Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 27. avgust, 2025. 

   55. p.n.e. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar otpočeo je

invaziju Britanskog ostrva sa 10.000 vojnika Sedme i Desete

legije.

        1576 - Umro je italijanski slikar Ticijan Večeli, jedan

od najvećih majstora renesanse. Imao je izrazit smisao za

čulnost, lepotu ljudskog tela i toplinu boja. Dela: kompozicije

iz antičke mitologije "Bahanal", "Jupiter i Antiopa", "Venera",

slike inspirisane religijom "Vaznesenje Bogorodičino", "Polaganje

Hristovo u grob", mnogobrojne "Bogorodice", portreti "Karlo V na

konju", "Čovek s plavim očima", "La Bela", "Papa Pavle III".

        1635 - Umro je španski pisac Feliks Lope de Vega Karpio,

najznačajniji španski dramski pisac, koji je prema predanju

napisao više od 1.800 komedija i drama, od kojih je sačuvano i

utvrđeno da su njegove oko 500, nekoliko hiljada stihova, više

romana, hronika i istorijskih zapisa. Njegova dela sjajan su prikaz

društvene klime Španije kraja 16. i početka 17. veka. Dela:

komedije i drame "Peribanjes", "Kazna bez osvete", "Seviljska

zvezda", "Madridski čelik", "Cveće Don Huana", "Nagrada za dobro

govorništvo", "Preko mosta", "Dovitljiva devojka", "Baštovanov

pas", "Budalasta vlastelinka", "Fuente Ovehuna", roman "Doroteja",

epske, didaktičke, religiozne i mitološke pesme, burleske, ode,

poslanice, soneti, balade.

        1664 - Umro je španski slikar Francisko de Surbaran,

jedan od najznačajnijih umetnika 17. veka, koji je snažnim,

gotovo brutalnim realističkim postupkom obrađivao religijske teme.

Slikajući u baroknom maniru koristio je oštar kontrast svetlosti

i tame s ciljem postizanja dramatskog izraza.

        1770 - Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih

Hegel, najistaknutiji predstavnik klasične nemačke idealističke

filozofije. Njegov rad sinteza je nemačke filozofske misli. Tvorac

je sistema apsolutnog idealizma. Dela: "Fenomenologija duha",

"Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija

religije", "Enciklopedija filozofskih nauka", "Filozofska

propedevtika", "Osnovne crte filozofije prava ili prirodno pravo 

i nauka o državi u osnovnim konturama".

        1789 - Skupština Francuske usvojila je Deklaraciju o

pravima čoveka i građanina, inspirisana sličnom američkom

deklaracijom.

        1813 - Francuski car Napoleon I porazio je kod Drezdena sa

130.000 vojnika udružene austrijske, ruske i pruske snage u jačini

od 200.000 ljudi.

        1828 - Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na

osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle

okončanja rata između Brazila i Argentine.

        1871 - Rođen je američki pisac Teodor Drajzer,

beskompromisan kritičar američkog društva. Njegov prvi roman

"Sestra Kari" zabranjen je 1900, pa je potom desetak godina bio

prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne

listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred

kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala

dela: romani "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Stoik",

"Genije", "Američka tragedija", "Tragična Amerika", "Vredi li

Amerika da se spase".

        1877 - Rođen je engleski proizvođač automobila i pilot

Čarls Stjuart Rols, koji je s Frederikom Rojsom 1906. osnovao

kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs". Rojsova firma

počela je 1904. da pravi automobile, koji su impresionirali Rolsa,

i njih dvojica su dve godine kasnije postali suvlasnici kompanije

čija su vozila u automobilskoj industriji postala simbol luksuza

i kvaliteta. Kompanija "Rols-Rojs" proizvodi i avionske motore.

Rols je prvi pilot koji je, juna 1910. preleteo Lamanš u oba 

pravca bez zaustavljanja, a u julu 1910. je kao prvi britanski

pilot poginuo u avionskoj nesreći.

        1878 - Rođen je ruski baron Petar Nikolajevič Vrangel,

jedan od najistaknutijih belogardejskih generala, koji se posle

Oktobarske revolucije borio u Ukrajini protiv sovjetske vlasti.

