Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je ponedeljak, 25. avgust, dan 2025. 

 325 - U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor.

Sazvao ga je i rukovodio tokom zasedanja rimski car Konstantin

Veliki. Na tom saboru osuđena je Arijeva jeres i uspostavljena

doktrina o "Svetom trojstvu" odnosno "Simvol vere" upotpunjen

docnije na narednom saboru u Carigradu. Tada je sprovedena i

delimična reforma Julijanskog kalendara.

        1270 - Umro je francuski kralj Luj IX, koji je tokom

vladavine od 1226. uspeo da znatno ojača oslabljenu kraljevsku

vlast. Predvodio je Šesti i Sedmi krstaški rat.

        1530 - Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, nazvan

Ivan Grozni (strašni). Prvi ruski vladar koji je uzeo titulu cara.

Do tada su ruski vladari nosili titulu velikih kneževa pošto je 

u skladu s vizantijskom državno-pravnom koncepcijom titula cara

pripadala samo vladaru Carigrada. Nakon što su Turci zaposeli 

"drugi Rim" pojavljuje se teorija o Moskvi kao "trećem Rimu". 

S ciljem stvaranja jake centralizovane države ojačao je carsko

samodržavlje i suzbijao samovolju boljara. Vladao je veoma odlučno, 

brutalno, pa i hirovito, zbog čega je dobio poznati nadimak. Podigao 

je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. izgradio je, radi jačanja

trgovine sa zapadom Evrope, grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine

u Belo more. Potukao je Mongole (Tatare) i osvojio Kazan 1552. i

Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim tokom Volge,

a potom je pripojio Sibir. Sproveo je izvesne pravne reforme i prvi

uveo regularnu vojsku. Jedan je od najvećih vladara u istoriji

Rusije.

        1744 - Rođen je nemački pisac, istoričar, filozof i

protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom "Ideje o

filozofiji istorije čovečanstva" znatno uticao na mladog Johana

Volfganga Getea, književni pokret "Šturm und drang" i čitav

nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam

Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik

formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka

narodnih pesama "Glasovi naroda u pesmama" u kojoj su i četiri

srpske pesme, uključujući "Hasanaginicu" u Geteovom prevodu. Bitno

je doprineo popularisanju Srba, i Slovena uopšte, u intelektualnim

krugovima na Zapadu.

        1776 - Umro je Dejvid Hjum,škotski filozof, 

ekonomista i istoričar. Skeptik, kritičar verodostojnosti

metafizike, dao je značajan podsticaj filozofiji Imanuela 

Kanta i uticao na pozitivizam. Prethodnik je klasičnih engleskih 

ekonomista i tvorac kvantitativne teorije novca. Dela: "Rasprava 

o ljudskoj prirodi", "Moralni, politički i literarni ogledi", 

"Filozofski ogled o ljudskom razumu", "Političke rasprave", 

"Istraživanje principa morala", "Istorija Engleske", "Moj 

život".

        1819 - Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen

Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju

"Pinkerton".

        1822 - Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam

Heršel, koji je 1781. otkrio planetu Uran, što mu je donelo

članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom

društvu. Otkrio je i dva od pet Uranovih satelita i dva Saturnova

satelita. Osmatranjem maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda i

proučavanjem Sunčevog sistema i galaksije Mlečni Put zaslužio 

je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.

        1825 - Urugvaj je objavio nezavisnost. Pod vlašću 

Španije teritorija potonjeg Urugvaja nalazila se od prvih 

decenija 16. veka. Madrid je suverenost te zemlje konačno 

priznao avgusta 1828.

        1841 - Rođen je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher,

dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju

štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.

        1842 - U Kragujevcu su ustavobranitelji s Tomom Vučićem

Perišićem na čelu, podigli bunu seljaka. Neposredni povod bilo 

je nezadovoljstvo povećanjem poreza. Tada je oboren s prestola 

knjaz Mihailo Obrenović, posle čega je Vučić u Beogradu, kao

"predvoditelj naroda", za knjaza proglasio Aleksandra

Karađorđevića, koji će vladati Srbijom do 1858.

        1867 - Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl

Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, 

što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona

elektrolize. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio 

učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom 

nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost - farad (F) 

i više efekata i uređaja: "Faradejev tamni prostor", "Faradejev 

efekat", "Faradejev cilindar", "Faradejev broj". Njegove ideje i 

pronalaske matematički formulisao i razradio engleski teorijski 

fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: "Eksperimentalna istraživanja

u elektricitetu", "Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici",

"O raznim silama u prirodi", "Predavanja o hemijskoj istoriji jedne

sveće".

        1875 - Kapetan Metju Veb postao je prvi čovek koji je

preplivao kanal Lamanš.

        1900 - Umro je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi

pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo "Rođenje tragedije 

iz duha muzike") docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od

najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna

tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni

teoretičari odbacuju. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za

moć" (posthumno sabrane njegove misli, naslov nije njegov), "S one

strane dobra i zla", "Sumrak idola", "Ljudsko, suviše ljudsko",

"Genealogija morala", "Eče homo", "Radosna nauka", "Nesavremena

razmatranja".

