Dogodilo se na današnji dan

 Danas je ponedeljak, 23. jun, 2025. 

     1501 - Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u

otadžbinu sa putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom

Portugalije.

        1611 - Engleskog istraživača Henrija Hadsona, koji je

prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena

posada njegovog broda "Diskaveri" je sa osmoricom pristalica

ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i

zime. Tokom četiri putovanja istraživao je Severni ledeni okean,

pokušavajući da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko

Arktika, pri čemu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz.

        1668 - Rođen je italijanski filozof, istoriograf i 

teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač 

filozofije istorije i preteča etnologije. Rođen kao sin 

siromašnog knjižara, na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. 

postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao 

Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi "opisivao 

idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste". Napuljski kralj 

Karlo imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Kao 

filozof istorije zastupao je neku vrstu ciklične teorije. Dela: 

"Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija",

"Univerzalno pravo", "Autobiografija".

        1785 - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše

Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni

manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema

predanju njegov predak. Manastir u kojem se nalazila prva srpska 

štamparija (prva u južnoslovenskim zemljama takođe) obnovio 

je 1786. vladika Petar I. U njoj su od 1493. štampane ćirilične 

knjige, uključujući "Oktoih prvoglasnik".

        1848 - Zbog dekreta o ukidanju "narodnih radionica" 

otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848,

u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih, u Parizu je izbio

ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

        1894 - Rođen je engleski kralj Edvard VIII, koji je na

presto stupio 1936. ali se krune odrekao iste godine pod pritiskom

vlade i Parlamenta, zbog ženidbe Amerikankom Volis Simpson, koja

je za sobom već imala dva braka, u korist mlađeg brata Džordža

VI. Potom je do smrti 1972. živeo u inostranstvu, pod titulom

vojvoda od Vindzora.

        1929 - Rođen je francuski modni kreator Ted Lapidus.

Proslavio se šezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i

safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen u Parizu, kao sin ruskog

emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958. Oblačio

je brojne poznate ličnosti, kao Brižit Bardo i Alen Delon.

        1945 - Japanski komandant, general Micuru Ušiđima

izvršio je samoubistvo posle poraza od strane američkih trupa na

ostrvu Okinava, poprištu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom

svetskom ratu. Zvanično je saopšteno da je tokom borbi za Okinavu

poginulo 234.183 vojnika i civila.

        1947 - U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je

ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran

sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. Šefu države 

je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju

oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

        1956 - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika

Egipta.

        1960 - Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne

Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo.

        1970 - Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom

velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog "Pakta

o bezbednosti".

        1980 - Upravljajući avionom poginuo je Sanđaj Gandi,

sin šefa indijske vlade Indire Gandi, za kog se verovalo da će

je naslediti u vrhu indijske političke scene.

        1985 - Iznad Atlantskog okeana eksplodirala je bomba koju

su podmetnuli Siki teroristi u avion tipa "Boing 747" kompanije "Er

Indija" na liniji Toronto-Bombaj, usmrtivši svih 329 putnika i

članova posade.

        1993 - Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida

poništio je predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio

povratak demokratije.

        1994 - Južnoafrička republika se, posle decenija

međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, vratila u

Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.

        1995 - Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk,

koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno

otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.

        1996 - Umro je grčki državnik i ekonomski stručnjak

Andreas Papandreu, prvi socijalistički šef vlade u Grčkoj. Bio 

je predsednik vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, 

kada se povukao zbog bolesti. Predavao je na američkim univerzitetima

Harvard i Berkli, a u politički život Grčke ušao je 1961. kao

član Unije centra, stranke svojeg oca Georgiosa. U očevoj vladi

bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim

strujama u partiji, a 1965. je napustio zemlju. Po povratku, posle

vojnog puča 1967, zatvaran je kao protivnik vojne uprave, a 1968.

dobio je dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegrčki

socijalistički pokret (PASOK), s kojim je dobio izbore 1977. a na

čelo vlade je došao četiri godine potom kad je PASOK ponovo 

dobio izbore.

