Dogodilo se na današnji dan

  Danas je utorak, 19. avgust, 2025. 

  14 - Umro je rimski car Oktavijan Avgust, usvojeni sin Gaja

Julija Cezara. Godinu dana posle ubistva Cezara 44. pre nove ere kao

komandant senatske vojske potukao je kod Mutine Marka Antonija, ali

je ubrzo s njim i Markom Lepidom sklopio trijumvirat. Posle druge

pobede nad Antonijem kod Akcijuma 31. pre nove ere pod imenom Avgust

preuzeo je svu vlast i ukinuo republiku. Zaveo je novi oblik

vladavine i administracije poznat kao principat - u stvari bio je to

početak epohe carstva, rimska republika bila je zauvek sahranjena.

Ukrasio je Rim mnogim građevinama, pomagao nauku, umetnost i

uopšte stvaralaštvo. Vreme njegove vladavine smatra se

najsjajnijim periodom rimske istorije, i poznato je kao "Avgustov

zlatni vek".

        1646 - Rođen je engleski astronom Džon Flemstid, osnivač

opservatorije u Griniču.

        1662 - Umro je Blez Paskal, francuski matematičar, 

fizičar, pisac, filozof, mistik, koji je postavio osnove računa

verovatnoće. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i

fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u

18. dovršio konstruisanje matematičke mašine (aritmometar), koja

je obavljala četiri osnovne računske operacije. Prvi je

matematički tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s

francuskim matematičarom Pjerom Fermaom postavio je osnove računa

verovatnoće. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak

vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi

visina planina. Do 24. godine bavio se samo matematikom i fizikom, 

a potom je došao do zaključka da je njegova dotadašnja aktivnost

nebitna i posvetio se verskim temama, filozofiji pa i književnosti.

Povukao se u manastir Por-Roajal, u kom se nalazila grupa takozvanih

Jansenita. Zvanična Crkva je bila veoma isključiva prema Jansenitima 

pa je Paskal snosio posledice ovakvog izbora. Dela: "Pisma jednom 

provincijalcu" (antijezuitski tekst), "Misli" (kontemplativan tekst, 

duboko hrišćanski). 

        1691 - Austrijanci su kod Slankamena, pod komandom

feldmaršala Ludviga Vilhelma Badenskog, potukli Turke koje je

predvodio veliki vezir Mustafa Ćuprilić. U bici u kojoj je na

strani Austrijanaca učestvovalo i oko 10.000 Srba pod komandom

Jovana Monasterlije, Turci su potpuno razbijeni i uz velikog

vezira poginulo je 18 paša, stotinak oficira i oko 20.000

vojnika, a Austrijanci su imali oko 7.000 poginulih i ranjenih.

        1819 - Umro je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat,

pronalazač parne mašine 1765, čime je započela industrijska

revolucija. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu

parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu

u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a

instrument za merenje električne snage vatmetar.

        1871 - Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Orvil

Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu

njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je

trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt su

već 1905. konstruisala avion koji je preleteo 39 kilometara.

Osnovali su 1909. "Ameriken Rajt kompani" za proizvodnju aviona i

iste godine vojsci SAD isporučili prvi borbeni avion "Signal 

Korps I".

        1878 - Posle žestokih uličnih borbi austrougarske trupe

su ušle u Sarajevo. Mesec dana ranije, odlukom Berlinskog kongresa,

Austrougarska je dobila pravo da na 30 godina okupira Bosnu i

Hercegovinu i u njoj "zavede red i mir". Godine 1908. Austrougarska

će anektirati BiH suprotno odredbama Berlinskog kongresa, što će 

izazvati veliko nezadovoljstvo.

        1883 - Rođena je francuska modna kreatorka Gabrijela

"Koko" Šanel, jedan od svetskih "modnih diktatora" 20. veka, koja

je gotovo šest decenija suvereno vladala visokom pariskom modom.

