Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 16. februar,  2024. 

1808 - Francuska je počela invaziju Španije i pokorila je

za mesec dana. Car Napoleon I odveo je u Francusku kralja Karlosa IV

i njegovog sina Fernanda VII, a na presto je postavio brata Žozefa

Bonapartu koji je okupiranom Španijom vladao do 1813.

        1826 - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu

Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i bogatih srpskih peštanskih i

budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa

Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Đorđa Stankovića.

Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Miloš. To

književno i kulturno društvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u

procvatu nauke i kulture Srba uopšte a posebno u tada Habzburškoj

srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu

institiciju srpskog naroda uopšte - uz mnogo kasnije osnovanu

Srpsku kraljevsku akademiju. "Letopis Matice srpske", najstariji je

srpski časopis koji je uspeo da se održi do naših dana. Počeo je

da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. "perva častica") i

tada je bio jedini srpski časopis, pošto su oni pokrenuti ranije

bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magarašević.

Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tadašnji "Serbski letopis"

izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve

druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji

bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Miloš pa grof Jovan Nako.

Matica je 1864. preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada.

        1831 - Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov,

izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i

pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i

opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne

književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju

ruskog sela. Dela: "Levak Soborjane" (kod nas prevedeno kao "Đakon

Ahila i crkovnjaci"), "Začarani putnik", "Nesmrtni glavonja", "Ledi

Makbet mscenskog okruga", "Sitnice iz arhijerejskog života".

        1873 - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović,

satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce koje je smatrao

korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno

građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao

nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao

protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje

korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični

list "Stradija". Osim opore satire pisao je i gotovo idilične

pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke

"Stradija", "Vođa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko 

po drugi put među Srbima".

        1871 - Poražena Francuska potpisala je kapitulaciju 

i akt o primirju s Pruskom, čime je završen Francusko-pruski rat. 

U maju 1871. utanačen je definitivni mir sa tada već ujedinjenim

Nemačkim carstvom kojem je Francuska morala da ustupi bogate

pokrajine Alzas i Lorenu i da plati ratnu odštetu.

        1873 - U Španiji je proglašena republika nakon što je

kralj Amadeo II abdicirao zbog previranjanja u zemlji, nesređene

privredne situacije i jačanja republikanskog pokreta. Pošto su

republikanci razjedinjeni već 1874. vojska je vratila na vlast

burbonsku dinastiju, s kraljem Alfonsom XII.

        1877 - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić,

izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan

posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i

prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958.

umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro "literarno

najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do

danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u

Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i

upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u

Beogradu. S velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela:

putopis "Pisma iz Norveške", roman "Đakon Bogorodičine crkve",

pripovetke "Hronika palanačkog groblja", "Saputnici", "Gospa Nola",

eseji "Analitički trenuci i teme", "Zapisi o mome narodu", "Mir i

nemir", "Njegošu - knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik kulturna

smotra naroda".

        1918 - Englesku luku Dover u Prvom svetskom ratu

bombardovala je nemačka podmornica.

        1926 - Rođen je engleski filmski režiser Džon Ričard

Šlezinger, blizak idejama "slobodnog filma". Filmovi: "Lažov

Bili", "Darling", "Daleko od razuzdane gomile", "Ponoćni kauboj"

(Oskar), "Nedelja, prokleta nedelja", "Sjaj i beda Holivuda",

"Maratonac".

        1933 - Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija

reorganizovale su odbrambeni savez Mala Antanta, nastao iz straha od

habzburške restauracije. Tada je oformljen Stalni Savet sastavljen

od ministara inostranih poslova zemalja članica. Nemačka okupacija

Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je

saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je

slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada Nemačke

aprila 1941. definitivno prestao da postoji.

        1936 - Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedila je

lista Narodnog fronta, posle čega je vladu socijalista, komunista

i predstavnika sindikata sastavio Manuel Asanja i ona je odmah izdala

dekret o amnestiji političkih zatvorenika i propisala agrarnu

reformu, ali je započela i progon nekomunista. Rojalisti su pod

rukovodstvom generala Franciska Franka, u julu 1936. otpočeli

oružanu pobunu, što je izazvalo građanski rat u kojem su 1939.

poražene snage vlade Narodnog fronta, najviše zahvaljujući

obilnoj vojnoj pomoći koju su Franku pružile nacistička Nemačka

i fašistička Italija.

        1937 - Patentiran je najlon. Taj izum plod je rada

hemičara Volasa Hjuma Karotersa i njegovog istraživačkog tima 

iz kompanije "Dupont" u SAD.

        1945 - Američko vazduhoplovstvo počelo je u Drugom

svetskom ratu masovno bombardovanje Tokija.

        1959 - Vođa gerilaca Fidel Kastro - čije su snage 1.

januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je

predsednik vlade Kube.

