Zašto je Kristofer Hil video Vučićev i Dodikov skup drugačije od Stejt departmenta

 Američka ambasada u Sarajevu, kao i sam Stejt department, vrlo su oštro reagovali na Svesrpski sabor koji je nedavno održan u Beogradu, pod dirigentskom palicom lidera Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Prema njihovom mišljenju, reč je o pokušaju kršenja Dejtonskog sporazuma i destabilizacije BiH. S druge strane, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil ocenio je da je pomenuti sabor "veliki događaj i jedna posebna manifestacija sa folklorom”. Govoreći o ovakvoj razlici u stavovima američkih zvaničnika, sagovornici Nove kažu da je za Ameriku Dodik veći problem od Vučića, a da je Kosovo veći problem od Republike Srpske. I da ima veći prioritet.

Američki Stejt department zvanično je reagovao povodom deklaracije usvojene na „Svesrpskom saboru“ u Beogradu i ocenio da su neke od odredbi nastavak pokušaja Republike Srpske da prekrši Dejtonski mirovni sporazum i destabilizuje BiH i region.

„Pozivamo političke lidere u regionu da bolje iskoriste svoje sastanke za promovisanje regionalne stabilnosti i pomirenja. Kao što smo dosledno jasno naglašavali, čvrsto podržavamo suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter Bosne i Hercegovine, čiji je deo Republika Srpska. Neke od odredbi u deklaraciji nastavak su pokušaja Republike Srpske da prekrši Dejtonski mirovni sporazum i destabilizuje BiH i region“, ističe se u odgovoru Stejt departmenta na pitanja N1.

Naglašeno je i da Sjedinjene Države priznaju Kosovo kao suverenu, nezavisnu državu, kao što su činili i od 2008. godine.

“Republika Srpska nije država”

Ranije je reagovala i Ambasada SAD u Bosni i Hercegovini, koja je saopštila da zaključci usvojeni na Svesrpskom saboru u Beogradu predstavljaju napad na Dejtonski mirovni sporazum i državne institucije BiH.

“Javne izjave zvaničnika Republike Srpske, a posebno predsednika RS Milorad Dodika i predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića, o zaključcima i planovima za ‘razdruživanje’, što je drugo ime za otcepljenje, predstavljaju i napad na Dejton i na teritorijalni integritet, suverenitet i multietnički karakter BiH“, pisalo je u saopštenju.

Istakli su i da Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH izričito navode da je BiH država naslednica Republike BiH sa svojom unutrašnjom strukturom, modifikovanom, tako da se sastoji od dva eniteta.

„Ni Dejton, ni Ustav BiH ne daju entitetima ili bilo kom drugom pod-državnom telu, pravo na secesiju, ‘razdruživanje’ ili bilo koji drugi nespretni sinonim za otcepljenje koji su izmislili zvaničnici RS“, naveli su iz američke ambasade u BiH i naglasili da Republika Srpska nije država i da može postojati samo unutar BiH.

U Beogradu, međutim, sasvim drugačija atmosfera.

“Srbija ima konstruktivnu ulogu”

Na konkretno pitanje redakcije Nova kakvo je njegovo mišljenje u vezi sa porukama koje su izrečene na saboru i kakav je njegov stav povodom izjave kolege iz BiH, američki ambasador Kristofer Hil je odgovorio ovako:

“Fokus svih kojima je stalo do Srbije i njene budućnosti treba da ostane na stvaranju mirne i prosperitetne budućnosti za čitav Zapadni Balkan, povećanju regionalne saradnje sa EU integracijom kao konačnim ciljem. Srbija ima konstruktivnu ulogu u tom procesu i mi pozdravljamo mnoge primere njenih lidera u kojima se obavezuju da će to učiniti“, odgovorio je veoma neodređeno Hil, da bi zatim u intervjuu za NIN okarakterisao Svesrpski sabor kao „veliki događaj, jednu posebnu manifestaciju sa folklorom i ostalim stvarima koje su se dešavale“.

Mora se reći, jedan dosta blaži narativ prema deklaraciji koja je usvojena u Beogradu, kao i porukama koje su tom prilikom poslate.

Govoreći o tome zašto američka ambasada u Beogradu ima drugačiji stav od one u Sarajevu, pa i od samog Stejt departmenta Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda kaže za Novu da je Hil, pre svega, fokusiran na bilateralne odnose Srbije i SAD, dok se reakcije Stejt departmenta i ambasade SAD u Sarajevu odnose na unutrašnje odnose u BiH.

“Više se odnose na Milorada Dodika, nego na Aleksandra Vučića. Podsetiću da smo imali i reakcije Evropske unije, ali sve tri se odnose takođe na situaciju u BiH i na pitanje secesije Republike Srpske, koje i Milorad Dodik i Nenad Stevandić vrlo često spominju u formi mirnog razdruživanja”, navodi Novković.

Bivši ambasador Srećko Đukić, pak, smatra da je sav fokus američke politike u Beogradu na Kosovu.

“Pratim Kristofera Hila od kako je došao u Beograd i moram konstatovati da on vodi jednu prilično soft politiku prema Beogradu i lideru Republike Srbije. Niz momenata je bilo do sad kad je bilo za očekivati da Hil napusti tu meku politiku i zauzeme oštriji kurs, ali se to nije desilo. Upravo ovaj sabor i deklaracija bili su priliku da pokaže taj čvršći stav prema Srbiji, ali i Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku. Međutim, to se nije desilo”, kaže Đukić i dalje navodi:

“Međutim, moram da naglasim da to nije privatni stav Kristofera Hila, već je to politika usaglašena sa Stejt departmentom. Amerika ima drugačiji odnos prema Vučiću i prema Dodiku, i mislim da je tu u pitanju drugi interes o kojem je Hil pričao, a to je Kosovo. SAD procenjuje da je Kosovo veći problem od Republike Srpske. Zato je Hilov fokus na tome da navede Vučića da taj problem dovede do kraja, odnosno do tog pretposlednjeg koraka u procesu priznanja nezavisnog Kosova”, zaključuje Đukić.