Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 9. jun.

      68 - Rimski car Neron (Klaudije Cezar Avgust Germanik)

jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva, 

ubio se, prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom 

nezadovoljstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina

Mlađa, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, čija je bila

četvrta žena. Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao brutalno,  

uklonivši niz uglednih Rimljana, kojima je konfiskovao imovinu. 

Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Bolesno 

ambiciozan, podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe 

ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu 

Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske 

igre (što je bio način za zabavu svetine u Rimu). Uobražavajući 

da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni 

kao glumac, pevač, svirač (što je bio skandal pošto su to bila 

robovska zanimanja) i učesnik u trci dvokolica. Povećanjem poreza 

izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. 

Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki 

deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu, kako bi izgradio novi 

Rim, i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti 

i glave.

1661 - Rođen je ruski car Fjodor III Aleksejevič Romanov,

kojeg je posle smrti 1682. na prestolu nasledio polubrat Petar

Veliki. Car je postao 1676, ali maloletan i bolešljiv, nije bio

u stanju da samostalno vlada, pa su zemljom praktično upravljali

njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija

je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u

Povoložju, Sibiru i Istočnoj Ukrajini i omogućen je opšti

napredak privrede.

1672 - Rođen je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov,

poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom

prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo

1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je

proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, izvodeći

Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske, strelaca, čiju je pobunu

ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu flotu,

osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar,

pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture.

Reorganizovao je državnu upravu i uveo je novu admistrativnu

podelu Rusije na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik, dva

puta je s uspehom ratovao protiv Turske, porazio je Švedsku

koja je tada važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu

1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali

Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao

novu prestonicu Sankt

Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd).

Pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale

Kaspijskog mora.

1781 - Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž

Stivenson "otac železnice", koji je 1814. konstruisao prvu

upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu

železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto

drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul-Mančester, na kojoj je

njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56

kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku

lokomotiva.

1815 - Završen je Bečki kongres, koji je zasedao od

septembra 1814, kad su ga sazvale velike sile posle prvog pada

francuskog cara Napoleona I. Predstavnici malih zemalja pozvani 

su samo da potpišu "Završni akt", diktat "Komisije četvorice" -

Rusije, Britanije, Austrije i Pruske. Britaniji su pripali

prekomorski posedi osvojeni u ratu s Napoleonom - Malta i Jonska

ostrva u Evropi, kao i Cejlon u Aziji, Gvajana u Južnoj Americi,

Kepland u Africi. Rusiji je priznato prisajedinjenje Finske i

Besarabije, a dobila je i najveći deo Velikog Varšavskog

vojvodstva (Poljska). Austrija se odrekla Belgije (Austrijska 

Nizozemska), ali je pripojila Veneciju sa svim njenim posedima 

i Dubrovnik (Napoleon je Dubrovačku republiku ukinuo 1808.), 

kao i Lombardiju u Sev. Italiji. Pruska je dobila delove Saksonije, 

Prednju Pomeraniju, Poznanj, Dancig (sadašnji Gdanjsk) i posede 

na Rajni. Francuska je svedena na granice pre revolucije, a 360 

nemačkih državica prekrojeno je u 35 monarhija i četiri slobodna 

grada, čime je osnovan Nemački Savez. Švedska i Norveška (do 

Napoleona danska krunska zemlja) spojene su u jednu državu, 

današnja Belgija, Holandija i Luksemburg u Kraljevinu Nizozemsku, 

a Švajcarskoj je garantovan neutralni status. Srpski izaslanik 

prota Mateja Nenadović pokušao je da zainteresuje Bečki kongres 

za srpsko pitanje posle sloma Prvog srpskog ustanka, ali nije uspeo,

jer su velike sile smatrale Tursku legitimnim posednikom

Balkana, a Srbe buntovnicima.

1870 - Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens,

osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma. Prikazivao

je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu

nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno

mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme.

Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova,

kao dečak, bio prinuđen da radi u fabrici za proizvodnju

paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana.

Dela: romani "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub",

"Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Velika očekivanja", "Stara

prodavnica retkosti", "Sumorna kuća", "Martin Čazlvit",

pripovetke "Tri duha", "Cvrčak na ognjištu", "Bitka života".

1874 - Umro je indijanski vojskovođa Kočiz, poglavica

apačkog plemena Čirikahua, koji je predvodio otpor Indijanaca

belim naseljenicima i američkoj vojsci na jugozapadu SAD. 

1892 - Rođen je američki kompozitor Kol Porter, autor

popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji

su preneti i na film. Pisao je i filmsku muziku, a jedno od njegovih

najboljih dela muzička je verzija "Ukroćene goropadi" Vilijama

Šekspira.

1898 - Sporazumom Londona i Pekinga, Kina je Velikoj

Britaniji ustupila Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija)

na 99 godina.

1914 - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom

prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca.

Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a

znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština.

Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog

rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde se nalazi i sada.

        1916 - Rođen je Robert Maknamara, arhitekta Vijetnamskog 

rata. Maknamara je više nego bilo ko drugi, kao državni 

sekretar za odbranu, izuzev možda predsednika SAD Lindona Džonsona, bio simbol američke intervencije u Vijetnamu, pojedini kritičari 

su taj rat čak nazivali "Maknamarinim ratom". Docnije je izvesno

vreme bio predsednik Svetske banke.

