Kosovo: Povlačenje priznanja je dobar znak

 Poslednji potezi sve više ukazuju na to na najave i spekulacije da bi pojedine članice Evropske unije koje nisu priznale Kosovo ipak mogle svoju odluku da promene ili barem da ublaže svoje kategorične stavove. Dve stvari koje govore u prilog tome dogodile su se gotovo simultano - Srbija je redovnim diplomatskim kanalima obaveštena o podizanju nivoa odnosa Atine i Prištine, a pojavile su se i informacije da bi Španija mogla da otvori svoju kancelariju na Kosovu.   

Ova dešavanja, uz najavljenu posetu šefa grčke diplomatije Nikosa Dendijasa Prištini početkom juna, uzavrelu diplomatsku aktivnost EU i SAD u dijalogu Beograda i Prištine, čiji je nastavak zakazan za sredinu meseca u Briselu, ali i sve glasnije poruke Srbiji da je prijem u Uniju moguć tek posle uzajamnog priznanja sugerišu da će pritisak rasti - kako na Srbiju, tako i na članice petorke koja ne priznaje Kosovo.

Grčka i Španija su među pet zemalja, članica EU, koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Osim njih, tu su i Kipar, Rumunija i Slovačka. I dok se potonje tri u prethodnom periodu o pitanju Kosova nisu izjašnjavale, pa tako nije poznato da li bi, i u kom trenutku, mogle da promene svoj stav, na nove informacije iz Atine i Madrida reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Za njega najavljena poseta ministra spoljnih poslova Grčke Prištini je - "čudna", a sve što se dešava pokazuje da bi sledeći korak moglo biti priznanje, iako se Srbija nada da do toga neće doći.

Vučić je u ponedeljak naveo da su poslednje najave o podizanju nivoa odnosa Atine i Prištine i moguće otvaranje kancelarije Španije u tom gradu deo velikih i sve ozbiljnijih pritisaka koji su i očekivani, te da je reč o očigledno koordinisanoj akciji. Na konstataciju da se situacija oko Kosova i Metohije komplikuje, te da se najavljuje špansko i grčko priznanje, Vučić je naglasio da je važno da "da nema panike za Srbiju i da se znalo da se ovakve stvari dešavaju".

Pet članica EU koje nisu priznale Kosovo onemogućavaju da Unija zauzme jedinstven stav po ovom pitanju, a to na izvestan način otežava čitav proces pritisaka sa njihove strane. Zato se tumači da Unija sada mora da "igra na dva fronta" - prema Beogradu i Prištini u smislu postizanja dogovora, ali i prema sopstvenim članicama. U tom svetlu tumače se i informacije o pomeranjima u stavovima Grčke i Španije. 

Da li su ta pomeranja realna i kakvi su stavovi evropske petorke o Kosovu? 

Objava albanskih medija da Španija planira da otvori kancelariju u Prištini uzbunila je sve one koji su verovali da će Madrid ostati pri čvrstom stavu o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. 

Španija je često označavana kao zemlja sa najčvršćim stavom po pitanju Kosova, a kao motiv koji stoji iza njene odluke je sudbina Katalonije. Španija je jedina velika zapadnoevropska država koja ne priznaje Kosovo zbog legalnosti jednostranog proglašenja u međunarodnom pravu, ali i zbog straha da bi to moglo da utiče na separatističke pokrete u samoj zemlji. 

Koliko je stav Madrida bio čvrst govori i činjenica da je bivši premijer Španije Marijano Rahoj 2018. godine odbio da učestvuje na Samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se održavao u Sofiji, tvrdeći da je prisustvo Kosova neprihvatljivo.

Stav Grčke oko pitanja nezavisnosti Kosova takođe je, od jednostranog proglašenja 2008. godine, bio jasan. Ipak, iako zvanično ne prizanje Kosovo kao državu, prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija.

U poslednjih nekoliko meseci se, međutim, spekuliše da bi Atina mogla da promeni svoju poziciju, te da bi stav ove zemlje mogao da bude ključan za rešenje kosovskog pitanja, a sumnju je podgrejala najava o dolasku Dendijasa.

Iako samo priznanje nezavisnosti nije na dnevnom redu, do podizanja odnosa Atine i Prištine moglo bi da dođe veoma lako.

Da podsetimo, Priština u Atini ima Kancelariju za trgovinske odnose i ekonomske poslove, a ta kancelarija se sada uanpređuje u Kancelariju za kosovske interese u Atini. 

Kipar je takođe, i sam sa teritorijalim problemima, od samog početka, tvrdio da "nikada neće priznati jednostranu deklaraciju o nezavisnosti izvan okvira Ujedinjenih nacija". Predsednik Kipra Dimitris Hristofijas je te 2008. godine rekao da se teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Srbije i Kipra "krše na najbrutalniji način".

Slovačka takođe ne priznaje nezavisnost Kosova. Razlozi za to se uglavnom vide u istorijskim odnosima dve zemlje, ali i razumevanju između dva naroda. Prema tvrdnjama tamošnjih zvaničnika, Slovačka nema nameru da potpiše priznanje. Ipak, iako ova zemlja nije to još učinila, tokom prethodne decenije date su indicije da bi Bratislava mogla da promeni poziciju, kao što i Španija navodi, u slučaju da dođe do dogovora Prištine i Beograda.

Na zajedničkoj sednici u rumunskom parlamentu 18. februara 2008. izglasana je odluka da ova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova. Iako je stav tada bio jasan, tokom godina on je mekšao, a 2015. godine je premijer Viktor Ponta naveo da su se stvari od 2008. promenile. Kako je tada rekao, vlade su se promenile, te bi mogle da budu donesene i nove odluke u vezi sa tim jer su se i na Kosovu promenile mnoge stvari. Međutim, s vremena na vreme, iz Bukurešta stignu potvrde da se o tome ne razmišlja.

Često se govori da Rumunija nije priznala Kosovo zbog straha od otcepljena Zemlje Sekelja, u Transilvaniji, regiona naseljenog etničkim Mađarima, zbog situacije sa regionom Pridnjestrovlje, ali i dobrih susednih odnosa sa Srbijom.

I na kraju:  nezavisnost Kosova priznaje 98 od 193 članice Ujedinjenih nacija, 22 od 27 članica Evropske unije i 26 od 30 članica NATO. U protekle četiri godine, 15 zemalja je povuklo priznanje.