Dogodilo se na današnji dan

  Danas je utorak, 10. jun, 2025.

  1190 - Nemački car Fridrih I Barbarosa udavio se u 

reci Salef u Maloj Aziji u Trećem krstaškom ratu. Na presto je

stupio 1152, posle čega je vodio više ratova u Italiji u pokušaju

da potčini lombardske gradove i primora papu na pokornost. Posle

poraza 1176. u bici kod Lenjana pokajnički se izmirio s papom.

Predvodeći krstaše na putu ka Jerusalimu 1189. prošao je kroz

Srbiju i sastao se u Nišu sa velikim županom Srbije Stefanom

Nemanjom.

        1610 - Prvi holandski iseljenici u Americi iskrcali su se

na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka.

        1793 - Prvi javni zoološki vrt "Žarden de plant" otvoren 

je u Parizu.

        1819 - Rođen je francuski slikar Gistav Kurbe. Opor i

snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i

prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom

19. veka. Glavna dela: "Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb

u Ornanu".

        1832 - Rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto,

koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo

četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto

motor", što je omogućilo razvoj automobilizma.

        1836 - Umro je francuski fizičar i matematičar Andre Mari

Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u

nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno

dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike,

matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje

nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje

(količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas

(skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

        1868 - Prilikom šetnje Košutnjakom (koji je tada bio

privatno lovište Obrenovića) ubijen je srpski knez Mihailo

Obrenović. Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860.

do smrti. Zbog bune koju je 1842. podigao Toma Vučić Perišić

morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto Srbije

doveden knez Aleksandar Karađorđević. Boraveći van zemlje,

pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka

Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića. Kada se njegov

otac knez Miloš Obrenović vratio na vlast 1858. preuzeo je komandu

nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860. zaveo je autoritarnu

vladavinu, pretvorivši Skupštinu u savetodavni organ. Ustanovio je

1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim

naoružanjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862.

(Čukur česma) da nakon obimne diplomatske akcije 1867. primora

Tursku da povuče garnizone iz utvrđenih gradova Srbije.

        1874 - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije

je delo "Načertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah),

predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao 

se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Turskoj. 

Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca 

i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo 

kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša 

Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao 

u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio 

je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, 

ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio 

austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i 

smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. 

Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka 

Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević 

je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 

1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu 

ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv 

Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku sa prvacima Srba 

u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj 

ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

        1875 - Umro je srpski pisac Jovan Grčić Milenko,

sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao

"fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni

u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu

i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske

studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio

u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin.

U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan

doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i

sentimentalan, ali je napisao i više tzv. "prostih pesama", po

kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je

1869. objavio "Pesme". Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera,

Getea, Hajnea.

        1915 - Rođen je američki pisac Sol Belou, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1976, u čijem delu je središnja

tema moderan čovek, zaokupljen sumnjama i razočarenjima. Dela: 

romani "Henderson, kralj kiše", "Čovek na klackalici", "Žrtva", 

"Ne propusti dan", "Pustolovine Ogija Marča", "Hercog", "Planeta 

gospodina Semlera", "Humboltov dar", "Dekanov decembar", priče 

"Mozbijeva sećanja", drame "Poslednja analiza", "Guka", putopis 

"Do Jerusalima i nazad".

        1922 - Rođena je Džudi Garland, američka filmska glumica 

i pevačica, koja se proslavila kao devojčica ulogom u filmu 

"Čarobnjak iz Oza" za koju je dobila Oskara. Izvrsno je tumačila 

uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih muževa. 

Njihova kćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila sjajnu pevačku 

i glumačku karijeru. Ostali filmovi: "Bebe u vojsci", "Osnujmo 

orkestar", "Bebe na Brodveju", "Mala Neli Keli", "Sretni me u Sent 

Luisu", "Časovnik", "Zigfildove ludosti", "Pirat", "Zvezda je rođena".

        1923 - Rođen je britanski medijski magnat češkog porekla 

Jan Robert Maksvel.

        1923 - Umro je francuski pisac Pjer Loti, koji je zbog

napisa o okrutnostima kolonijalnih trupa u Indokini otpušten iz

vojne službe. Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu

obiluju egzotikom. Kao turkofil, u Prvom balkanskom ratu

izražavao je simpatije za Tursku, ali je posle bugarskog

prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u 

Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao 

o Srbima. Ostala dela: "U haremu", "Lotijeva ženidba", "Mornar", 

"Islandski ribar", "Gospođa hrizantema", "Roman jednog spahije".

