Novi nuklearni igrač na Bliskom istoku: Američki plan izaziva strah od nove trke u naoružanju u regionu

 Saudijska Arabija bi mogla da dobije neku vrstu kapaciteta za obogaćivanje uranijuma unutar kraljevine u okviru predloženog nuklearnog sporazuma sa Sjedinjenim Državama, pokazuju dokumenta američkog Kongresa i analiza jedne organizacije za kontrolu naoružanja, što otvara zabrinutost zbog širenja nuklearnog oružja u trenutku kada se nastavlja atomsko nadmetanje između Irana i Amerike.

Predsednici SAD Donald Tramp i Džo Bajden pokušavali su da postignu nuklearni sporazum sa Rijadom koji bi omogućio deljenje američke tehnologije. Stručnjaci za neširenje nuklearnog oružja upozoravaju da bi pokretanje centrifuga u Saudijskoj Arabiji moglo da otvori vrata eventualnom programu razvoja nuklearnog oružja, na šta je i sam ambiciozni saudijski prestolonaslednik nagoveštavao da bi mogao da se odluči ukoliko Teheran dođe do atomske bombe, piše AP.

„Nuklearna saradnja može biti pozitivan mehanizam za očuvanje normi neširenja i povećanje transparentnosti, ali đavo je u detaljima“, napisala je Kelsi Davenport, direktorka za politiku neširenja u vašingtonskoj Asocijaciji za kontrolu naoružanja.

Prema dokumentima, postoji „zabrinutost da administracija predsednika Trampa nije pažljivo razmotrila rizike širenja nuklearnog oružja koje nosi predloženi sporazum o nuklearnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom, niti presedan koji bi takav sporazum mogao da postavi“.

Saudijska Arabija nije odgovorila na pitanja agencije AP.

Kongresni izveštaj ocrtava mogući sporazum

Kongresni dokument, u koji je AP imao uvid, pokazuje da administracija predsednika Trampa namerava da postigne 20 nuklearnih poslovnih sporazuma širom sveta, uključujući i sa Saudijskom Arabijom. Sporazum sa Rijadom mogao bi da vredi milijarde dolara.

U dokumentu se navodi da bi postizanje sporazuma sa kraljevinom „unapredilo nacionalne bezbednosne interese Sjedinjenih Država, raskidajući sa neuspešnim politikama nečinjenja i neodlučnosti koje su naši konkurenti iskoristili kako bi oslabili američku industriju i umanjili globalni položaj SAD u ovom ključnom sektoru“. Među vodećim državama koje izvoze tehnologiju nuklearnih elektrana nalaze se Kina, Francuska, Rusija i Južna Koreja.

Nacrt sporazuma predviđa da SAD i Saudijska Arabija sklope zaštitne sporazume sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), nadzornim telom UN za nuklearnu energiju. To bi uključivalo nadzor nad „najosetljivijim oblastima potencijalne nuklearne saradnje“, uključujući obogaćivanje, proizvodnju goriva i preradu.

„To sugeriše da bi, nakon sklapanja bilateralnog sporazuma o zaštitnim merama, Saudijska Arabija mogla da dobije pristup tehnologiji ili kapacitetima za obogaćivanje uranijuma — moguće čak i od Sjedinjenih Država“, navela je Davenport. „Čak i uz ograničenja, čini se verovatnim da će Saudijska Arabija imati put ka nekom obliku obogaćivanja ili barem pristup znanju o obogaćivanju.“

Saudijska Arabija je članica IAEA, agencije sa sedištem u Beču koja promoviše mirnodopsko korišćenje nuklearne energije, ali i vrši inspekcije kako bi se sprečilo razvijanje tajnih programa nuklearnog oružja.

IAEA je saopštila da održava redovne kontakte sa obe strane i da može da primeni mehanizme verifikacije u vezi sa bilateralnim sporazumima.

Obogaćivanje uranijuma samo po sebi ne znači automatski razvoj nuklearne bombe — država mora da savlada i druge korake, poput upotrebe sinhronizovanih eksploziva. Ipak, taj proces otvara vrata ka militarizaciji, što je i razlog zapadne zabrinutosti zbog iranskog programa.

Ujedinjeni Arapski Emirati, sused Saudijske Arabije, potpisali su sa SAD takozvani „123 sporazum“ za izgradnju nuklearne elektrane Baraka uz pomoć Južne Koreje, ali bez prava na obogaćivanje. Stručnjaci taj model smatraju „zlatnim standardom“ za države koje žele civilnu nuklearnu energiju.

Sporazum u senci napetosti sa Iranom

Inicijativa za saudijsko-američki sporazum dolazi u trenutku kada Tramp preti vojnom akcijom protiv Irana ukoliko ne bude postignut dogovor o njegovom nuklearnom programu. Te pretnje dolaze nakon talasa protesta u Iranu, koje je teokratska vlast brutalno ugušila, uz hiljade mrtvih i desetine hiljada privedenih.

Iran tvrdi da je njegov program obogaćivanja isključivo mirnodopski. Međutim, Zapad i IAEA navode da je Iran do 2003. imao organizovani vojni nuklearni program. Teheran je u međuvremenu obogaćivao uranijum do 60 odsto čistoće — što je tehnički korak do nivoa od 90 odsto, potrebnog za nuklearno oružje — čime je postao jedina država koja to čini bez zvaničnog programa razvoja bombe.

Iranski zvaničnici često se pozivaju na verski dekret vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, kojim se zabranjuje razvoj nuklearnog oružja. Ipak, kako rastu tenzije sa SAD, sve su učestalije izjave iz Teherana da bi Iran mogao da razmotri i tu opciju.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman već je poručio: „Ako Iran dobije bombu, i mi ćemo morati da je nabavimo.“

Prošle godine Saudijska Arabija i nuklearno naoružani Pakistan potpisali su sporazum o međusobnoj odbrani, nakon što je Izrael izveo napad na Katar ciljajući zvaničnike Hamasa. Pakistanski ministar odbrane tada je izjavio da će nuklearni program njegove zemlje „biti stavljen na raspolaganje“ Saudijskoj Arabiji ukoliko to bude potrebno, što je shvaćeno kao upozorenje Izraelu, za koji se dugo veruje da je jedina nuklearno naoružana država na Bliskom istoku.