        1972 - Grupa oficira Ekvadora, predvođena generalom

Giljermom Rodrigesom Larom, državnim udarom, bez prolivanja krvi,

oborila je predsednika Hosea Mariju Velaska Ibaru. Svrgnuti

predsednik, kojem je to bio peti mandat, prvi put je postao šef

države 1934. godine, dobio je azil u Venecueli.

        1978 - Kina i Japan potpisali su u Pekingu trgovinski

ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara, što je označilo početak

velikog ekonomskog otvaranja Kine.

        1983 - U požaru koji je zahvatio veliko područje niskog

rastinja na jugu Australije poginulo je najmanje 69 osoba.

        1992 - Skupština Republike Srpske Krajine prihvatila je

na vanrednom zasedanju u Glini plan Sajrusa Vensa o razmeštanju

mirovnih snaga UN u RSK, razrešila je dužnosti predsednika vlade

Milana Babića i poništila odluku njegove vlade o raspisivanju

referenduma o Vensovom planu.

        1992 - Zairske snage bezbednosti ubile su 32 demonstranta,

otvorivši vatru na hiljade hrišćana koji su započeli mirne

ulične proteste protiv režima predsednika Zaira (sada Demokratska

republika Kongo) Mobutua Sese Sekua.

        1994 - Grčka je podvrgla potpunom privrednom embargu

Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju zbog namere Skoplja da

bude priznato kao Republika Makedonija. Atina je podsetila da je

severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre dolaska

Slovena na Balkan i upozorila da je neprihvatljivo da novostvorena

država stavi na zastavu helenski antički simbol - Sunce, 

stilizovano na karakterističan način.

        1994 - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra

u zemljotresu je poginulo najmanje 200 osoba.

        1998 - Prilikom pada aviona tipa "Erbas A-300" tajvanske

aviokompanije "Čajna erlajnz" u blizini aerodroma u Tajpehu

poginule su 203 osobe, uključujući i guvernera centralne banke

Tajvana, kao i sedam ljudi na tlu.

        2000 - Rusija i NATO obnovili su odnose prekinute u

proleće 1999. zbog agresije severnoatlantske alijanse na Srbiju

(Saveznu Republiku Jugoslaviju) saopšteno je u Moskvi nakon

razgovora vršioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina 

sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom.

        2005 - Stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su

zemlje potpisnice prihvatile do sada najstroža ograničenja vezana

za zaštitu životne sredine.

        2007 - Umrla je srpska pesnikinja Darinka Jevrić. Rođena

u Glođanima kod Peći 1947. četvrt veka radila je kao novinar

kulturne rubrike u prištinskom "Jedinstvu". Uređivala je

"Stremljenja", novosadsku "Scenu". Dela: "Dodir leta", "Prevareni

tišinom", "Nestvarni zapisi","Hvostanska zemlja" , "Slovo ljubve",

"Judin poljubac", "Dečanska zvona i druge pesme", "Psalam

bezdomnika i druge pesme".

        2008 - Evropska unija donela je jednostranu odluku o slanju

misije na Kosmet, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili generalnog

sekretara UN, uprkos oštrom protivljenju Srbije. Holanđanin Piter

Fejt imenovan je za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i

Metohiji, a bivši komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon, za šefa

misije EULEKS.

        2008 - U napadu bombaša samoubice u pakistanskom gradu

Paračinar poginulo je 37 osoba, a više od 90 je ranjeno, u blizini

kancelarije političara kojeg podržava partija ubijene opozicione

liderke Benazir Buto.

2016 - Preminuo je Butros Gali, egipatski političar i 

diplomata, šesti generalni sekretar UN, od januara 1992. do 

decembra 1996.

2016 - Češki muzej muzike predstavio je novootkrivenu 

partituru koju su zajedno napisali Volfgang Amadeus Mocart, Antonio 

Salijeri i malo poznati autor Korneti. Kantata "Per la Ricuperata 

Salute di Offelia" iz 1785, pisana za libreto Lorenca da Pontea, 

pronadena je u depoima Muzeja muzike u Pragu.

2019 - U Barseloni je održan protestni marš katalonskih 

separatista, s ciljem da se izvrši pritisak na Madrid, kako bi 12 

secesionističkih lidera bilo oslobođeno uprkos sudskom procesu.

2021 - Preminuo je Vladimir Lale Andrić, srpski pisac, 

dramaturg, reditelj. Bio je dugogodišnji urednik Redakcije dečjeg 

i školskog programa Radio-televizije Beograd. Upamćen je po režiji 

prve verzije filma "Šešir profesora Koste Vujića", nastalom po delu 

Milovana Vitezovića. Autor je televizijskih serijala za decu i mlade 

"Laku noć, deco", "Pustolov", "Junak našeg detinjstva", "Dom u kojem 

živim". Rođen u Obrenovcu, diplomirao je režiju na Akademiji za 

pozorište, film, radio i televiziju, u Beogradu. Od 1968. bio je 

urednik u Redakciji dečjeg programa Televizije Beograd.