Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 22. novembar, 2024. 

  1699 - Danska, Rusija, Pruska i Poljska potpisale su posle

pobede nad švedskom vojskom sporazum o podeli dotadašnjih

švedskih poseda.

        1819 - Rođena je engleska književnica Meri En Evans,

poznata kao Džordž Eliot. Realistički je opisivala englesku

provinciju, uz duboku osećajnost često pomešanu s humorom. Dela:

"Vodenica na Flosi", "Adam Bid", "Sajlas Marner", "Romola".

        1868 - Održana je prva pozorišna predstava novoustanovljenog, 

jula te 1868. godine, nacionalnog teatra u Beogradu, komad "Đurađ 

Branković" Karla Obernjika. Pošto je zgrada pozorišta bila u izgradnji, 

predstava je održana u sali gostionice "Kod engleske kraljice".

        1869 - Rođen je francuski pisac Andre Žid, izuzetan

stilista i tvorac niza antikonformističkih dela, dobitnik Nobelove

nagrade za književnost 1947. Dela: romani "Kovači lažnog novca",

"Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija", "Zemaljska hrana",

putopisi "Povratak iz Sovjetskog Saveza", "Putovanje u Kongo" i

izuzetno poetski "Dnevnik".

        1877 - Rođen je mađarski pisac Endre Adi, čija je

poezija označila prelom u modernoj mađarskoj lirici.

Dela: "Nove pesme", "Krv i zlato", "Na kolima Ilije Gromovnika",

"Voleo bih da me vole", "Ko je mene video?", "Na čelu mrtvih".

        1890 - Rođen je francuski državnik Šarl de Gol, osnivač

i prvi predsednik Pete republike, koji je kao vođa pokreta "Slobodna

Francuska" u Drugom svetskom ratu predvodio francuski otpor nacistima.

Kad je maršal Filip Peten formirao marionetsku vladu otišao je u

London, odakle je 18. juna 1940. pozvao Francuze na borbu protiv

okupatora. Posle rata rukovodio je privremenom vladom, a od 1947.

do 1953. bio je predsednik Francuske. Posle "alžirskog puča"

1958. postao je predsednik vlade, a 1959. predsednik Pete republike.

Ojačao je izvršnu vlast i prerogative šefa države. Okončao je 

rat u Alžiru napuštanjem te teritorije i uopšte raspuštanjem 

francuskog kolonijalnog carstva. Politički se često razilazio 

sa saveznicima u NATO, posebno sa SAD, u težnji da povrati uticaj 

Francuske u Evropi. Pošto nije dobio većinu na referendumu o 

regionalizaciji zemlje i ukidanju senata, 1969. se povukao s 

položaja. Dela: "Ratni memoari", "Memoari nade".

        1906 - Međunarodna radio-telegrafska konferencija u

Berlinu uvela je svetski signal za brodove u opasnosti - SOS.

        1913 - Rođen je engleski kompozitor Edvard Bendžamin

Britn. Briljantan tehničar, stvarao je pod uticajem različitih

muzičkih tradicija. Dela: opere "Piter Grajms", "Otmica Lukrecije",

"Albert Hering", kompozicije za orkestar "Ratni rekvijem",

"Jednostavna simfonija", Prolećna simfonija", "Varijacije na temu

Franka Bridža", ciklusi solo pesama.

        1916 - Umro je američki književnik Džek London, jedan od

najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju

istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao

raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme

Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće,

ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i

samoubistvo u 40. godini. Bio je otvoreno politički opredeljen i

angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i

romana. Dela: "Zov divljine", "Beli očnjak", "Gvozdena peta",

"Martin Idn", "Ljudi sa ponora", "Zlato", "Kralj alkohol", "Džeri

ostrvljanin", "Morski vuk", "Mesečeva dolina", "Priče s južnih

mora".

        1943 - Liban je stekao nezavisnost posle ukidanja mandata

koji je od 1920. nad njim imala Francuska. Do Prvog svetskog rata on

je bio sastavni deo Turske.

        1954 - Umro je sovjetski pravni stručnjak i diplomata

Andrej Januarjevič Višinski, vrhovni tužilac u vreme velikih

čistki u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka. Bila je to 

serija sudskih procesa posle kojih su likvidirani brojni stari 

kadrovi sovjetske partije. Za vrhovnog državnog tužioca postavljen 

je 1935. Šef sovjetske diplomatije postao je 1949. a potom stalni 

predstavnik Sovjetskog Saveza u UN i na toj dužnosti je i umro.

        1963 - Ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi,

koji je tri godine pre nego što se našao na meti atentatora u

Dalasu postao najmlađi šef države u američkoj istoriji. U Drugom

svetskom ratu služio je u mornarici, potom je nakratko bio novinar. 

U Kongres je izabran 1947. a senator je postao 1952. Za predsednika 

je izabran u 43. godini života kao kandidat Demokratske stranke. 

Posle, kako izgleda, traljavo vođene istrage nije pouzdano utvrđeno 

ko je ubica. Kao atentator je zvanično označen Li Osvald, koji je 

pod sumnjivim okolnostima i sam ubijen dva dana kasnije u policijskoj

stanici u Dalasu.

        1963 - Umro je engleski pisac Oldos Haksli, ironičan i

duhovit posmatrač superiornog obrazovanja, skeptik i satirik,

kojeg su najviše privlačili odnosi između obrazovanih ljudi u

dekadentnom društvu. Dela: romani "Vrli novi svet", "Jalovo

lišće", "Kontrapunkt života", "Posle mnogo leta", "Vreme mora

da stane", zbirke pripovedaka "Mali Meksikanac", "Dve, ili tri

gracije", eseji i studije "Zajedljivi Pilat", "Muzika u noći",

"Večna filozofija", "Nauka, sloboda i mir".

