Постови

Svetozaru Cvetkoviću nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo

Слика
 Glumac Svetozar Cvetković ovogodišnji je dobitnik nagrade „Pavle Vuisić“ koja se dodeljuje za životno delo, saopštilo je Udruženje filmskih glumaca Srbije. Nagrada će mu biti uručena na otvaranju festivala „Filmski susreti“ u Nišu. Ovo prestižno priznanje ranije su dobili Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Predrag Manojlović, Neda Arnerić i drugi. Svetozar Cvetković rođen je u Beogradu 1958. godine, gde je diplomirao 1980. na Fakultetu dramskih umetnosti. Te godine dobija angažman u pozorištu Atelje 212, u kome je i danas zaposlen. Bio je i direktor tog pozorišta od 1997. do 2009. godine. Ostvario je veliki broj uloga u filmovima kao što su Gluvi barut, Ni na nebu ni na zemlji, Država mrtvih, Realna priča, You go to my head, Nož, Pucnji u Marseju, Kako sam sistematski uništen od idiota, Dobra žena, Falsifikator, Stepenice za nebo…

Toni Montano pronađen mrtav u fotelji

Слика
 Toni Montano, koji je preminuo danas u 62. godini, pronađen je mrtav u svom stanu. Upućena patrola na licu mesta zatekla je Miljković Snežanu, sestru od strica preminulog Miljković Velibora poznatijeg pod umetničkim imenom Toni Montano, koja je izjavila da im se nije javljao na telefon i da nije otvarao vrata stana. – Angažovali su bravara koji je otvorio stan, gde je u fotelji zatečen muzičar. Na lice mesta izašla je ekipa Hitne pomoći koja je konstatovala smrt. Uviđajna ekipa izvršila uviđaj i zapečatila stan. Nema tragova nasilne smrti – navodi izvor Kurira. Miljković je započeo karijeru kao pevač u pank rok bendu Radost Evrope, koji je formiran 1979. godine. Kroz bend je prošao veliki broj muzičara, uključujući Dimeta Todorova koji je kasnije bio član Partibrejkersa. Bend je imao probe i uglavnom nastupao u beogradskom Studentskom kulturnom centru, a uglavnom su izvodili pesme pank rok grupe Ramones, ali i svoje. Bend je prestao s radom 1985. godine, a deo materijala našao se ...

Tihi rat u Tihom okeanu: Zašto Francuska optužuje Azerbejdžan za potpirivanje nemira u Novoj Kaledoniji?

Слика
 Ubrzo nakon izbijanja nereda u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji, zvanični Pariz optužio je Azerbejdžan za potpirivanje nemira. Na prvi pogled izgleda neobično da se za nerede optužuje zemlja udaljena skoro 14.000 kilometara od Nove Kaledonije, međutim iza optužbi se kriju loši diplomatski odnosi Francuske i Azerbejdžana, koji su dodatno otežani 2023. godine kada su azerbejdžanske vlasti vojnom ofanzivom povratile kontrolu nad otcepljenim regionom Nagorno-Karabah od Jermena, francuskih tradicionalnih saveznika. Situacija u Novoj Kaledoniji znatno se pogoršala nakon što je francuski parlament predložio izmenu ustava po kojoj bi strancima, koji su se doselili pre najmanje 10 godina, bilo omogućeno glasanje na lokalnim izborima. Predstavnici naroda Kanak, koje čini 40 odsto stanovništva Nove Kaledonije, smatraju da bi se time razvodnili njihovi glasovi. Azerbejdžan se u priču umešao 2023. godine kada su na sastanak u Bakuu pozvani predstavnici separatista sa francu...

