Priča iz taksija

 Rano pre podne, pozvao sam taksi, Cargo, i čekam...Na stanici ,ispred zgrade gde stanujem gužva. Jedna nervozna gospođa,šeta gore dole....Gradski prevoz ne saobraća, rade nešto na Crvenom Krstu...

Svi su nekako užurbani haotični...Meni stiže taksi...Ulazim,i kada sam krenuo da zatvaram vrata,ona nervozna žena me upita da li idem do grada.

Odgovaram:

-Ne, idem do Sava centra.

-Da li možete preko Ateljea 212?

-Mogu -odgovaram.

Žena ulazi i seda do mene. U tom trenutku otvaraju se vrata do vozača..

-Čujem Atelje 212,mogu li ja sa Vama?-pita jedna mlada devojka.

-Naravno-odgovaram ja.

Nervozna žena je glumica i radi u Ateljeu 212, a mlada devojka je Ekonomista koja je diplomirala pre tri dana.

Glumica mi se obraća:

-Ti nemaš keš,ja imam samo 1000 dinara. Imaš li ti 500 dinara da mi vratiš?

-Ne nemam,nije bitno sve je u redu- odgovaram ja.

-Nije u redu,neću da ti dam 1000 dinara,kako ćemo sada.

-Imam ja 500 dinara, javlja se ekonomistkinja.

-Ti ideš do Ateljea,pa ćemo se raskusurati na trafici, reče glumica.

Kreće priča u glas moje dve saputnice,o problemima svakodnevnice,o gužvi na putevima,o tome kako je sve bezveze.

Glumica kaže u nekom trenutku kako se zove i u kojoj predstavi će a glumi,ali i doda da nije obavezno da znamo njeno ime.

U jednom trenutku,ekonomistkinja kaže,obraćajući se meni da bi volela da bude voditeljka.

-Olično,pa prijavi se na neki konkurs.

Ali tada ona izgovara što mislim da ni jedno dete posle navršenih sedam godina više ne misli:

-Ali ja želim da se slikam i da budem na televiziji......da budem lepa....

Glumica prevrće očima, snebiva se. Taksista se smeje i ništa mu nije jasno.

Pomislio sam da ja Momo Kapor na mom mestu ovo bi bila jedna sjajna priča...

Ekonomistkinja ne prestaje a priča, polako sam počeo da ne razumem o čemu priča...Glumica i dalje samo prevrće očima.

-U stvari pre Ekonomije, ja sam htela da upišem glumu,opet da budem na televiziji i da se slikam.Ali ipak sam upisala Ekonomiju, pa i dalje mogu da se slikam i da budem voditelj.

Stižemo kod Ateljea..Njih dve izlaze...

-Hvala, vidimo se- reče glumica.

-Vidimo se, reče upravo diplomirani ekonomista...

Ja kažem Ćao,i sada već počinjem da se smejem.

Taksista se okreće:

-Ti ne znaš ove dve?

-Ne znam!

On kreće da se smeje:

-Ovo mi se nikada nije desilo da mi klijenti donose druge klijente..Ahahahahahahaha, hvala ti!

Ja shvatam da ću stići na vreme na posao. Pokušavam da se setim za koji komad mi je rekla glumica da ga sprema...Vrtim po telefonu....Čitam ko su glumci Ateljea 212, tražim slike, nju ne nanalazim....

I onda se stim...Pronalazim je...Da to je ona...Starija je odmene 30 godina....Puna energije...

Ići ću na premijeru i odneću joj buket cveća sa posetnicom:

Poznanik iz taksija koji u Sava centar ide preko Ateljea 212.

Da je neko drugi opisao ovaj ogađaj verovatno bi tekst bio mnogo bolji...Ali šta vam je tu vam je....