kako Beograd treba da se postavi u ovakvim geopolitičkim okolnostima, Mrdalj navodi da Srbija ostaje u okviru zapadnog pola.

"Kada budemo videli kineski nosač u Jadranu, onda možemo da razmišljamo o tome kojoj strani da se privolimo. Pošto ostajemo u dubini teritorije pod zapadnom kontrolom, prvo treba da vidimo ko je opasniji i ko na nas može da izvrši veći pritisak", kaže sagovornik NIN-a, dodajući da se nazire da su Amerikanci i Nemci odlučili da "naprave neki dogovor u vezi sa našim litijumom".

U takvoj situaciji, dodaje Mrdalj, Srbija će sa Kinom sarađivati onoliko koliko joj to budu dozvolile Amerika i Evropa.

"Dakle, to je neka vrsta dvodimenzionalne spoljne politike. Prioritet su nam oni koji nam drže nož pod grlom i pogaču na stolu. 'Nož pod grlom' nam je NATO jer smo opkoljeni NATO-om i NATO je na delu naše teritorije, a 'pogača na stolu' je 70 odsto naše poljoprivrede koja zavisi od spoljne trgovine sa Evropskom unijom", kaže Mrdalj.