Znamenitosti Beograda: Jakšićeva kula

Слика
 Jakšićeva kula sa liste Znamenitosti Beograd smeštena je na preseku severoistočnog i severozapadnog bedema beogradske tvrdjave, a izgradjena je u periodu izmedju 11. i 15. veka. Oktagonog je oblika i tokom austrijske rekonstrukcije u periodu od 1717. do 1739. godine je uklonjena, da bi mnogo kasnije, 1937. godine bila rekonstruisana kada i sam bedem. Odmah ispod Jakšićeve kule sa liste Znamenitosti Beograd, u zidu, smeštena je kosturnica. Izgradjena je nakon rekonstrukcije kule kada i crkva Svete Petke. Kosturnica i danas čuva posmrtne ostatke srpskih branilaca poginulih tokom opsade Beograda u periodu 1914. I 1915. godine. Nekada je Jakšićeva kula bila utvrdjenje sa koje su se orili zvuci i praskovi ispaljivanja topova, a danas je dom kafića, razonode. Opuštanja i uživanja za Beogradjane i posetioce. Kafe je zadržao unutrašje uredjenje Jakšićeve kule sa ciljem da očuva ovu znamenitost. Upravo to uredjenje stvara kod gostiju osećaj druge, drevne dimenzije.  U samoj Jakšićevoj...

Da li se u Nemačkoj "rađa" novi populista koji je spreman da dođe na vlast

Слика
 Na nedavno održanom kongresu nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za lidera stranke je ogromnom većinom ponovo izabran Fridrih Merc za kog je glasalo skoro 90 odsto delegata. "Mi smo već sada ili najkasnije na jesen sledeće godine opet spremni da preuzmemo odgovornost za vođenje Nemačke", poručio je Merc pred oko 1.000 delegata u Berlinu. Da lider CDU ima na čemu da temelji ovakve poruke, pokazuju i istraživanja javnog mnjenja u kojima se navodi da je Merc trenutno najpopularniji kandidat za kancelara. Za Mercom zaostaju aktuelni kancelar Olaf Šolc, šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, ali i popularni ministar ekonomije Robert Habek. Šta bi, međutim, povratak CDU-a sa Mercom na čelu značio za Nemačku? "CDU je u svojoj istoriji tri puta bila u opoziciji. Prvi put je to trajalo 13 godina, drugi put sedam godina, a sada želimo da prepolovimo vreme provedeno u opoziciji. Četiri godine semafor koalicije je dovoljno", poručio je Merc stranačkim kolegama. Merc...

Dogodilo se na današnji dan

Слика
  Danas je sreda, 22. maj, 2024.      337 - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je dozvolio slobodno ispovedanje Hrišćanstva. Konstantin je rođen na tlu sadašnje Srbije 280. u Naisusu (Niš). Carem su ga 306. proglasili rimski legioni u Britaniji, posle čega je u nizu sukoba savladao suparnike i sam zavladao zapadnim delom Rimskog carstva. Od 312. vladao je zajedno s carem Istočnog Rimskog carstva Valerijem Likinijem, a posle pobede nad njim 324. sam celim Carstvom do smrti. S Likinijem je 313. izdao Milanski edikt o slobodi veroispovesti hrišćana. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. pomogao je Crkvi da suzbije arijanizam. Osnivač je Konstantinopolja (Carigrad), nove prestonice carstva.         1455 - Bitkom kod Sent Albansa, u kojoj je vojska dinastije Lankaster potukla snage kuće Jork, u Engleskoj je počeo četrdesetogodišnji dinastički "Rat dveju ruža".         1813 - Rođen je nemački kompozitor...

Ramin skup u Atini: Provokacija u rukavicama za grčke političare

Слика
 Poslednjih meseci odnosi Grčke i Albanije su poprilično zategnuti, ne samo zbog dugogodišnjih nerešenih pitanja između dve zemlje, a čini se da je kap koja je prelila čašu poseta premijera Albanije Edija Rame Atini gde je održao miting pred oko 5.000 pripadnika albanske dijaspore. Rama je u Atinu stigao 12. maja, tačno godinu dana otkako je odlukom albanskih vlasti uhapšen grčki političar Fredi Beleri, kandidat za gradonačelnika albanskog grada Himara. Baleri se našao iza rešetaka zbog optužbi da je navodno nudio oko 40.000 leka (360 evra) za kupovinu osam glasova na izborima. Poseta je deo Ramine turneje na kojoj će se sa albanskom dijasporom sastati još u Londonu, Milanu i Dizeldorfu. Posete zapadnim evropskim gradovima, za razliku od Atine, zakazane su nakon junskih izbora za Evropski parlament. Albanski premijer je na mitingu rekao da zvanična Tirana nema nikakve pretenzije prema Grčkoj, te da zemlje imaju prijateljske odnose. Grčkom premijeru Kirijakosu Micotakisu je, citiraj...