        1924 - Vođu italijanskih socijalista Đanđakoma Mateotija

oteli su i ubili fašisti. Mateoti je tog dana u Skupštini održao

govor u kom je neobično oštro kritikovao ponašanje Musolinijevih

sledbenika. Poticao je iz bogate porodice, završio je prava i 

veoma mlad postao vatreni socijalista. Posle istupanja iz

Socijalističke partije Italije u oktobru 1922, postao je generalni

sekretar novostvorene Socijalističke unitarističke partije.

Njegovo ime postalo je vremenom simbol antifašističke borbe i

tokom Drugog svetskog rata ga je nosilo više jedinica Pokreta

otpora.

        1930 - Rođen je Branimir Živojinović, prevodilac,

književnik. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih

intelektualaca. Bio  je profesor na Filološkom fakultetu (Odsek

za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan

je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi

dobitnik najuglednije prevodilačke nagrade "Miloš N. Đurić"

za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija

nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog

i ruskog prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea,

Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu,

Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija. Zadužio je srpsku kulturu

i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije,

teorije prava, psihologije, teorije knjževnosti. Odlikovan je

najvišim državnim i stručnim nagradama, pa i Krstom SR Nemačke

za zasluge.

        1931 - Rođen je Žoao Žilberto, brazilski pevač, 

tekstopisac, gitarista. Šezdesetih godina 20. veka doživeo 

je globalnu popularnost. Jedan je od tvoraca muzičkog pravca 

bosa nova. U Brazilu je bio znamenit po nadimku O Mito (Legenda). 

Najpoznatiji je po pesmi Garota De Ipanema (Devojka sa Ipaneme). 

Univerzitet Kolumbija, SAD, dodelio mu je titulu počasnog 

doktora nauka zbog izuzetnih dometa u muzici.

        1934 - Umro je engleski kompozitor Frederik Delijus,

impresionista poznat po simfonijama "Pariz - pesma velikog grada",

"Brigg Fair". Komponovao je i opere i koncerte, uključujući

"Misu života", inspirisanu delom nemačkog filozofa Fridriha 

Ničea "Tako je govorio Zaratustra".

        1940 - Fašistička Italija ušla je u Drugi svetski rat

kao saveznik nacističke Nemačke, objavivši rat Francuskoj i

Velikoj Britaniji.

        1942 - Počela je ofanziva na Kozaru u Drugom svetskom

ratu, u kojoj je oko 40.000 nemačkih i hrvatskih vojnika zatvorilo

obruč oko slobodne teritorije u području te planine u Bosni. 

U opkoljenom području zbeg sa oko 80.000 srpskih civila je branilo 

3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda. Posle 50 dana 

teških borbi mestimično je probijen obruč i spaseno je nešto 

više od 15.000 civila. Spaljena su i uništena sva sela a oko 

60.000 srpskih civila oterano je u logore, mahom u Jasenovac.

        1942 - Nemci su u Drugom svetskom ratu u rudarskom selu

Lidice u Češkoj, koje su prethodno spalili, streljali sve

muškarce, oko 200, žene odveli u koncentracione logore, a decu

u zavode za "prevaspitavanje", kao odmazdu zbog ubistva nemačkog

protektora Češke i Moravske i šefa nacističke tajne policije

Gestapo Rajnharda Hajdriha, 27. maja 1942. Selo je obnovljeno

1946. i u njemu je podignut spomenik žrtvama.

        1942 - U borbi s Nemcima kod Male Remete u Sremu, u Drugom svetskom ratu poginuo je Boško Palkovljević Pinki, jedan od prvih partizana Fruške Gore, koji je kao kurir iz Srema obavestio Vrhovni štab o narodnooslobodilačkoj borbi u Vojvodini. Bio je jedan od organizatora bekstva 32 robijaša iz sremskomitrovačkog zatvora

1941.

        1945 - Komandantu zapadnih savezničkih snaga u Drugom

svetskom ratu američkom generalu Dvajtu Ajzenhaueru je uručeno

jedno od najviših sovjetskih odlikovanja - Orden pobede.