Posle poraza u novembru 1920, kada je Crvena armija zauzela

utvrđenje na Perekopu, sa ostatkom snaga napustio je Rusiju i

kao izbeglica našao je utočište u Kraljevini Srba, Hrvata i

Slovenaca, kao i desetine hiljade drugih belogardejaca. Posle

smrti 1928. sahranjen je, po sopstvenoj želji, u ruskoj

crkvi u Beogradu, iako je umro u Briselu.

        1883 - Dogodila se erupcija vulkana Krakatau na

istoimenom indonežanskom, tada Holandska Istočna Indija, ostrvu

između Jave i Sumatre u kojoj je dve trećine ostrva odletelo u

vazduh. U erupciji koja se čula na udaljenosti od 5.000 kilometara

i pod ogromnim talasima na zapadu Jave, poginulo je 36.000 ljudi.

        1884 - Rođen je američki filmski producent Semjuel

Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923.

filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924.

udružila sa još dve filmske kuće u kompaniju

"Metro-Goldvin-Majer", ali je potom ponovo postao samostalni

producent. Filmovi: "Stela Dalas", "Tamni anđeo", "Ćorsokak",

"Zapadnjak", "Male lisice", "Najbolje godine našeg žvota",

"Tajni život Voltera Mitija", "Momci i devojke", "Porgi i Bes".

        1890 - Rođen je američki slikar, fotograf i filmski

režiser Emanuel Radinski, poznat kao Men Rej, koji je 1915. sa

francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom osnovao dadaizam.

Režirao je niz avangardnih filmova u nadrealističkom maniru,

koji se odlikuju izuzetno inventivnom fotografijom, uključujući

filmove "Povratak razumu", "Emak Bakia", "Morska zvezda".

        1907 - Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je

kamen temeljac za zdanje Narodne skupštine u Beogradu. Gradnja

je okončana posle 30 godina. Prvo zasedanje Skupštine Kraljevine

Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936. Na konkursu

raspisanom 1901. pobedio je projekat arhitekte Jovana Ilkića, 

a završni radovi i unutrašnja arhitektura izvedeni su pod

nadzorom njegovog sina Pavla.

        1908 - Rođen je američki državnik Lindon Džonson,

upamćen po tome što je kao predsednik SAD Amerikance gurnuo

dublje u vijetnamsku ratnu avanturu, okončanu 1975.

ponižavajućim porazom. Bio je potpredsednik od 1960. u vreme

mandata Džona Kenedija. Kada je Kenedi ubijen u Dalasu 1963.

postao je predsednik, što je ostao do 1969, pošto je na izborima

1964. kao kandidat demokratske stranke pobedio republikanca

Barija Goldvotera. Zaslužan je za končno postizanje potpune 

pravne ravnopravnosti Afroamerikanaca.

        1916 - Umro je srpski pisac Petar Kočić, jedan od

najistaknutijih u srpskom realizmu, nacionalni borac protiv

austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa

studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji bio je dugo 

bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. 

U Banja Luci je pokrenuo list "Otadžbina" koji je često 

zabranjivan. Opisivao je svoj planinski zavičaj i sudbine

malih ljudi, a u satirama je oštro kritikovao prilike u Bosni

pod austrougarskom. Dela: satire "Jazavac pred sudom",

"Sudanija", zbirke pripovedaka "S planine i ispod planine",

"Jauci sa Zmijanja".

        1916 - Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat

Nemačkoj a Rumunija Austrougarskoj.

        1929 - Rođen je američki pisac Ajra Levin, autor

čuvenog romana "Rozmarina beba". Levin je bio pisac trilera 

i horor priča a pisao je i za televiziju i za Brodvej.

Na osnovu njegovih knjiga snimljeno je više filmova kao

što su "Rozmarina beba" sa Miom Farou, "Momci iz Brazila"

sa Gregorijem Pekom i Lorensom Olivijeom i "Sliver" sa Šeron

Stoun i Tomom Berindžerom u glavnim ulogama.

        1936 - Postignut je sporazum o okončanju britanskog 

vojnog prisustva u Egiptu, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj 

su ostale trupe Velike Britanije. Egipat je ranije formalno bio 

sastavni deo Turske, što je okončano Prvim svetskim ratom. 

Zvanično je postao nezavisan 1922. ali je britanski uticaj 

bio sveprisutan.

        1946 - Francuska i Laos zaključili su sporazum kojim je

Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom, u sastavu

Francuske Indokine, ali sa značajnim posebnostima.