1917 - Rođen je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti 

mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, 

školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao 

u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao 

gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko 

nagrađivanoj knjizi "Vreme ekstrema" prevedenoj na čak 40 jezika, 

čija je tema istorija 20.veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom 

istorijom 19. veka: "The Age of Revolution: Europe 1789-1848", 

"The Age of Capital: 1848-1875" i "The Age of Empire: 1875-1914". 

Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao 

džez kritike za časopis "Nju Stejtsmen", pod pseudonimom.

        1923 - U profašističkom prevratu oborena je vlada vođe

Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske Aleksandra Stamboliskog.

Zbog agrarne i poreske reforme, nacionalizacije nekih banaka

i nastojanja da menja unutrašnju i spoljnu politiku dinastije

Koburg, zalažući se za prijateljstvo s Kraljevinom Srba, Hrvata

i Slovenaca, tokom trogodišnje vladavine stekao je znatnu 

popularnost. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi 

saradnici su ubijeni na izuzetno brutalan način.

1928 - Medicinski glasnik Britanske kraljevske akademije

objavio je da je mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao prvi

antibiotik penicilin, izolovan iz gljive Penicilium notatum, koji

može uspešno da uništava bakterije. Do Drugog svetskog rata

otkriće je bilo neiskorišćeno, kad su se za njega zainteresovali

australijski lekar Hauard Flori i britanski fiziolog i biohemičar

Ernst Čejn i ubrzo je počela masovna upotreba penicilina u

suzbijanju infekcija. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili

Nobelovu nagradu za medicinu.

        1934 - Rođen je Paja Patak, jedan od najpoznatijih i

najpopularnijih crtanih likova Volta Diznija. Paja Patak

prvi put se pojavio 09.06.1934. u kratkometražnom filmu serije

"Silly Symphonies", da bi tri godine potom postao junak crtanih

filmova u punom smislu. Dizni je simpatičnog bundžiju Paju

Patka stvorio kao protivtežu Mikiju Mausu, liku bez mane.

Paja Patak je brzo dobio na popularnosti i postao čak i

veća zvezda od samog Mikija Mausa.

1945 - Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o

konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg 

je država preuzela svu imovinu Trećeg rajha, imovinu Nemaca 

koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali s neprijateljem i 

imovinu ratnih zločinaca i saradnika okupatora. Zakon je bio 

pravna osnova za promenu imovinske strukture u Jugoslaviji, 

a pod odrednicu "saradnja sa okupatorom" stavljani su

neretko i građani kojima je trebalo nešto oduzeti.

        1945 - Jugoslavija je sa Britanijom i SAD postigla

sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na dve zone - 

"A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod

jugoslovensku vojnu upravu.

1967 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser je, dan pre

okončanja Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata podneo ostavku

zbog ponižavajućeg ratnog poraza Egipta, ali su docnije, na

referendumu, Egipćani glasali da on ostane šef države.

1991 - Amerikanci su počeli evakuaciju vazduhoplovne baze

na Filipinima, koja je bila ugrožena silovitom erupcijom vulkana na

obližnjoj planini Pinatubo, koji je mirovao 600 godina. Samo

zahvaljujući blagovremenom upozorenju, broj poginulih Filipinaca

nije bio veći od stotinak, ali je četvrt miliona ljudi ostalo bez

krova nad glavom.

1998 - Poslednji američki astronaut napustio je "Mir",

čime je okončana rusko-američka saradnja na toj ruskoj kosmičkoj

stanici.

1999 - Generali VJ Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović

i general Majk Džekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehnički

sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga

VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u južnu

srpsku pokrajinu došle jedinice Kfora, većinom iz zemalja NATO.

Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena

je rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

1999 - Štab civilne zaštite teritorijalne uprave Niš

saopštio je da je tokom NATO agresije u Nišu i okolini tog grada,

pri čemu su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno 35 i

ranjeno više od 500 civila, a da je civilnim objektima,

uključujući porodične kuće, fabrike, saobraćajnice, školske 

i zdravstvene ustanove, nanesena materijalna šteta od oko 1,5

milijardi dolara.

        2008 - Srpska teniserka Ana Ivanović je sa 4.222 poena,

nakon pobedne na Otvorenom prvenstvu Francuske u Rolan Garosu,

i zvanično dospela na prvo mesto na listi najboljih igračica

sveta (WTA).

2012 - Preminuo je Toma Jovanović, srpski pozorišni, 

televizijski i filmski glumac. Pozorišnu karijeru započeo je 

u rodnom Valjevu 1950, u Gradskom narodnom pozorištu. Glumačku 

karijeru nastavio je u Narodnom pozorištu u Nišu, zatim Mostaru, 

da bi decenijama potom bio član Srpskog Narodnog pozorišta u 

Novom Sadu. Verovatno najveću popularnost stekao je ulogom Maneta 

u predstavi Zona Zamfirova koju je odigrao 786 puta. Nagrađivan 

je između ostalog nagradom Bosne i Hercegovine, za ulogu Don Žuana 

u Narodnom pozorištu Mostara, kao i Udruženja dramskih umetnika 

Srbije 1980, i na Susretima Vojvođanskih pozorišta. Autor je 

autobiografskog romana "Adam".

2022 - U Vašingtonu, SAD, otvoren je Muzej žrtava komunizma. 

Smešten na reprezentativnom prostoru Kapitol hila, posvećen, kako je 

istaknuto, svim žrtvama komunističkih režima, nastao je zalaganjem 

američkog diplomate Endrjua Bremberga i Fondacije za gradnju spomenika 

žrtvama komunizma.

fasync="false" type="text/javascript" async src="//display.nativemedia.rs/display/items.php?5769&2230&0&0&0&1">