        1899 - Rođen je patrijarh srpski arhiepiskop pećki i

mitropolit beogradsko-karlovački German (svetovno ime Hranislav

Đorić). Zamonašio se 1951. u Studenici, prethodno je bio

sveštenik. Bogoslovski fakultet studirao je u Beogradu, a prava u

Parizu. Posle smrti patrijarha Vikentija, 1958. izabran je za

poglavara Srpske pravoslavne crkve. Vodio je Srpsku pravoslavnu

crkvu u veoma teškim vremenima neobično vešto i mudro. Pošto je

teško oboleo, 2. decembra 1990. za patrijarha srpskog izabran je

Pavle, dotadašnji episkop raško-prizrenski.

        1902 - Rođen je američki pisac Ogden Neš, veoma plodan

pesnik, čija se duhovita poezija odlikuje slobodnom formom i uopšte 

nekonvencionalim pristupom. Pisao je međutim i "strožiju" poeziju 

u kojoj je ispoljio dubinu osećanja pa i sklonost ka nekoj

vrsti filozofskog pogleda. Dela: zbirke pesama "Štihovi", "Smešna 

smeša Ogdena Neša", "Ovde sam i sam tuđinac", "Porodični sastanak", 

"Dobre namere", "Onamo ne možete odavde".

1915 - Na Savi kod beogradske Čukarice, porinut je 

ratni brod "Jadar". Ovaj događaj uzima se kao začetak srpske 

ratne rečne flotile i taj datum obeležava se kao Dan Rečnih 

jedinica Vojske Srbije.

        1928 - Rođen je Danko Popović, srpski književnik.  

Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći 

deo života. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih 

scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom "Knjiga o 

Milutinu", verovatno najtiražnijim romanom srpske književnosti

druge polovine 20. Dela: romani "Gospodari", "Oficiri", "Svinjski 

ujed", "Udovice", "Čarapići", "Kuća Lukića","Konak u Kragujevcu", 

pripovetke "Svečanost" i "Kukurek i kost", knjige eseja "Vreme 

laži", "Događaji i priviđenja", "Na krstu i raskršću", 

"Nespokoji", "Božur i trnje", "Seobe stare i nove", "Četiri 

vetra".

        1929 - Umro je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič

Đagiljev, jedan od najvećih koreografa u istoriji baleta, osnivač

čuvene grupe "Ruski balet", koja je s izuzetnim uspehom nastupala

od 1909. do 1929. Okupio je sjajne baletske igrače, kompozitore i

slikare, a briljatno izvedeni baleti pod njegovim rukovodstvom,

poput "Žar ptice", "Petruške", "Popodneva jednog fauna",

"Posvećenja proleća", "Trorogog šešira", vrhunac su baletske

umetnosti.

        1936 - Španskog pisca, muzičara i slikara Federika

Garsija Lorku, jednog od najvećih liričara 20. veka streljali

su frankisti u Visnaru kraj Granade. Pisao je duboko samosvojnim 

jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazivali su ga 

"andaluzijski slavuj" pošto je njegovo delo prožeto duhom i 

bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je omiljen za 

života, a posle tragične smrti postao je najčitaniji svetski 

pesnik. Dela: zbirke pesama "Ciganski romansero", "Pesnik u 

Njujorku", "Knjiga pesama", "Pesme", "Tamaritski divan", poema 

"Kante Hondo", tužbalica "Plač za Ignasijom Sanćesom

Mehijasom", drame "Leptirove čarolije", "Marijana Pineda",

"Čudesna obućarka", "Don Kristobalovo malo pozorište", "Ljubav

don Perlimplina", "Belise u njihovom vrtu", "Donja Rosita

neudata", "Krvava svadba", "Jerma", "Dom Bernarda Albe".

        1942 - Britanske i kanadske trupe izvele su desant kod

Dipea u Francuskoj, u pokušaju da unište nemačka postrojenja

obalske odbrane i potisnu Nemce, ali je poduhvat katastrofalno

okončan. Od oko 6.000 savezničkih vojnika, samo 2.500 se vratilo

a ostali su poginuli ili zarobljeni.

