Hitna pomoć u Beogradu: Agonija ili spas
Dešava se u Beogradu na Zvezdari. Mojoj svekrvi (79) je pozlilo. Veče oko 22 i 30. Pozivam Hitnu pomoć i posle desetominutnog objašnjavanja dam adresu i kažu da šalju ekipu. Posle 20 minuta me zove neko iz Hitne pomoći da proveri, ne znam tačno šta,ali opet ista pitanja..Posle narednih 20 minuta ja ponovo zovem, i kažu da stiže ekipa.
Na kraju moja zaova odluči da sama odveze majku u bolnicu.
U tom momentu se pojavljuje Hitna pomoć. Zaova se vraća, moja svekrva ulazi u kola Hitne pomoći. Ne znam ni ko je ni šta je ,ali jedan od izašlih pita moju svekrvu:
" Je li ,šta ti je, što si uzbunila pola grada?"
Mislim da nikakav komentar nije bitan...Kako li bi se obratio meni?
Sve se završilo dobro, ali šta da nije?
Da li znači da ako su ljudi stariji, da nisu važni, da nisu bitni?
Naravno, u situaciji kada se bori za život deteta od 7 godina, svakako će biti prioritet u odnosu na nekog od 80...
Ali šta je tu humano, i čija odluka je bitna. Ko odlučuje ko treba da živi, a ko ne?
Коментари
Постави коментар