        1960 - Umro je je srpski pisac Sima Pandurović, jedan

od osnivača srpske moderne. Filozofski fakultet završio je u

Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu,

uređivao je više časopisa, od kojih je najznačajniji "Misao" 

koji je sam i objavljivao. Kritika je oštro reagovala na njegovu

prvu zbirku pesama "Posmrtne počasti", prožetu pesimizmom.

Kasniji stihovi misaono su složeniji, ali i u njima preovladava

rezignacija. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je 

sa francuskog i engleskog, između ostalog i Šekspira. Svojim

sveukupnim radom ostavio je veliki trag u srpskoj kulturi. Ostala

dela: zbirke pesama "Dani i noći", "Okovani slogovi", "Stihovi",

"Pesme", knjige eseja "Razgovor o književnosti", "Ogledi iz

estetike".

        1975 - U zatočeništvu je ubijen zbačeni car (negus) 

Etiopije Haile Selasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, 

imenovan za regenta, a za cara krunisan 1930. Iz zemlje je izbegao 

1936. nakon okupacije njegove zemlje od strane fašističke Italije. 

Vratio se 1941. na čelu oslobodilačkih jedinica, i vladao je do 

1974, kada su ga zbacili prokomunistički oficiri, koji su posle 

njegove smrti izdali saopštenje da je bivši monarh umro prirodnom 

smrću. Stari vladar je uživao izvesnu popularnost, kao simbol 

uspešne borbe za slobodu. Iza prevrata najverovatnije je stajala 

istočnonemačka tajna služba "Štazi".

        1990 - SAD su proterale 36 od 55 članova osoblja ambasade

Iraka u Vašingtonu.

        1991 - Umro je patrijarh srpski, arhiepiskop pećki i

mitropolit beogradsko-karlovački German (svetovno ime Hranislav

Đorić). Zamonašio se 1951. u Studenici, prethodno je bio

sveštenik. Bogoslovski fakultet studirao je u Beogradu, a prava u

Parizu. Posle smrti patrijarha Vikentija, 1958. izabran je za

patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Vodio je Srpsku pravoslavnu

crkvu neobično vešto i mudro. Pošto je teško oboleo, 

2. decembra 1990. za patrijarha srpskog izabran je Pavle, 

dotadašnji episkop raško-prizrenski.

        1991 - Moldavija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog

Saveza.

        1992 - U Londonu je završena dvodnevna međunarodna

konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici Srba 

u Bosni i Hercegovini prihvatili da pod kontrolu Ujedinjenih nacija

stave teško naoružanje i načelno su prihvatili da se povuku sa

dela teritorije BiH koji su kontrolisali.

        1995 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija

potpisali su u Kairu sporazum o proširenju palestinske autonomije,

do tada predviđene samo za oblast Gaza, i na Zapadnu obalu.

        2000 - Izgoreo je jedan od simbola ruske prestonice,

najviši objekat u Evropi sagrađen ljudskom rukom, televizijski

toranj Ostankino, zdanje više od 500 metara, sagrađeno 1967. prema

planovima arhitekte Nikolaja Nikitina. Požar je usmrtio troje ljudi

i izazvao prekid televizijskog programa širom Rusije.

        2002 - Japanski sud prvi put je potvrdio da je Japan

koristio sredstva za vođenje biološkog rata u Kini tokom Drugog

svetskog rata, što japanska vlada nikada nije zvanično priznala.

        2003 - Mars je prošao pored Zemlje na udaljenosti od 55,76

miliona kilometara, najbliže od Kamenog doba.

        2009 - Umro je Sergej Mihalkov, ruski pisac, akademik. 

Najpoznatiji kao klasik ruske dečje književnosti, autor je i 

teksta himne negdašnjeg Sovjetskog Saveza kao i himne Rusije. 

Književnik izuzetnog ugleda, kao literata pojavio se poznih 

tridesetih. U više navrata bio je deputat Vrhovnog sovjeta i Ruske 

republike, predsednik Saveza pisaca. Veliku popularnost imale su 

i njegove basne iz svakodnevice, njih oko 250. Dobitnik je 

najviših ruskih, i prethodno sovjetskih, priznanja. Njegove knjige 

štampane su na više jezika u tiražu većem od čak 400 miliona 

primeraka.