        1945 - U Vijetnamu je pod rukovodstvom Ho Ši Mina

otpočela "avgustovska revolucija" protiv francuskih kolonijalnih

trupa, prva etapa oružane borbe vijetnamskog Pokreta otpora, koja

je posle samo dve sedmice omogućila proglašenje Demokratske

Republike Vijetnam (kasniji Severni Vijetnam). Francuska je odbila

da prizna samoproklamovanu državu. Severni Vijetnam stekao je

nezavisnost 1954. zahvaljujući vojnim pobedama oslobodilačkog

pokreta "Vijetmin" i poraza elitnih francuskih jedinica. Vijetnam

je ranije bio sastavni deo Francuske Indokine (Kambodža, Laos i

Vijetnam).

        1953 - U vojnom udaru koji su organizovali Amerikanci,

zbačen je iranski predsednik vlade Mohamad Mosadek i šah Mohamad

Reza Pahlavi vratio se na presto Irana.

        1960 - Sovjetski satelit "Sputnjik 5" lansiran je u orbitu

oko Zemlje, noseći pse "Belku" i "Strelku".

        1966 - U istočnoj Turskoj u zemljotresu je poginulo više

od 2.000 osoba.

        1974 - Ambasador SAD na Kipru Rodžer Dejvis ubijen je

tokom antiameričkih demonstracija u Nikoziji.

        1978 - U požaru koji su islamski teroristi podmetnuli u

pozorište u iranskom gradu Abadan poginulo je više od 400 lica.

        1979 - Ruski kosmonauti Vladimir Ljakov i Valerij Rjumin

vratili su se na Zemlju vasionskim brodom "Sojuz 34" posle rekordnih

175 dana u svemiru.

        1980 - U požaru koji je prilikom prinudnog sletanja na

aerodrom u Rijadu zahvatio saudijski avion poginula je 301 osoba, 

putnici i članovi posade.

        1983 - Umro je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ i

član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije

do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja

Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije

zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član

Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu

rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke

vojske i nacistička policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula

1941. Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je

oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni

sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao

je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu

naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i

potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na

Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima,

jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito ga je optužio za 

zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkcija 

i potpuno isključen iz javnog života.

        1991 - Pokušan je državni udar, okončan neuspešno

dva dana kasnije, protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova.

Ukazom potpredsednika Sovjetskog Saveza Genadija Janajeva, sa

vlasti je uklonjen Gorbačov, s obrazloženjem da "iz zdravstvenih

razloga" nije u mogućnosti da izvršava obaveze predsednika

Sovjetskog Saveza.

        1994 - Umro je američki hemičar Linus Karl Pauling,

dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir

1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju

strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da bude

uspostavljena međunarodna kontrola nuklearnog oružja i zabrana

atomskih proba.

        1996 - Šest ruskih, francuskih i američkih kosmonauta

susrelo se na "Miru", uključujući Klodi Andre Deze, prvu

Francuskinju u kosmosu, koja je tog dana na tu rusku kosmičku

stanicu lansirana ruskom raketom "Sojuz-U".

        2002 - Prilikom pada helikoptera tipa "Mi-26" u 

Čečeniji, za koji su odgovornost preuzeli islamski teroristi, 

poginulo je 118 ruskih vojnika, što je najveći pojedinačni 

gubitak ruske vojske tokom višegodišnjih oružanih sukoba u 

toj ruskoj kavkaskoj republici.

        2002 - U svom stanu u Bagdadu pronađen je mrtav

palestinski terorista Abu Nidal, koji je navodno tri dana ranije

izvršio samoubistvo.

        2003 - U najgorem napadu u istoriji Ujedinjenih nacija,

islamski teroristi su kamionom natovarenim eksplozivom razorili

središte UN u Bagdadu, usmrtivši 22 osobe, uključujući

specijalnog predstavnika UN u Iraku Serža Vijeiru de Mela.

2011 - Preminuo je Raul Ruiz, francusko-čileanski reditelj

poznat po ironičnim, nadrealnim i eksperimentalnim filmovima. Ruiz je 

2010. osvojio prestižnu francusku filmsku nagradu Luj Delik za "Misterije 

Lisabona" koji je te godine proglašen za najbolje francusko ostvarenje. 

