Gde god se okrenemo, samo laži: Dokle više?

 Kada je pre izbora, tadašnji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić obećao da u glavnom gradu neće biti vatrometa i da će novac nephodan za novogodišnju pirotehniku biti doniran udruženjima za zaštitu životinja, najzad se moglo pomisliti da će biti mnogo manje vatrometnog terora.

Činjenice govore suprotno, organizovanog i veoma “bogatog” vatrometa je bilo, doduše ne na skupu u “starom centru” grada, nego na Promenadi kod Beograda na vodi. što nam je Šapić posredno i najavio rečenicom da ne mogu gradske vlasti, da spreče privatne kompanije da to urade.

Ali ajmo redom.

2023. godina je cela prošla u neizvesnosti dešavanja oko pregovora Prištine i Beograda što znači da se ništa nije rešilo. Obe strane su bile nezainteresovane da rešavaju kosovski problem, i Kurti i Vučić. Gubili su vreme i doveli su do toga da interveniše međunarodna zajednica koja više neće ni da ih pita. Zato će 2024. godina biti za velikim promenama.

Rat u Izraelu, koji kao da niko nije očekivao, i sve nas je iznenadio.

Rat između Rusije i Ukrajine postao svakodnevnica...

Onda se desio 3. maj. Stali smo svi nemi od bola i iznenađenja. Poverovali smo da je to nešto što se nikada više neće ponoviti. Polse manje od 24 sata desio nam se Mladenovac...

Izbori, mitinzi, kontra mitinzi, sve neka ujdurma mešavina laži nadanja i iščekivanja..

Malo sreće nam je doneo sport, bez laži.

Ali i tu nije bilo lako.

Sem na Partizanovce i Zvezdaše, imamo i podelu među navijačima koji skandiraju predsedniku, i na one druge koji se klanjaju istom.

Đoković i Jokić, su jedini koji nisu lagali. Postavili su cilj, ili su pratili svoj cilj i ostvarili ga.

Košarkaši su nas obradovali, kao i Ivana Španović.

A ostalo, Beograd je sve ružniji i ružniji....Hoće da sklone Sajam, hoće da postave gondolu na Kalemegdan, hoće da izmeste sve što je simbol Beograda.

U jednom tekstu sam predložila neka se i toranj sa Avale prenese u Surčin, ali molim vas onda i Beograd na vodi.

Zašto imam utisak, da ipak nisam jedina, ne volim taj Beograd na vodi, ma kako god izgledao. Više sam volela onu zapuštenost, ruine i blato...Ne znam, nije bilo ništa lažno.

Taj Beograd na vodi nije simbol Beograda, to je jedan pokušaj, slab pokušaj da imitiramo svet. 

Sve je laž, gde god se okrenemo..Srećna lica ljudi su laž, kriju svoju tugu.

Neću da mračim više, ja sam rođeni optimista, i ove 2024. te godine verujem da ću ispuniti obećanje svojoj deci i omogućiti im jedan normalan život, ali negde daleko, gde nema baš ovoliko laži.