Znamenitosti Beograda: Rimski bunar

Слика
 Rimski bunar sa liste Znamenitosti Beograd nalazi se ispod platoa Gornjeg grada na Kalemegdanu, udobno smešten i vešto skriven od očiju posmatrača iza crnih, gvozdenih vrata. Smatra se da je bunar sa liste Znamenitosti Beograd izgradjen tokom austrijske vladavine Beogradom izmedju 1717. I 1731. godine, medjutim postoje spisi i predanja koji opovrgavaju ovu teoriju. Jedno od njih je opis iz vremena Despota Stefana, čiji biograf pominje Rimski bunar kao mesto skladištenja hrane još u 14. Veku. 1660. Godine turski pisac, Ćelibija pominje rimski bunar kao silos za žito. Zna se da je Kalemegdan bio dom rimskog kastruma, pa i nije isključeno da je bunar napravljen tokom njihove vladavine.  Za Rimski bunar vezuju se mnoge legende, a definitivno je najinteresantnija ona koja govori da je upravo ovaj misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima. Starogčko predanje govori o Zevsu koji je želeo da sazna gde se nalazi središte Zemlje, pa je pustio dva bela orla koja su se susrel...

Dr Mladenović leči decu zavisnu od telefona: Greška broj jedan koju prave roditelji

Слика
 To što se dete staro dve godine dobro snalazi na internetu - nije dobro. U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti. Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora Mladenovića, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to uglavnom pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka. Glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje. „Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih apar...

Dogodilo se na današnji dan

Слика
   Danas je utorak, 21. maj, 2024.  1349 - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, odnosno "Zakonik blagovernago cara Stefana", kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja države. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže slojeve, i imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen na Državnom saboru u Seru. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i posebno rimsko-vizantijskog prava. Zakonik proklamuje da sudije treba da se drže zakona čak i kada je on suprotan vladarevoj volji. Sačuvano je 25 prepisa. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u manastiru u Strugi (sada se nalazi  u Moskvi).         1471 - Rođen je nemački slikar i bakrorezac Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Minuciozan u radu, bio je obdaren i velikom maš...

Otvoren put za novog vrhovnog vođu: Kako će smrt Ebrahima Raisija uticati na Iran i Bliski istok?

Слика
 Predsednik Irana Ebrahim Raisi, zajedno sa šefom diplomatije Hoseinom Amir-Abdolohijanom i još nekoliko iranskih zvaničnika, stradao je u padu helikoptera na severozapadu Irana, po povratku iz zvanične posete Azerbejdžanu. Njegova smrt šokirala je mnoge u zemlji i širom sveta, međutim iranski vrhovni vođa Ali Hamnei poručio je da "neće biti potresa" u funkcionisanju države. Slična poruka poslata je i na hitnoj sednici vlade sa koje je poručeno da će vlada nastaviti "nesmetano" da radi, te da neće biti izazvan "čak ni najmanji poremećaj" u upravljanju poslovima u zemlji. U skladu sa članom 131 iranskog ustava, dužnost predsednika privremeno je preuzeo prvi potpredsednik Mohamed Mohber, a u roku od 50 dana trebalo bi da budu održani vanredni predsednički izbori. Taj član ustava aktiviran je samo dva puta u istoriji Irana. Oba puta 1981. godine – kada je Abolhasan Banisadr opozvan i nakon što je predsednik Muhamed Ali Radžai ubijen u terorističkom napadu. Za...