Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 17. maj, 2024. 

    1395 - U Bici na Rovinama poginuo je Kraljević Marko, u

sklopu turskih vazalnih jedinica u borbi protiv vlaškog vojvode

Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina

Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. u Maričkoj bici protiv

Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja

i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo

da nema, ali ga je epska poezija idealizovala kao uzor junaštva,

viteštva i čestitosti i kao zaštitnika nejakih.

        1510 - Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli, koji je

radio religiozne i alegorijske kompozicije, posebno je poznat po

likovima Bogorodice s malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i

uznemiren, likovi idealizovani, a celokupno delo prožeto je 

melanholijom i lirskim raspoloženjem. Dela: "Poklonjenje kraljeva", 

"Proleće", "Rođenje Venere", ilustracije za "Božanstvenu komediju" 

Dantea Aligijerija.

        1749 - Rođen je engleski lekar Edvard Džener, 

pronalazač vakcine protiv velikih boginja, čime je utemeljio 

modernu imunologiju. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama 

ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije

rada u maju 1796. uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg

dečaka. Njegova vakcina ubrzo je u celom svetu prihvaćena kao

pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.

        1809 - Francuski car Napoleon I izdao je dekret kojim je

pripojio papsku državu.

        1838 - Umro je francuski političar Šarl Moris

de Taljeran Perigor, čovek čije je ime postalo sinonim za

beskrupuloznost. Prvobitno, bio je sveštenik. Kao predstavnik

trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine, koja je

zasedala od 1789. do 1791, izdejstvovao je da skupština

sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom

Francuske revolucije postajao je vremenom umereniji i emigrirao je

posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme

Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije.

Predviđajući slom Bonapartizma, izdao je cara i stupio je u

kontakt s ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom

Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije Burbona bio je

1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador

u Londonu od 1830. do 1834.

        1866 - Umro je francuski kompozitor Erik Sati, protivnik

impresionizma i pobornik specifičnog uprošćenog muzičkog izraza.

Posebno je gajio humor i grotesku. Dela: balet "Priroda", klavirske

kompozicije "Hladni komadi", "Osušeni embrioni", "Tri komada u

obliku kruške".

        1873 - Rođen je francuski pisac Anri Barbi, propovednik

radničke solidarnosti. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao

dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u

romanu "Oganj" u kojem je opisao stravičnu sliku rata, čime je

snažno uticao na pisce antiratnih romana u Evropi. Ostala dela:

romani "Pakao", "Svetlost", zbirka pesama "Tugovanke".

        1900 - Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah

Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha (cara) Mohameda Reze

Pahlavija, vratio u Iran iz izbeglištva. Vladao je do smrti 1989,

uspostavivši teokratsku autokratiju. Propagirao je izvoz islamske

revolucije, što je dovelo do podrške pojedinim islamskim

terorističkim gupacijama širom sveta.

        1911 - Rođena je američka filmska glumica irskog porekla

Morin O'Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke Džejn u

seriji filmova s Džonijem Vajsmilerom. Filmovi: "Tarzan i njegova

drugarica", "Tarzan i njegov sin", "Tarzanova najveća avantura",

"Tarzan u Njujorku", "Visoki čovek", "Dejvid Koperfild", "Ana

Karenjina", "Braća Marks na trkama", "Kardinal Rišelje", "Ponos 

i predrasude".

        1917 - Umro je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik. 

U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom

brigadom i Veterničkim odredom, koje su se istakle na Javoru,

Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota, prilikom

oslobađanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885.

bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za

pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. U program obuke

starešina uveo je rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi

Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu

službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu

je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom

da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada

se nalazi na mestu načelnika Glavnog generalštaba kao i ministra

vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao

načelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih

armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra

1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i

pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo

odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu

1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga

doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i

Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915.

osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u

sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi.

Saveznici su ga prethodno onemogućili da preventivnim udarom

spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom

povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je u Francusku

na lečenje, gde je umro.

1928 - Rođen je Igor Vasiljev, srpski slikar. Stasao je 

u porodici umetnika, ruskih emigranata, u rodnom Beogradu. Studirao 

je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. Bio je međutim 

pod stalnim pritiskom kao neskriveni protivnik tada nametanog socrealizma. 

Kao pripadnik grupe "Demokratska omladina Jugoslavije", osuđen je na tri 

godine robije, usled protivljenja ondašnjem režimu. Amnestiran je nakon 

jedanaest meseci. Studirao je potom Istoriju umetnosti. Poginuo je, 

pod nerazjašnjenim okolnostima, padom iz voza.

        1935 - Umro je francuski kompozitor Pol Dika, profesor

Pariskog konzervatorijuma, koji se inspirisao klasičnom tradicijom,

obogativši je uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela:

orkestarski skerco "Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i

Plavobradi", koreografska poema "Peri".

        1940 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala glavni

grad Belgije Brisel.

        1946 - Zbog saradnje s nemačkim nacistima, predsednik

vlade Rumunije u Drugom svetskom ratu Mitri Antonesku osuđen je na

smrt.