        1906 - Umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske

kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj

književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je

u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević,

takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilačkim ratovima

Srbije 1876-78. Veći deo života proveo je kao srednjoškolski

profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite

pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao

naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim

događajima. Pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" objavio je

poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame

"Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira",

"Vukadin", politička satira "Limunacija na selu".

        1912 - Rođen je nemački državnik Erih Honeker, od 1976.

do 1989. predsednik Nemačke Demokratske Republike (Istočna

Nemačka), kada je oboren s vlasti na talasu masovnih antirežimskih

protesta. Kao člana Komunističke partije Nemačke, nacisti su ga

uhapsili 1935. i u koncentracionim logorima bio je  do 1945. U

Politbiro vladajuće istočnonemačke Jedinstvene socijalističke

partije Nemačke (komunisti) izabran je 1958, prvi sekretar postao

je 1971, a generalni sekretar 1976. Umro je 1994. u izbeglištvu u

Čileu.

        1917 - Rođen je američki glumac režiser i producent Mel

Ferer. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima "Rat i mir", "Lili" i

"Sunce se ponovo rađa". Režirao je i producirao filmove u kojima

je glumila njegova supruga Odri Hepbern, kao  što je triler "Sama 

u tami" iz 1967.

1918 - Rođen je Jaša Almuli, srpski novinar i 

publicista. Almuli je decenijama radio kao novinar Tanjuga u 

kojem je bio urednik i dopisnik iz inostranstva (Brazil, SAD). 

Studirao je na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Priključio se 

partizanskom pokretu (NOB) 1943. godine. Bio je predsednik Jevrejske 

opštine Beograd. Objavio je niz istoriografsko-publicističkih dela 

visokog kvaliteta: "Vojnici na sceni Latinske Amerike", "Brazil, 

putevi emancipacije", "Živi i mrtvi", "Jevrejke govore", "Jevreji 

i Srbi u Jasenovcu", "Ostali su živi".

        1921 - SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni

ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje između dve

države u Prvom svetskom ratu.

        1930 - Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri, koji se 

proslavio seždesetih 20. veka, glumeći u vreme hladnog rata britanskog 

tajnog agenta Džejmsa Bonda, lik iz priča engleskog autora Jana Fleminga. 

Pisac koji je i sam bio obaveštajni agent je lik Džejmsa Bonda ustrojio 

po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, rođenog u Titelu u Bačkoj, 

koji je bio agent Britanije i jugoslovenske kraljevske vlade (a lažno 

Nemačke). Koneri je agenta 007 igrao u ukupno sedam filmova. Oskara je 

dobio za ulogu policajca u filmu "Nesalomivi" 1987. Magazin People 1989. 

proglasio ga je za "najseksepilnijeg živog muškarca". Godine 2000. 

britanska kraljica Elizabeta II dodelila mu je zvanje viteza. Povukao se 

iz sveta filma 2003. nakon "Lige izvanrednih džentlmena". Politički, bio 

je veliki zagovornik osamostaljenja Škotske. Filmovi: "Dr No", "Goldfinger", 

"Operacija grom", "Iz Rusije, s ljubavlju", "Dijamanti su večni", 

"Zaverenici", "Brdo izgubljenih", "Zardoz", "Nesalomivi", "Ime Ruže", 

"Nikad ne reci nikad", "Pravedni cilj", "Marni", "Lov na Crveni oktobar", 

"Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod".

1933 - Rođen je Vejn Šorter, jedan od najvećih američkih 

saksofonista. Niz njegovih kompozicija postale su džez standardi. 

Bio je centralna figura tri velika džez sastava 20. veka - Jaž 

Mešengers, kvinteta Majlsa Dejvisa, od 1964, kao i Weather Report. 

Imao je plodnu saradnju sa Džoni Mičel, pojavio se na 10 njenih 

albuma i sarađivao sa rok muzičarima (Carlos Santana, Steely Dan). 

Dobitnik je 11 Gremija, kao i Gremi nagrade za životno delo. Svirao 

je sa Mejnardom Fergusonom pre nego što je angažovan u Jaž 

Mešengers 1958. Godine 2017. dobio je nagradu Polar Music, a 2018. 

Kenedi centar ga je proglasio za počasnog člana, dok je 2013. 

dobio nagradu za životno delo Instituta za džez Thelonious Monk 

(sada Hancock Institute of Jaž).

        1940 - Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je u Drugom

svetskom ratu prve bombe na Berlin.

        1944 - Savezničke snage potpuno su oslobodile Pariz 

u Drugom svetskom ratu. Prilikom ulaska u grad, nekoliko dana ranije, 

saveznici su zastali kako bi omogućili da u Pariz prvo uđe general 

De Gol sa svojim Slobodnim Francuzima.

        1961 - Predsednik Brazila Žanio Kvardos neočekivano je,

posle samo sedam meseci na tom položaju, podneo ostavku, navodeći

kao razlog neidentifikovane "strašne snage".

