PRAVA ISTINA O OSMOJ BEOGRADSKOJ GIMNAZIJI
Završila se još jedna školska godina. Moj srednji sin je završio Osmu beogradsku gimnaziju. I to me je nateralo da napišem neke stvari.
Mogla sam i ranije, ali nisam htela sinu da pravim probleme.
Neko sam ko vrlo dobro poznaje gimnazije u Beogradu.Završila sam Matematičku gimnaziju a prva dva razreda sam išla u 12. beogradsku gimnaziju. Najstariji sin je završio Šestu beogradsku gimnaziju.Prijatelji rade u Prvoj beogradskoj, a deca mojih prijatelja idu ili u Četrnaestu ili u Desetu i Devetu.
Matematička je naravno najbolja gimnazija, ali nju pohađaju talentovana deca.
Uvek sam smatrala da je gimnazija institucija koja je bliža fakultetima nego drugim srednjim školama.U njoj se većinom školuju budući akademski građani
Moj najstariji sin i ja samo ponosni na naše gimnazije.Drugarstvo, odnos profesora uopšte atmosfera to je sve što je lepo i što zauvek nosimo u našim srcima.
Moja srednji sin se ne može pohvaliti time. Njegova 8.beogradska gimnazija je kao ružan san. sem društva i par zalutalih profesora ostalo je sve kao da je u zatvoru. Konsatantna dreka i vika direktorke na osoblje, profesore , djake, roditelje.Školskim hodnicima se ne čuje graja dece, već njen visokofrekventni drekavi glas.Poltroni od većine profesora, se bukvalno iživljavaju nad decom. Poznati Jovan Knežević iz Šete beogradske gimnazije, koga svi zovu Joca ubica, je mala beba za iskompleksirane matematičare u ovoj tzv gimnaziji. Njihovo neznanje u prenošenju znanja je stvarno za hitno preispitivanje, otkud ti ljudi tu? Profesori su strogi, tj svoje neznanje kriju iza te strogoće. Opet kažem, čast izuzecima.
Za sve se pita ona, direktorka,kinji decu, kinji profesore i sve ostale zaposlene.Ima svoje favorite i naravno političku pozadinu.
A na ekskurzijama, to je jedno zlo, koje se iživljava i na razrednim starešinama i na učenicima. Ponosna drekava direktorka ima u sebi alko test, prirodom dat. Ponižava đake koji mirno moraju u redu da stoje da joj priđu poklone se i dunu joj u lice, a njeno piskaralo zapisuje ko je pijan a ko ne.
Gde su tu prava deteta, ko štiti tu decu od ponižavanja? Ko štiti direktorku koja sebi dozvoljava mnogo? Štiti je sistem i Partija.
Ne znam šta bih ja uradila pre mnogo godina da sam doživela, da me neko ponižava, vređa moju pamet, gleda sa visine, stvarno ne znam.
Škola je u stanju raspadanja, kao da ste ušli u neku oronulu zgradu iz prošlog veka.Ne predprošlog.
U prvom razredu, kada većina učenika i ne zna šta ih je snašlo, profesorka dobrodošlica se zasniva na zaplašivanju i blagom teroru.
Naravno sem par zalutalih profesora.Možda ću do kraja teksta i navesti koji su to profesori, a možda i neću.
I stalno ponavljanje da je to BEOGRADSKA GIMNAZIJA, jasno govori da nešto nije u redu.
Za četiri godine provedene u Šestoj beogradskoj gimaniziji, niko nam nije govorio ni deci ni roditeljima da je to gimnazija. Problemi su se rešavali zajednički. Sportisti nisu bili zaštićeni, ali nisu morali da pišu stalno molbe , i molbe Direktoru da ih pusti na Savezna i državna takmičenja.
Naša "vlasnica" Osme beogradske gimnazije, je stalno bila u strahu da je neko ne prevari. Roditelji Sportski savezi, svi su morali da pišu molbe, izdaju potvrde, da bi ego naše direktorke bio ispunjen .A i stalno poklanjanje joj je prijalo. Ona je ipak bila u strahu, za dobro naše dece,da slučajno reprezentativac ne ode u diskoteku umesto na takmičenje.