        1954 - Vrhovni sud SAD osporio je pravilo iz 1896. da

obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je odbačena

rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

        1957 - Egipat je zabranio izraelskim trgovačkim brodovima

prolaz kroz Suecki kanal.

        1965 - Između SAD i Velike Britanije obavljen je prvi

transatlantski TV prenos programa u boji. Američki komercijalni

telekomunikacioni satelit "Erli brd" prenosio je emisiju američke

TV mreže NBC "Novi pogled na staru Englesku".

        1974 - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina

poginule su 32 osobe.

        1987 - Irački ratni avion "F-I miraž" ispalio je dve

"egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao

Zalivom, usmrtivši 37 i ranivši 62 mornara.

        1991 - Ruska federacija nezavisnih sindikata odbacila je

odluku sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova o zabrani

štrajkova.

        1994 - U Malaviju su održani prvi višepartijski izbori,

na kojima je vlast izgubio predsednik Hejsitings Kamuzu Banda koji 

je tri decenije samovoljno upravljao tom afričkom državom.

        1995 - Pobednik predsedničkih izbora u Francuskoj Žak

Širak preuzeo je dužnost šefa države, obećavši da će uliti

nov elan naciji razdiranoj nejednakošću i nezaposlenošću.

        1997 - U Kinšasu, glavni grad Zaira (sada Kongo), ušle

su pobunjeničke snage, čiji je vođa Loran Kabila preuzeo vlast

kao novi šef države, dan posle bekstva iz Kinšase predsednika

Mobutua. Kabila je objavio da je ime zemlje Zair promenjeno u

Demokratska Republika Kongo.

        1999 - Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke

partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina

premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda, što

je označilo novi podstrek mirovnom sporazumu Izraela s Palestincima.

        2004 - Predsedavajući iračkog vladajućeg Saveta,

šiitski vođa Abdul Zahra Otman Muhamed, ubijen je u samoubilačkom

napadu automobilom-bombom u Bagdadu. U napadu je poginulo još osam

lica.

        2007 - Vlada Dubaija nagradila je sa 50.000 dirhama (13.600

dolara) 63-godišnjeg Pakistanca Mohamada Nazjera, baštovana, zato

što nikada, tokom 28 godina rada, nije zakasnio na posao. Nagrada

odgovara visini 49 njegovih jednomesečnih plata.

        2007 - Ronaldu Dagetu (43), koji je od 1982. šest puta

proglašavan krivim za vožnju u pijanom stanju, sud države Njujork

je izrekao kaznu doživotne robije zbog "smrtonosnog nepoštovanja

okoline".

        2007 - Svečanim potpisivanjem Akta o kanonskim vezama

između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori

(Zagranične) okončan je višedecenijski raskol Ruske pravoslavne

crkve. Milioni Rusa su tokom i posle građanskog rata (1917 -

1924.) napustili Rusiju, zbog neslaganja s novim poretkom. U

Konstantinopolju su 1920. izbegli ruski arhijereji, oformili Visoku

crkvenu upravu u dijaspori. Na čelu te grupacije, kao najstariji

jerarh, nalazio se mitropolit kijevski i galički Antonije

(Hrapovicki). Središte zagranične ruske crkve nalazilo se od 1921.

u Srbiji (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) u Sremskim Karlovcima

(zbog toga je često nazivana i "karlovačka"). U Karlovcima je

održan i Prvi ruski crkveni sabor u dijaspori. Zbog podrške obnovi

monarhije u Rusiji pod Romanovima odnos sa patrijaršijom u Moskvi

bio je nepomirljiv. Mitropolit Antonije je do smrti živeo u Srbiji,

umro je avgusta 1936. i sahranjen je u kripti Iverske kapele u

Beogradu. I posle ujedinjenja Ruska crkva u dijaspori zadržava

administrativnu autonomiju, ali je uspostavljeno duhovno,

evharistisko i mistično jedinstvo.

        2009 - Objavljeni su rezultati skupštinskih izbora u

Kuvajtu na osnovu kojih je obelodanjeno da se, prvi put u istoriji

te zemlje, među 50 poslanika nalaze i četiri žene. Ženama u

Kuvajtu je 2005. godine dato pravo da glasaju i da budu birane.

        2009 - Umro je Mario Benedeti, urugvajski književnik i

jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 zbirki

pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je postao

poznat romanom "Odmor" (1960.) koji je preveden na čak 19 jezika.

Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao je "Pokret 26.

mart" levičarsku koaliciju koja je decenijama docnije preuzela

vlast u Urugvaju.

2022 - Preminuo je Vangelis, grčki kompozitor, dobitnik 

Oskara za muziku u filmu "Vatrene kočije". Evangelos Odiseas 

Papatanasiju, poznat kao Vangelis, kompozitor i izvođač, jedan 

je od najpoznatijih i najznačajnijih grčkih kompozitora uopšte. 

Rođen u Tesaliji, odrastao je u Atini. Nije okončao formalno 

muzičko obrazovanje. Profesionalnu muzičku karijeru započeo je 

1960-ih. Tokom 1970-ih stiče globalnu popularnost. Autor je oko 

60 albuma. Prema opštoj oceni, jedan je od najvećih kompozitora 

elektronske muzike uopšte.