ГЛАС РАЗУМА

Ništa bolje ne bih mogla da napišem, ništa realnije a ni ništa novo. Zato preuzimam već napisani tekst, već ojavljeni intervju.... Džezom je počeo da se bavi još kao gimnazijalac u Drugoj muškoj gimnaziji. Posle Drugog svetskog rata, već 1946. godine, osnovao je amaterski džez orkestar i tako postao utemeljivač prvog big benda u Srbiji. Sa ovim orkestrom, Simić je proputovao celu Evropu. Godine 1960. na džez festivalu u Žuan le Penu, u Francuskoj, ovaj orkestar osvojio je prvu nagradu u kategoriji big bendova. Džez orkestar Radio televizije Beograd sarađivao je sa mnogim značajnim muzičarima i bendovima, ne samo iz tadašnje Jugoslavije, nego i šire. Ela Ficdžerald, Kvinsi Džouns, Djuk Elington, sve ih je upoznao. Kao gost dirigent godinama se pojavljivao u Pozorištu na Terazijama i drugim pozorištima bivše Jugoslavije. Često je bio gost dirigent Simfonijskog orkestra JNA. Od 1986. do 1992. vodio je seniorski hor KUD-a „Branko Krsmanović“. Komponovao je muziku različitih žanrova:...

Udisanjem zagađenog vazduha ne oštećuju se samo pluća. Nova istraživanja pokazuju da zagađenja iz vazduha imaju negativan uticaj i na mozak, kao i da mogu da utiču na promenu načina razmišljanja. Studija je utvrdila da dugotrajno izlaganje česticama, sumpor-dioksida i azot-dioksida dovodi do kognitivnih padova kod učesnika studije. Naučnici i zdravstveni zvaničnici i dalje rade na otkrivanju načina na koji zagađivači iz vazduha utiču na mozak. "Pretpostavljamo da zagađen vazduh verovatno nanosi veću štetu beloj masi u mozgu, koja je povezana sa jezičkim sposobnostima", kaže Ksin Zang, autor studije i istraživač sa Univerziteta u Pekingu. Prethodne studije su otkrile da ženski mozak u proseku ima više bele mase nego muški mozak, što znači da će oštećenja na beloj masi izložiti muškarce većem riziku od kognitivnog pada. "Potrebno je još istraživanja da bismo razumeli mehanizme", primećuje Zang. Dok kineska studija ističe važnu vezu, trebalo bi je p...

Međunarodni Earthwatch Institut je na posljednjem sastanaku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji! Kako su naveli, 70 posto svjetske poljoprivrede ovisi isključivo o pčelama, a polinacija, ili oprašivanje - možda i najvažnija funkcija pčela - omogućuje biljkama da se razmnožavaju.  Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.  Također, otkriveno je da je studija koju je provelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koje ne nosi nikakvu vrstu patogena - ni funguse, ni viruse, ni bakterije.  Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada doznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 posto populacije pčela u proteklih nekoliko godina... Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolirana upotreba pesticida, nedostatak cvijeća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ov...

Akademik Dušan Kovačević, dramski pisac i scenarista, svakako je najzaslužniji za bogatu tradiciju i dugovečnost Zvezdara teatra, umetničke kuće koja u utorak, 8. oktobra (18 časova), obeležava 35 godina postojanja. Tim povodom biće otvorena izložba „Preko scene do zvezda”, koju čine portreti velikana Zvezdara teatra, posle čega će predstavom „Korešpodencija” biti otvorena i nova pozorišna sezona. U razgovoru za „Politiku” Kovačević govori o vremenu kada se rađalo ovo pozorište, SANU, čiji je redovni član, problemima s kojima publika voli da se suoči u teatru, svom novom filmu, nedoumicama i dilemama koje muče našu stvarnost. Šta se promenilo od prve predstave „Mrešćenje šarana”, po tekstu Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača, koja je premijerno izvedena 8. oktobra 1984. godine, do danas? Tri i po decenije Zvezdara teatra je tačno polovina moga života. Kada sam došao te 1984. godine da gledam predstavu „Mrešćenje šarana”, u pozorištu koje je bilo nalik n...

Crno-beli hrabrom igrom u Norveškoj stigli do 1:1, što im je posle 2:1 iz Humske bilo dovoljno da se u petak u Monte Karlu nađu u žrebu za Ligu Evrope. Strelac pogotka za prolaz Nemanja R. Miletić. Partizan je u Ligi Evrope! Crno-beli ponovo će, 11. put u svojoj istoriji, igrati grupnu fazu jednog od dva klupska UEFA takmičenja. Partizan je u prošlosti osam puta bio učesnik Lige Evrope i dva puta Lige šampiona. Junak meča u Moldeu je Nemanja R. Miletić! Desnom beku srpskog osvajača kupa malo toga je polazilo za nogom do 80. minuta, kada je maestralno iskoristio blokove Aleksandra Šćekića, a potom i Bojana Ostojića i posle filigranski preciznog centaršuta Zorana Tošića iz kornera, loptu smestio pored veoma raspoloženog Aleksandra Kraninksa. Odlično su crno-beli odigrali prvo poluvreme i kada se sve sumira nedostajao je samo pogodak iz tri vrlo dobre šanse koje su propustili Tošić, Saša Zdjelar i Ostojić. Nadmoćnost na sredini terena bila je dovolja da rivala učini potpuno bezopas...

