Zagađen vazduh oštećuje mozak, ali i druge organe

Udisanjem zagađenog vazduha ne oštećuju se samo pluća. Nova istraživanja pokazuju da zagađenja iz vazduha imaju negativan uticaj i na mozak, kao i da mogu da utiču na promenu načina razmišljanja.

Studija je utvrdila da dugotrajno izlaganje česticama, sumpor-dioksida i azot-dioksida dovodi do kognitivnih padova kod učesnika studije. Naučnici i zdravstveni zvaničnici i dalje rade na otkrivanju načina na koji zagađivači iz vazduha utiču na mozak.

"Pretpostavljamo da zagađen vazduh verovatno nanosi veću štetu beloj masi u mozgu, koja je povezana sa jezičkim sposobnostima", kaže Ksin Zang, autor studije i istraživač sa Univerziteta u Pekingu.

Prethodne studije su otkrile da ženski mozak u proseku ima više bele mase nego muški mozak, što znači da će oštećenja na beloj masi izložiti muškarce većem riziku od kognitivnog pada.

"Potrebno je još istraživanja da bismo razumeli mehanizme", primećuje Zang.

Dok kineska studija ističe važnu vezu, trebalo bi je ponoviti da bi se utvrdilo kako zagađenje vazduha menja mozak, kaže Džonatan Samet, dekan "Colorado School of Public Health".

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, 93 odsto dece, mlađe od pet godina, svakodnevno udiše zagađen vazduh, što dovodi do problema u razvoju mozga i mnogih smrtonosnih bolesti. "Ovo je neoprostivo. Svako dete treba da diše čist vazduh kako bi moglo da raste i ispuni svoj puni potencijal", smatra generalni direktor SZO, dr Tedros Adanom Gebreisus.

Tek u protekloj deceniji pojačala su se istraživanja o zagađenju vazduha i zdravlju mozga, primećujući da se bolje razume način na koji čestice ulaze u pluća, kao i način kako ih oblažu.

"Pluća su glavna vrata za ulazak tih čestica", kaže Samet.

Kao i Zang, Samet kaže da je potrebno još istraživanja da bi se razumeli tačni mehanizmi kojima čestice zagađenja ulaze u mozak, na koje funkcije utiču i koliko dugo tamo opstaju.

"Čestice bi mogle da stignu do mozga nazalnim putevima, odnosno kroz nos ili bi mogle da dospeju u krvotok", kaže Samet.

Sumnja se da bi šteta mogla nastati i zbog upale. Pored pluća i mozga, studije su takođe povezale zagađenje vazduha sa lošim zdravljem srca i sa dijabetesom.

"Iznenađujuće je koliko je organa uključeno", dodaje Samet.

Kako objašnjava toksikolog za životnu sredinu Den Kosta sa Univerziteta u Severnoj Karolini, to je zato što je unutrašnja struktura ljudskog tela izuzetno povezana. Pokazalo se da zagađenje vazduha ne utiče samo na pluća, već i na srce, mozak i reproduktivni sistem.

"Kad nešto uđe u telo koje je potencijalno toksično, implikacije su svuda", kaže on.

Njegov tim sumnja da zagađivači dopiru do mozga kroz krvotok. Sva krv koja napušta pluća prolazi kroz srce, gde se potom ispumpava u ostatak tela.

Kosta sumnja da to aktivira imuni sistem, izazivajući upalu. Vremenom, previše toksičnih čestica mogu da izazovu previše upale.

"Mozak je težak organ za proučavanje", napominje Kosta.

Ovo relativno novo istraživanje je otežano zbog brojnih faktora koji mogu da izmene hemiju mozga.

"Mozak ima tako složenu mrežu procesa kakvu drugi organi nemaju", dodaje Kosta.

Pored pluća i nazalnih puteva, čestice zagađenja mogu da dospeju i u creva, i to gutanjem vazduha. One mogu da se apsorbuju u zid creva i tako putuju do mozga.

Nedavna istraživanja pokazuju da je velika izloženost zagađenju iz vazduha povezana sa izmenjenim mikrobiomima creva kod ljudi.

Istraživanje na miševima pokazuje da udisane čestice mogu da promene sastav mikrobioma u roku od nekoliko nedelja.

Promene mikrobioma nedavno su povezane sa kognitivnim funkcijama, ukazujući da zagađenje vazduha može delovati na mozak i ovim indirektnim putem.

S dolaskom zime, sve je veća koncentracija štetnih materija u vazduhu. Pred građanima, a posebno rizičnim kategorijama, težak je period. Apeli stručnjaka ne dopiru do vlasti.

Beograd je u subotu (26.10.) bio najzagađeniji grad na svetu. Odmah iz njega na toj neslavnoj listi našlo se Sarajevo. Na internet-portalu AirVisual ta dva grada danima su među deset najzagađenijih na svetu. Nadležni u Srbiji i Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj kažu da se i u drugim gradovima na području zapadnog Balkana sa dolaskom zime „sve teže diše“. Glavni grad Srbije je zato proteklih dana bio meta ironičnih komentara na društvenim mrežama. Prozvani su nadležni državni organi koji su konstatovali da nema mesta panici i da su u pitanju „uobičajena zagađenja za ovo doba godine“, piše DW..

Kako za DW kaže Radomir Lazović, iz inicijative Ne davimo Beograd, nadležni ne samo da ništa ne rade na otklanjanju problema, već dodatno pogoršavaju situaciju. „Nadomak Beograda, u Vinči, gradi se spalionica otpada za koju je nedavno stigla potvrda Evropske investione banke koja je odbila finansiranje te spalionice, i mišljenje Evropske komisije da je protivna standardima koje je Srbija preuzela kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji“, kaže Lazović. Saopštenja nadležnih koji se bave praćenjem kvaliteta vazduha, po kojima su ta zagađenja „redovne pojave“, Lazović vidi kao pokušaj ublažavanja problema i umirivanja građana. „To je bežanje od problema. Ne može se o zagađenju govoriti kao nečemu što se prosto tako dešava. Nije tako, jer postoji izvor zagađenja i postoje koraci koji se čine da se to smanji. A ja mislim da naše vlasti umesto toga prave korake da se to zagađenje poveća“, zaključuje Lazović.

Više slušati nauku, manje politiku