        1996 - Šeik Hasina, vođa Avami lige i kćerka prvog

predsednika Bangladeša šeika Mudžibura Rahmana, vođe borbe za

nezavisnost te zemlje, preuzela je dužnost predsednika vlade posle

pobede na parlamentarnim izborima.

        1998 - Umrla je američka filmska glumica irskog porekla

Morin O'Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija

Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu.

        2002 - U zemljotresu na jugu Perua poginulo je najmanje

97 osoba.

        2004 - U napadu čečenskih terorista u Ingušetiji

poginule su 92 osobe, uključujući policajce, graničare i 25

civila.

        2005 - Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope

(PŠE) usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograničenja

prava glasa, po kojoj zemlje članice SE treba da omoguće građanima

koji žive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima.

        2007 - Umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle

Ugrinov. Diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, 

na Odseku za režiju. Bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio 

Beogradu a potom u Televiziji Beograd. Jedan je od osnivača 

Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu "Čekajući Godoa" 

S. Beketa kojom je to pozorište otvoreno. Bio je član Glavnog odbora 

Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, BITEF-a, 

Nolita, RTV Beograd. Autor je više knjiga, romana, eseja, kritika, 

drama, i dobitnik je niza nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i

Nolitovu.

2012 - Preminuo je Aleksandar Zlatović, jedan od 

najistaknutijih srpskih scenskih umetnika, scenograf i kostimograf. 

Zlatović se ubraja u red najznačajnijih scenografa bivše 

Jugoslavije, koji je operske i dramske predstave radio s brojnim 

domaćim i inostranim rediteljima.

2016 - U Britaniji je održan referendum na temu statusa te zemlje 

u Evropskoj Uniji. Prilikom referenduma, na kojem je zabeležena izuzetno 

visoka izlaznost građana, tesnom većinom izglasano je istupanje Britanije 

iz EU. Za ostanak u EU izjasnilo se 48.1% glasalih, a za istupanje 51.9%. 

Teritorijalno, Engleska i Vels su se većinski izjasnili za istupanje, 

a Škotska i Severna Irska za ostanak u EU. U samom Londonu većina se 

opredelila protiv istupanja iz EU.

2017 - Preminuo je Milo Gligorijević, novinar, literata, izdavač. 

Diplomirao je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je novinar 

listova "Borba", "Mladost", "Nin" u kojem je bio i glavni urednik. U potonjem 

periodu posvetio se izdavaštvu. Dela: "Nestor iz vode", "Odgovor Miće 

Popovića", "Rat i mir Vladimira Dedijera", "Izlazak Srba", "Srbija na zapadu".

        2019 - Vaterpolo reprezentacija Srbije u finalu Svetske lige pobedila 

je reprezentaciju Hrvatske sa 12:11, čime su srpski vaterpolisti osvojili 12. 

titulu u ovom takmičenju i obezbedili plasman na Olimpijske igre u Tokiju.

2023 - U Rusiji se dogodila pobuna Vagner grupe, privatne vojne 

kompanije Jevgenija Prigožina. Prethodno, on je optužio rusko vojno 

rukovodstvo da je napalo Vagnerov vojni kamp, za šta je okrivio ministra 

odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova. 

Prigožin je pohod na Moskvu nazvao "marš pravde", što je odmah 

protumačeno kao pokušaj državnog udara. Procenjuje se da je u pobuni 

učestvovalo oko 8.000 pripadnika Vagner grupe, ali nisu svi učestvovali 

u maršu na Moskvu. Tokom večeri narednog dana, marš je obustavljen a 

Prigožinu je obezbeđen egzil u Belorusiji. Jevgenij Viktorovič Prigožin 

poginuo je mesec dana potom, u avionskoj nesreći.

2024 - Prilikom napada Ukrajinaca na Sevastopolj, na Krimu, četiri 

osobe su poginule a 144 su ranjene odnosno povređene, među njima 82 ozbiljnije.

2024 - U više terorističkih napada u večernjim satima u Derbentu, 

Sergokali i Mahačkali, u Dagestanu, Rusija, poginulo je 27 osoba, među njima 

i pet napadača, a 45 je ranjeno. Teroristički akti bili su motivisani islamskim 

ekstremizmom, a meta napada je bila policija, dve crkve i dve sinagoge.