        1972 - Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo je 22 godine

staru zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

        1974 - Generalna skupština UN izglasala je status

posmatrača za Palestinsku oslobodilačku organizaciju.

        1975 - Na čelo Španije došao je kralj Huan Karlos I 

de Burbon-Parma, dva dana posle smrti Franciska Franka, postavši 

prvi španski monarh posle Alfonsa XIII, koji je 1931. otišao u 

izbeglištvo. Pod Frankom Španija je samo zvanično bila monarhija.

        1980 - Umrla je američka filmska glumica Me Vest, koja

se iskazala kao izuzetan komičar, ali su je mnogi kritičari

prevashodno smatrali seks simbolom. Zbog uloge u predstavi

"Seks" 1926. u jednom brodvejskom pozorištu, čak je osuđena na

osam dana zatvora. Filmovi: "Seks", "Dijamantska Lili", "Nisam

anđeo", "Klondajk Eni", "Svaki dan je praznik", "Idi na zapad,

mladi čoveče", "Mura  rekendridž", "Učinila mu je krivo".

        1989 - Jugoslavija je priznala Republiku Koreju (Južna

Koreja) i odlučila je da s njom uspostavi diplomatske odnose.

        1989 - Predsednik Libana Rene Muavad ubijen je u bombaškom

napadu, u kojem je poginulo još 16 osoba.

        1990 - Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije

Margaret Tačer podnela je ostavku posle 11,5 godina vladavine.

        1991 - Egipatski diplomata Butros Butros Gali izabran je za

generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

        1992 - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije počeli

su u Jadranu pomorsku blokadu da bi SRJ onemogućili snabdevanje

naftom i drugim strateškim materijalima.

        1995 - Posle 1.253 dana blokade, Savet bezbednosti UN

jednoglasno je suspendovao sankcije protiv SRJ.

        1998 - Vodeći iranski opozicionar, nacionalista i veliki

protivnik dinastije Pahlavi a potom protivnik islamističkih vlasti, 

Darijuš Foruhar i njegova supruga, pronađeni su ubijeni u svom 

stanu u Teheranu.

        2000 - Umro je češki sportista Emil Zatopek, jedini

atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge

staze na jednim Olimpijskim igrama. Prvo olimpijsko zlato osvojio

je u Londonu 1948. a tri zlatne medalje u Helsinkiju 1952. - u

trkama na 5.000 i 10.000 metara i u maratonu.

        2005 - Predsednik Demohrišćanske partije (CDU) Angela

Merkel izabrana je za novog kancelara Nemačke i tako postala prva

žena na čelu Savezne vlade u istoriji Nemačke.

        2007 - Umro je Moris Bežar, znameniti francuski

koreograf. Rođen je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Beržea.

Karijeru baletskog igrača počeo je s 14 godina, u pariskoj "Operi".

Prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji 

kreira koreografiju za "Bolero" Morisa Ravela, koja će postati 

jedna od najčuvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je više 

od 250 baletskih predstava. Bežar je umnogome doprineo razvoju 

savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. 

Među njegovim čuvenim koreografijama su i "Buđenje proleća", 

"Romeo i Julija", "Nižinski", "Petruška", "Zaratustra".

2010 - U Pnom Penu, Kambodža, tokom lokalnog "Festivala 

vode" na mostu koji spaja Pnom Pen sa obližnjim rečnim ostrvom, 

dogodio se stampedo, usled napada panike izazvane glasinama 

da je nekolicina prisutnih doživela strujni udar i da se most ruši. 

Usledio je stampedo u kojem je stradalo 347 osoba a povređeno je 

gotovo 800.

2017 - Prvostepenom presudom Haškog tribunala, Ratko Mladić, 

ratni načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, osuđen je na 

doživotni zatvor. Osuđen je po 10, od 11 tačaka optužnice, po 

jednoj tački za genocid, pet tačaka za zločin protiv čovečnosti 

i četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja, 

dok je po jednoj tački optužnice za genocid oslobođen.

2021 - Započeli su radovi na izgradnji metroa u Beogradu, 

pripremom terena na Makiškom polju, na prostoru gde je predviđena 

gradnja depoa za budući metro.

2023 - Preminuo je Emanuel Le Roa Ladiri, francuski istoričar, 

medievista, najistaknutiji predstavnik treće generacije znamenite "Škole 

Anala". Rodom je bio iz Normandije, iz poznate porodice tradicionalista, što je Ladirija opterećivalo tokom znatnog dela života. Otac je 1942. bio ministar u vladi maršala Petena. Od 1973. do 1999. bio je univerzitetski nastavnik u Parizu, gde je predavao Istoriju moderne civilizacije. Globalno ga je proslavila studija o seljaštvu oblasti Langedok "Montaju, oksitansko selo od 1294 do 1324". Po uzoru na njegovog učitelja i mentora Fernana Brodela bio je zastupnik takozvane "totalne istorije". Društveno aktivan, godine 1978. osnivač je "Komiteta intelektualaca za Evropu sloboda". Pored činjenice da je bio izraziti predstavnik takozvane mikroistorije pisao je i sinteze, poput dvotomne političke istorije Francuske od 1460. do 1770. Bio je član 7 akademija nauka i dobitnik 16 počasnih doktorskih titula. 

Autor je više od 30 monografskih dela. Godine 2014. objavio je sećanja "Jedan život sa istorijom".