Песма “Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи”, руског песника Константина Симонова, због услова у којим је настала ушла је у антологију. Симонов је био велики руски писац, песник и патриота ког је судбина често одводила на ратне фронтове. Безнадежно је био заљубљен у Валентину Серову, тада најлепшу и најпопуларнију глумицу… Она је, међутим, била удата. Пошто је супруг генерал, кога је јако волела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успела заволети као свог покојног супруга. А онда, ратне 1940. године упознала је Симонова, који је годинама маштао о њој. Ушли су у везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе. Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив. Једино што га је одржавало била је фотографија и мисао на своју прелепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати. Тада је одлучио да јој напише песму која ће јој говорити колико је он воли, чак...

Legendarna voditeljka Televizije Beograd Danka Novović preminula je u bolnici na Bežanijskoj kosi u 76. godini. Danka Novović je rođena u Prokuplju 1943. godine. Na televiziji Beograd radila je od njenog osnivanja 1958. godine. Otmenim držanjem, posebnom dikcijom i bojom glasa obeležila je televiziju u Jugoslaviji i Srbiji. Još kao osnovac volela je da recituje, glumi, igra i peva na školskim priredbama. Završila je Šestu beogradsku gimnaziju i nastavila da pleni na sceni. Pevala je u prvom Omladinskom klubu u Beogradu, dok su repertoar koji je izvodila sa Minjom Subotom bile italijanske kancone, džez i rokenrol. Studirala je Pravni i Filozofski fakultet ali, kako je govorila, nije imala vremena da ih završi. Kao dvadesetogodišnjakinja, posle dvoipogodišnje pripreme sa lektorima, počela je televizijsku karijeru 1958. u direktnom prenosu – čitajući najavu programa. Radila je i kao urednik Dnevnika, ali je sebe smatrala spikerkom – to je bio njen poziv. ...

Završila se još jedna školska godina. Moj srednji sin je završio Osmu beogradsku gimnaziju. I to me je nateralo da napišem neke stvari. Mogla sam i ranije, ali nisam htela sinu da pravim probleme. Neko sam ko vrlo dobro poznaje gimnazije u Beogradu.Završila sam Matematičku gimnaziju a prva dva razreda sam išla u 12. beogradsku gimnaziju. Najstariji sin je završio Šestu beogradsku gimnaziju.Prijatelji rade u Prvoj beogradskoj, a deca mojih prijatelja idu ili u Četrnaestu ili u Desetu i Devetu. Matematička je naravno najbolja gimnazija, ali nju pohađaju talentovana deca. Uvek sam smatrala da je gimnazija institucija koja je bliža fakultetima nego drugim srednjim školama.U njoj se većinom školuju budući akademski građani Moj najstariji sin i ja samo ponosni na naše gimnazije.Drugarstvo, odnos profesora uopšte atmosfera to je sve što je lepo i što zauvek nosimo u našim srcima. Moja srednji sin se ne može pohvaliti time. Njegova 8.beogradska gimnazija je kao ružan san. sem društva i ...

Porušen je čitav jedan grad i sve ono što je predstavljao nekad. Više ne liči na onaj grad koji pamtim. A ko bi pa mogao više da ga prepozna, nakon svega šta su mu uradili ili već planiraju da urade. Preoran je, zatrpan, izbetoniran, posečen, uzoran, ponovo preoran, izbušen, okopan, pa ponovo izbetoniran. Neka nova opskurna subkultura, koju je ovaj čopor ovde doneo sa sobom, lišen bilo kakve estetike, vođen isključivo ličnim interesom, poput vukova sa Wall Street-a lopatama grabi profit bacajući ga na kamaru, dok valjaju betonske ploče nabavljene preko Del Boja i Miki Pirsa. Sve mora biti popločano. Greota da se bace! Ploče, mislim… Slučajno ugledah negde na netu fotku onog rugla koje ovi drznici još uvek nazivaju Trgom Republike. Bejaše to nekad mesto gde su se mnogi parovi nalazili po prvi put, noseći pod miškom knjige Kapora, Kundere, Selindžera ili pak Zvonimira Majdaka i Branislva Glumca. Bilo je i onih koje si mogao videti kako sa karanfilom u ruci, kao znakom raspoznavanja...