        1965 - Snežna lavina koja se sručila s glečera u

švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.

        1972 - Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu

bezbednosti UN i usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku

organizaciju.

        1988 - Iran i Irak su u Ženevi počeli pregovore bez

posrednika o okončanju osmogodišnjeg rata dve susedne zemlje. 

Rat je okončan bez jasnog pobednika.

        1989 - Posle 12 godina i šest milijardi pređenih

kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade "Vojadžer

2" dospeo je do planete Neptun i njenog satelita  Triton i poslao na

Zemlju snimke tih nebeskih tela.

        1990 - Savet bezbednosti UN odobrio je vojnu akciju protiv

Iraka zbog napada te zemlje na susedni Kuvajt.

        1991 - Belorusija je objavila nezavisnost od Sovjetskog

Saveza.

        1995 - "Rejnbou Vorior II", brod pokreta "Grinpis",

isplovio je ka južnom Pacifiku u pokušaju da onemogući seriju

francuskih atomskih proba na ostrvu Mururoa. Mururoa  je atol u

sastavu Francuske Polinezije.

        1999 - Austrijska policija je u Beču, na osnovu naloga

Haškog tribunala, uhapsila načelnika Generalštaba Vojske

Republike Srpske general-pukovnika Momira Talića, koji je u glavni

grad Austrije došao na poziv OEBS, organizatora  međunarodnog

seminara o vojnoj doktrini. Šef delegacije RS  ministar odbrane

general-pukovnik Manojlo Milovanović odmah  potom je sa članovima

delegacije u znak protesta napustio  seminar.

        2003 - U Bombaju, finansijskoj prestonici Indije, u

terorističkim napadima automobilima-bombama ubijene su najmanje 

52 osobe.

        2005 - U požaru u jednoj zgradi u centru Pariza, u kojoj

žive afrički doseljenici, život je izgubilo najmanje  17 ljudi,

među kojima su 14 bila deca.

        2007 - Grčka vlada proglasila je vanredno stanje u

čitavoj zemlji, pošto je broj žrtava u požarima dostigao 50. 

U nezapamćenim požarima širom Grčke uništeno je 184.000 

hektara šuma, pošto je prethodnih dana u toj zemlji izbilo čak 

170 požara.

        2007 - Najmanje 34 osobe poginule su, a više od 50 je

povređeno, u Hajderabadu u Indiji, u tri eksplozije koje su se

dogodile u razmaku od nekoliko minuta. Hajderabad, glavni grad

južne indijske države Andra Pradeš, ima dugu istoriju

međuetničkog nasilja.

2012 - Umro je Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio 

na Mesec. Na čelu posade kosmičkog broda "Apolo 11", čiji je 

glavni zadatak bio prvo iskrcavanje na Mesec, on je 20. jula 1969.

bio prvi čovek koji je stupio na površinu jedinog prirodnog 

satelita Zemlje. Armstrong i Edvin Oldrin proveli su na Mesecu 

dva i po sata. Ubrzo potom napustio je NASA i postao profesor 

na Univerzitetu u Sinsinatiju.

2013 - Preminuo je Andrej Mitrović, istoričar, profesor 

Beogradskog univerziteta, dopisni član SANU. Na beogradskom 

Filozofskom fakultetu 1980. stekao je zvanje redovnog profesora 

na katedri za Opštu savremenu istoriju. Dela: "Vreme netrpeljivih", 

"Angažovano i lepo", "Srbija u Prvom svetskom ratu", "Raspravljanja 

sa Klio".

2021 - Preminuo je Milan Lane Gutović, glumac. Rođen u Umci, 

kod Beograda, Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju završio 

je 1967. Filmsku karijeru započeo je 1968. u filmu "Bekstva". Prvu veću 

ulogu na televiziji ostvaruje 1971. u seriji "Diplomci". Zapažen je 

ulogom u "Povratku otpisanih". Prvu glavnu ulogu igra u filmu "Drugarčine" 

(1979) reditelja Miće Miloševića, koji ga je angažovao i za komediju 

"Laf u srcu" (1981) gde se pojavio kao Srećko Šojić. Posebnu popularnost 

donela mu je uloga Šojića u seriji "Bela lađa" (2006-2011). Kao 

pozorišni glumac upamćen je predstavama "Protekcija", "Kad su cvetale 

tikve", "Buba u uhu", "Ruženje naroda u dva dela", "Kolubarska bitka". 

Poslednje dve decenije, takođe izuzetno uspešno igrao je svoj "Kabare", 

s kojim je gostovao širom sveta. Godine 2006. postao je Prvak Narodnog 

pozorišta.

2022 - Nuklearna elektrana Zaporožje u Energodaru isključena je 

sa ukrajinske elektrodistribucione mreže zbog ratnih dejstava, pošto su 

poslednja dva reaktora, od ukupno šest, isključena usled nestabilnih 

okolnosti. Kako je "Energoatom" saopštio bezbednosni sistemi funkcionisali 

su nadalje redovno. Elektrana je ponovo uključena dva dana docnije. Nedelju dana potom u Zaporožje je pristigla misija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).