Dan posle: Energija "grobara" je kao i uvek bila šesti igrač

 Novo kolo, novi spektakl, neki, ne baš novi, ali pomalo drugačiji Partizan i konačno – nova pobeda, 13. evroligaška ove sezone, reklo bi se zlata vredna, ili u slučaju crno-belih, vredna nastavka trke za plej-in. Nije mala stvar vratiti se protiv Efesa, vratiti se „stotkom“ i vratiti se na ovaj način na koji je to učinio Partizan, ali ako ne nastavi u istom maniru i ritmu, neće ovo biti ni neka velika stvar, jer dolazi vreme da se svode računi.

Sa ovogodišnjim timom Partizana predviđanja nisu moguća, pravila nema i ništa se ne podrazumeva. Taman pomisliš da je to to, oni na teren izađu neprepoznatljivi, onda kreneš da ih otpisuješ, oni se vrate jači... I to rade kroz sezonu, od meča do meča, ali i u jednom istom meču, u 40 minuta. Sećamo se svi šta su od oktobra sve priređivali...

Zato sada ne možemo ni da pokušamo da predvidimo šta je ono što sa njima sledi u danima koji predstoje i kako će sve da se odrazi na njih, ali možemo da konstatujemo da je ovo izgledalo bolje od nekoliko pređašnjih izdanja – izgledalo je, i to dosta bolje.

Ako ste osluškivali ovih dana šta pričaju ljudi, izuzev najzagriženijih i najoptimističnijih navijača, više je bilo onih koji su mislili da će Efes, ovakav kakav je u poslednje vreme, napraviti brejk u Beogradu protiv Partizana, ovakvog kakav je bio u poslednje vreme. Međutim, kao što smo videli, svašta za dve nedelje može da se promeni.

Za ekipu Željka Obradovića stvari se već neko vreme nisu odvijale najbolje, a kako je otišla na dvonedeljnu evroligašku pauzu, i sa mečevima u Kupu Radivoja Koraća, a posebno sa finalnim, za koji znamo kako se za njih završio, niko nije smeo da se opkladi da li će i kako uspeti da se podigne i vrati prvo na pobednički kolosek, a onda i u zonu sa ekipama koje će nastaviti da budu konkurentne za taj plej-in, ali, evo, to se dešava.

Svi oni plusevi koji su u prethodnom periodu mogli da budu upisani na stranu „protiv“, ovoga puta bi išli na stranu „za“ za Partizan.

Energija, želja, borbenost, Ledej, Panter, sigurnost, hrabrost... Variralo je to čega je, ili koga je, manjkalo od meča do meča, ali je ove večeri sve bilo na broju.

Nisu baš svi potrošna roba

Jedino čega Partizanu ni u jednom trenutku nije manjkalo bila je podrška navijača.

Njih nekoliko loših dana i neželjenih rezultata nije oteralo iz hale, nego baš suprotno, vratili su ih tu još brojnije i još glasnije. Čuli smo kako su navijali, videli smo poruke, transparente, ali je od svega toga jače što su crno-beli navijači ti koji su odlučili da kažu glasno „ne“, da se čuje da su protiv tog trenda koji vlada u evropskoj košarci – promene trenera posle nekoliko vezanih poraza. Oni su digli glas preventivno, da neko slučajno ne pomisli da je vreme za rastanak. Oni su odlučili da podrže čoveka kome bezuslovno veruju.

Izaberite koju god ligu hoćete, izaberite koju god zemlju hoćete i primera će biti onoliko, samo od ove sezone, ne mora se uopšte ići dalje. Odsustvo strpljenja čelnih ljudi u klubovima i navijača dovelo je do toga da su treneri potrošnija roba nego ikad, da niko ne želi da sačeka mesec, dva, pet, sezonu, da se uspostavi neki sistem, da zaživi, da dođe na svoje, već se sve želi sad i odmah. Oni koji ulože novac smatraju da su uradili sve što treba i da je on garant za rezultat, a novac ulažu svi... I onda dolazimo do problema.

Nisu ni crno-beli gadljivi na dobre rezultate, a očekivanja su im uvek najviša, ali oni u ovom slučaju imaju drugačiju filozofiju. Oni su svesni da je za njih još sve otvoreno u ovoj sezoni, da krizni period ne znači kraj, da je aplauz jača motivacija od zvižduka, ali i da nisu u situaciji kao drugi, jer oni ne mogu tako lako da nađu zamenu za čoveka koji sedi na njihovoj klupi, jer ko je dovoljno dobra zamena za najtrofejnijeg trener u istoriji?

Navijači Partizana su rekli da bezuslovno veruju Željku Obradoviću i da mu čuvaju leđa, pa kako bilo.

Na ovo niko ne ostaje imun

Ono što je obeležilo ovu noć u „Areni“ bila je neverovatna energija – od tribina do terena, od navijača do igrača, svako je na svoj način dao maksimum da se crno-bela mašina upali i da dođe ta pobeda koja bi moga da bude prekretnica sezone i koja bi mogla da kaže da je rano opraštati se od bilo čega.

I došla je.

Neverovatna je bila energija sa kojom su Aleksa Avramović i Zek Ledej igrali. Svaki je na svoj način bio motor ekipe, svaki je umeo da pokrene sebe, ali i onog do sebe stvarima koje je radio.

Bila je ovo neverovatna partija dvojice Obradovićevih igrača od poverenja, onih koji su umeli da budu njegov iks faktor.

Partizanu i njegovim igračima je, po svemu sudeći, prijala ova kraća pauza i izlazak iz uobičajenog rasporeda. Imali su vremena da ohlade glave, da razmisle, da se odmore, pripreme i zaista deluju mnogo bolje nego pre dve nedelje.

Da li će tako izgledati i naredne sedmice, na sledećem meču ili onom posle njega, da li će im to biti vetar u leđa koji više neće moći da se zaustavi ili je ovo bilo njihovo veče i nešto kratkog daha, sa njima je nezahvalno komentarisati i predviđati.

Hvalili smo mnogo puta njihov karakter, pokazali su ga i sada ovakvim povratkom posle nepovoljnog perioda, da li će i kako nastaviti da ga pokazuju, videćemo.

Šta to beše izlazak iz bonusa?

Ono što raduje jeste što je ovo bila timska pobeda, do koje su došli tako što je svako dao doprinos i što, uprkos tome što su Avramović i Ledej sami dali 51 poen, nije bila izneta na leđima jednog ili dvojice igrača.

Bilo je ovo njihovo dobro šutersko veče, ali je bilo i veče velike borbe, zalaganja, dobrih odluka, ako izuzmemo one na koje se Obradović malo, malo pa požali na konferenciji za medije – one oko faulova.

Lomilo se sredinom četvrte četvrtine, a oni nisu izašli iz bonusa, ali puštaju Efesove igrače da dođu do koša i ne razmišljaju da iskoriste dozvoljene lične greške da ih zaustave i poremete ritam u koji su tada ušli, nego puštaju oslanjajući se na to da će oni još jače da udare sa druge strane, iako to, kao što znamo, često nije najsrećnija računica.

Bar su oni dosad naučili da je bolje igrati na kartu agresivnosti i onoga što je sigurno, nego na kartu sreće i verovatnoće, pa bi valjalo da na to još jednom obrate pažnju.