Snimio je desetine filmova, među kojima su najpoznatiji "Genealogija 

zločina", "Povraćeno vreme" (zasnovan na remek delu  Marsela Prusta 

"U potrazi za izgubljenim vremenom") i "Dani na selu". Nagrađivan je 

i na festivalima u Kanu, Berlinu, Lokarnu, Moskvi, Montrealu, Rimu.

2012 - Holivudski režiser Toni Skot, koji je režirao velike 

akcione hitove kao što su "Top gan" i "Grimizna plima", izvršio je 

samoubistvo skočivši sa mosta u Los Anđelesu. Mlađi brat Ridlija 

Skota, Toni je tokom karijere snimio dvadesetak filmova. Debitovao je 

filmom "Glad" 1983. a svetsku slavu stekao je filmom "Top Gan" 1986.

godine.

2014 - Svetski fond za zaštitu prirode (WWF), saopštio je

da od tog dana čovečanstvo živi na kredit, jer ulazi u "ekološki 

minus", pošto je potrošilo sve prirodne resurse koje Zemlja može da 

obnovi u razmaku od godinu dana. Godine 2014. čovečanstvo je u "crveno" 

ušlo dan ranije nego 2013, i čak mesec i po dana ranije nego 2000. 

"Earth Overshoot Day" je dan u godini kada je čovečanstvo potrošilo 

više prirodnih resursa nego što Zemlja može da obnovi, a prag je prvi 

put pređen 19. decembra 1987.

2015 - Preminuo je Egon Bar, arhitekta nemačkog jedinstva. 

Socijaldemokrata Bar bio je bliski saradnik Vilija Branta i strateg 

njegove "istočne politike". Bar se smatra jednim od najvećih političara 

nemačke posleratne istorije upamćen kao zagovornik "politike malih 

koraka". Bio je ministar i u vladama Helmuta Šmita. Protivio se agresiji 

NATO na Srbiju, odnosno SRJ, 1999. godine.

2016 - Preminula je Mira Stupica, srpska glumica. Igrala je 

u svim žanrovima, od klasike do savremenog nacionalnog i inostranog 

repertoara. Bila je nezaboravna Petrunjela, Glorija, baronica Kasteli, 

Madam San Žen. Na velikom platnu debitovala je u ekranizaciji romana 

"Bakonja fra Brne", početkom pedesetih 20. v. Dobitnica je Dobričinog 

prstena, Statuete "Joakim Vujić", nagrada "Pavle Vuisić", festivala   

"Dani Zorana Radmilovića". Objavila je knjigu sećanja: "Šaka soli".

2018 - Perunaski mediji objavili su da je u toj zemlji otkriven 

redak zidni reljef star oko 3.800 godina. Reljef dugačak oko 2,8 metara 

i visine oko jednog metra pronađen na arheološkom nalazištu Vićama, 

oko 110 kilometara severno od glavnoga grada Lime. Na njemu se vide 

četiri ljudske glave između kojih puze zmije, a glave gmizavaca 

usmerene su prema semenkama kojima je dat ljudski lik. Prema tumačenjima, 

zmije predstavljaju vodena božanstva koja navodnjavaju zemlju. Grad 

Vićama oblikovan je između 1800. i 3500. godine pre nove ere, 

i poznato je arheološko nalazište.

2019 - Uz politička obraćanja, minut ćutanja, poeziju, 

kao i govore o neophodnosti borbe protiv klimatskih promena, islandski 

zvaničnici i drugi okupljeni, oprostili su se od glečera Okjokul, 

prvog nestalog glečera Islanda. Odur Sigurdson, lokalni geolog, koji

je pre desetak godina proglasio je da je Okjokul nestao, upozorio je da 

će sve ledene mase Islanda nestati za oko 200 godina. Postavljena je 

i spomen ploča.

        - Danas je Preobraženje, dan kada se Isus Hristos na gori

Tavor preobrazio pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom. "Njegovo

lice zasjalo je kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao

sneg", svedoči Jevanđelje.