Mogla bih puno još da pišem. Ali mislim da sam dosta rekla.Moj vam je savet osmaci, nemojte da upisujete kvazi gimnaziju, bolje GSP ,ali da je GSP.
Mogla sam i ranije, ali nisam htela sinu da pravim probleme.
Neko sam ko vrlo dobro poznaje gimnazije u Beogradu.Završila sam Matematičku gimnaziju a prva dva razreda sam išla u 12. beogradsku gimnaziju. Najstariji sin je završio Šestu beogradsku gimnaziju.Prijatelji rade u Prvoj beogradskoj, a deca mojih prijatelja idu ili u Četrnaestu ili u Desetu i Devetu.
Matematička je naravno najbolja gimnazija, ali nju pohađaju talentovana deca.
Uvek sam smatrala da je gimnazija institucija koja je bliža fakultetima nego drugim srednjim školama.U njoj se većinom školuju budući akademski građani
Moj najstariji sin i ja samo ponosni na naše gimnazije.Drugarstvo, odnos profesora uopšte atmosfera to je sve što je lepo i što zauvek nosimo u našim srcima.
Moja srednji sin se ne može pohvaliti time. Njegova 8.beogradska gimnazija je kao ružan san. sem društva i par zalutalih profesora ostalo je sve kao da je u zatvoru. Konsatantna dreka i vika direktorke na osoblje, profesore , djake, roditelje.Školskim hodnicima se ne čuje graja dece, već njen visokofrekventni drekavi glas.Poltroni od većine profesora, se bukvalno iživljavaju nad decom. Poznati Jovan Knežević iz Šete beogradske gimnazije, koga svi zovu Joca ubica, je mala beba za iskompleksirane matematičare u ovoj tzv gimnaziji. Njihovo neznanje u prenošenju znanja je stvarno za hitno preispitivanje, otkud ti ljudi tu? Profesori su strogi, tj svoje neznanje kriju iza te strogoće. Opet kažem, čast izuzecima.
Za sve se pita ona, direktorka,kinji decu, kinji profesore i sve ostale zaposlene.Ima svoje favorite i naravno političku pozadinu.
A na ekskurzijama, to je jedno zlo, koje se iživljava i na razrednim starešinama i na učenicima. Ponosna drekava direktorka ima u sebi alko test, prirodom dat. Ponižava đake koji mirno moraju u redu da stoje da joj priđu poklone se i dunu joj u lice, a njeno piskaralo zapisuje ko je pijan a ko ne.
Gde su tu prava deteta, ko štiti tu decu od ponižavanja? Ko štiti direktorku koja sebi dozvoljava mnogo? Štiti je sistem i Partija.
Ne znam šta bih ja uradila pre mnogo godina da sam doživela, da me neko ponižava, vređa moju pamet, gleda sa visine, stvarno ne znam.
Škola je u stanju raspadanja, kao da ste ušli u neku oronulu zgradu iz prošlog veka.Ne predprošlog.
U prvom razredu, kada većina učenika i ne zna šta ih je snašlo, profesorka dobrodošlica se zasniva na zaplašivanju i blagom teroru.
Naravno sem par zalutalih profesora.Možda ću do kraja teksta i navesti koji su to profesori, a možda i neću.
I stalno ponavljanje da je to BEOGRADSKA GIMNAZIJA, jasno govori da nešto nije u redu.
Za četiri godine provedene u Šestoj beogradskoj gimaniziji, niko nam nije govorio ni deci ni roditeljima da je to gimnazija. Problemi su se rešavali zajednički. Sportisti nisu bili zaštićeni, ali nisu morali da pišu stalno molbe , i molbe Direktoru da ih pusti na Savezna i državna takmičenja.
Naša "vlasnica" Osme beogradske gimnazije, je stalno bila u strahu da je neko ne prevari. Roditelji Sportski savezi, svi su morali da pišu molbe, izdaju potvrde, da bi ego naše direktorke bio ispunjen .A i stalno poklanjanje joj je prijalo. Ona je ipak bila u strahu, za dobro naše dece,da slučajno reprezentativac ne ode u diskoteku umesto na takmičenje.
Mogla bih puno još da pišem. Ali mislim da sam dosta rekla.Moj vam je savet osmaci, nemojte da upisujete kvazi gimnaziju, bolje GSP ,ali da je GSP.
Коментари
Постави коментар