Ovi stranci su došli u Beograd da brukaju Partizan: Izgleda da je Obradović bio poslednja brana

 Ovaj tim nije dostojan renomea Partizana koji se gradi 80 godina. Umesto da se sanja o novoj evropskoj tituli (taj san je ponovo zaživeo među navijačima dolaskom Obradovića), sada navijači moraju da strepe da ih niko više ne ponižava.

Upitan o tome šta sledi posle ovakvog debakla u Kaunasu (109:68), privremeni trener crno-belih Mirko Ocokoljić je naglasio da su neophodni ozbiljni razgovori unutar kluba.

„Prvo moramo svi da sednemo i razgovaramo – igrači, stručni štab i ljudi iz kluba. Ovakav način igre je neprihvatljiv. Moramo da pronađemo način da igramo kao pre desetak dana“, poručio je Ocokoljić.

Jedna od glavnih tema bila je i minutaža Džabarija Parkera, koji je na parketu proveo svega sedam i po minuta protiv Žalgirisa – bez poena, uz jedan skok i izgubljenu loptu.

„Očekivali smo više od njega, to je sve što mogu da kažem“, kratak je bio trener Partizana.

Na pitanje da li je Amerikanac na neki način protestovao, Ocokoljić je odgovorio:

„To je pitanje za njega, ali isto važi i za ostale igrače. Svi zajedno snosimo odgovornost, uključujući i mene. Možda ih nisam dobro pripremio“.

Žalgiris je slavio sa 108:68. Bruka i sramota, ali te redove ste već pročitali toliko puta. Ali, hajde da pogledamo šta se to dešavalo u Kaunasu. Ova kula od karata je počela da se opet urušava od poluvremena protiv Virtusa u Beogradu. Mirko Ocokoljić je izgubio uzde tima nakon četiri pobede zaredom. Jednostavno kada klub ne stoji iza Željka Obradovića, teško je očekivati da stane iza Ocokljića ili je to namerno „bušenje“ da bi se lakše predstavio Đoan Penjaroja.

Zbog čega bilo ko u Partizanu dozvoljava da se Džabari ponaša kao da je iznad Partizana. Pa, gospodo, da li je moguće da ne postoji pravilnik da klub mora da se poštuje. Ili ovim odsustvom reakcije pokazujete da ni sami ne poštujete klub. Ukoliko vam je lični interes ispred klupskog – sami bi trebalo da napustite klub.

U Beogradu je Tajrik Džons još jednom odlučio da mu se ne igra košarka i u petak. Pokazao je još jednom, kao protiv Asvela nedavno kada je odbio da igra, da ima neku povredu.

Nijedan skener na svetu ne bi mogao da potvrdi da je došlo do promene na mišiću, zato što očigledno Tajrik ima problem sa tim da govori istinu.

Ali nema nikakav problem sa tim da ne igra mečeve za Partizan. Najgore od svega? Niko u Partizanu nema problem sa tim da se Tajrik ovako ponaša prema klubu. Da li vam je sada, gospodo, jasno zbog čega Tajrik nikada nigde nije ostao duže od godinu dana. Njegovi igrački kvaliteti nisu sporni, ali…

Dakle, Tajrik je problem broj 1. Mada je redosled manje bitan… Hajdemo i na problem broj 2. Možda ne mogu da im se dijagnostifikuju povrede, ali i te kako može da se dijagnostifikuje da varaju.

Parker je od početka sezone više vreme uložio u lakiranje cipela nego u košarku. Više vremena je posvetio frizeru nego teretani. Više vremena… Ma shvatate već.

Šta reći o „pokušaju košarkaša“ koji odluči da ne mora da skoči na podbacivanju. Pokušajte da se setite kada je poslednji put uradio nešto dobro za Partizan.

A poruka legne svakog prvog u mesecu sa tekstom: Na vaš račun je prispelo… Partizan ništa ne uradi da zaštiti trenere koji štite interese kluba, već saziva konferenciju za medije da govori o čemu tačno?

Miroslav Mića Berić, legendarni košarkaš Partizana, oseća fizički bol svaki put kada bi trebalo da govori o košarkašima Partizana. Kao neko kome crno-bela krv prolazi kroz vene ne može da gleda igrače kojima grb i dres ne znače ništa. Ne može da gleda nepoštovanje i razuzdanu grupu pljačkaša. Ipak, oni pljačkaju klub i nikoga drugog.

Partizan je samo jednom u istoriji izgubio većom razlikom, od CSKA usred Moskve pre 12 godina.

„Samo zahvaljujući samilosti Žalgirisa razlika nije bila daleko veća. Da nisu stali, ova generacija bi ostala upamćena sa najubedljivijim porazom Partizana u istoriji. Zaslužili su da se zaboravi ta utakmica od onakvog CSKA i to u Moskvi. Jednog od giganata Evrolige. Iako sam daleko smireniji nego posle Virtusa, jer sam stvorio sliku šta će da se desi . Teško mene mogu da me zavaraju njihove izjave da idemo dalje, da su videli snimak, da su videli i shvatili šta su radili… U ovom trenutku Partizan deluje kao banda“, poručio je Berić.

Nikada još jedan tim nije nazvao „bandom“ što najbolje govori šta misli o javašluku koji se vidi na terenu, ali u svlačionici.

Crno-bela banda izgleda dva koplja gore od Makabija koji je procvetao od kada je zaigra Ife Lundberg. Sećate se njega? Sećate se kako je po njemu bacano drvlje i kamenje. Možda, samo možda, taj Danac i nije bio toliko loš.

Obradović je ostao bez snage da se bori sa crno-belim vetrenjačama, a igračima je dozvoljeno da rade šta žele. Pa, podsmevaju im se i komentatori…

Bezobrazluk Parkera ide toliko daleko da se svađa sa navijačima na aerodromu. Da podvučemo još jednom – klub je dozvolio divlji zapad u timu time što nije kaznio pojedince. Da li neko misli da je Obradović radio protiv kluba, a da su Parker i Džons bili za Partizan?

Da li je čudno nekome u Partizanu da na utakmicama nema Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, da mesto Željka Obradovića stoji upražnjeno? Ovo nije Partizan kome se peva himna na početku.

U jednom trenutku je komentator hrvatskog izdanja „Sportkluba“ ogolio istinu zbog koje su besni navijači. Sudija iz Grčke Vasiliki Caruha je tako u jednom trenutku privukla njegovu pažnju.

„Brže trči Vasikiki Caruha, sutkinja, nego što trče igrači Partizana“, poručio je i pogodio direktno u centar.

Nije problem u porazu od Žalgirisa, nego od načina na koji je do njega došlo. Smeju se navijači kada kontroverzni Dimitris Janakopulos pošalje autobusom igrače Panatinaikosa jer je nezadovoljan zalaganjem. Partizan ne da čarter Obradoviću kada to zahteva, ali zato sredi čarter nakon istorijske sramote protiv Žalgirisa.

Ovi stranci su došli u Beograd da brukaju Partizan i uprava im je to dozvolila. Izgleda da je Obradović bio poslednja brana…

IZVOR: Novas