        1946 - Umro je američki bokser afričkog porekla Džek

Džonson, prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u

teškoj kategoriji.

        1967 - Izrael je prihvatio zahtev UN o prekidu vatre u ratu

sa Egiptom (Šestodnevnom), u kojem su Izraelci, protiv kojih su

ratovali i Sirija i Jordan, za samo šest dana zauzeli teritoriju

četiri puta prostraniju od Izraela.

        1967 - Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa

Izraelom i zapretio sankcijama ukoliko izraelska armija ne obustavi

napredovanje prema glavnom gradu Sirije Damasku.

        1967 - Umro je američki filmski glumac Spenser Trejsi,

izuzetan tumač niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve

godine uzastopno dobio Oskara, za filmove "Hrabri kapetan" 1937.

i "Grad dečaka" 1938. Ostali filmovi: "Bes", "Sedmi krst",

"Citadela", "Starac i more", "Nirnberški proces", "Pogodi ko

dolazi na večeru".

        1970 - U Jordanu je najmanje 100 lica ubijeno u sukobu

vladinih snaga sa palestinskim gerilcima.

        1971 - SAD su posle 21 godine ukinule embargo na trgovinu

s Kinom.

        1989 - Narodna republika Kina i Tajvan uspostavili su

direktne telefonske veze.

        1990 - Na prvim slobodnim izborima u Bugarskoj posle Drugog

svetskog rata pobedila je Bugarska socijalistička partija, bivša

Komunistička partija, koja je dobila 47 odsto glasova, dok je

desničarski Savez demokratskih snaga osvojio 36 odsto.

        1990 - Predsedničke izbore u Peruu dobio je peruanski

političar japanskog porekla Alberto Fudžimori, porazivši na njima

pisca Marija Vargasa Ljosu.

        1992 - Dogodio se masakr u selu Čemerno, kada su 32 srpska

civila, najviše žene, dece i starci, meštani tog sela u blizini

Sarajeva, pobijeni u praskozorje, od strane lokalnih muslimanskih

ekstremista.

        1995 - Bivši predsednik vlade Švedske Karl Bilt

naimenovan je umesto lorda Dejvida Ovena za kopredsednika

Međunarodne konferencije o prethodnoj Jugoslaviji, saopštio je

predsedavajući Evropske unije francuski predsednik Žak Širak.

        1996 - Čečenski islamski separatisti i zvaničnici Rusije

potpisali su dokumente kojima je predviđeno okončanje 18-mesečnog rata u Čečeniji.

        1997 - Prema naređenju vođe kambodžanske maoističke

gerilske frakcije "Crvenih Kmera" Pol Pota, ubijen je jedan od

njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove

porodice.

        1999 - Poslednji projektili NATO - 79. dana agresije na

Srbiju (SRJ) - pali su nešto posle 13 časova u području sela

Kololeč kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar

NATO Havijer Solana saopštio je da bombardovanje prestaje. Prve

jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, počele povlačenje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdržan glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

        1999 - Predsednik SRJ Slobodan Milošević je saopštio da

je tokom agresije NATO poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i

114 policajaca, kao i "da je zemlja odbranjena i da je sačuvan njen

suverenitet i teritorijalni integritet".

        2000 - Umro je sirijski predsednik Hafez el Asad, koji

je na vlast došao državnim udarom u novembru 1970. da bi već

sledećeg marta bio izabran za šefa države. Bio je jedan od

najuticajnijih državnika Bliskog istoka, na mestu predsednika

nasledio ga je sin.

        2002 - U blizini beogradskog hotela "Jugoslavija" iz zasede

je ubijen srpski policijski general Boško Buha, zamenik šefa

resora javne bezbednosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

        2004 - Umro je američki muzičar afroameričkog porekla

Rej Čarls, "otac soula", koji je uspeo da savlada i siromaštvo

i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od

najpopularnijih i najplodnijih muzičara 20. veka. Tokom 58 godina

izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu

slavu stekao je 1954. pesmom "Našao sam ženu", a nezaboravna pesma "Džordžija u mojim mislima" svrstala ga je 1960. godine među

svetske zvezde, što je sledeće godine potvrdio hitovima "Zbriši

drumom Džek" i "Ne mogu da prestanem da te volim".

2010 - Umro je Vlaho Orlić, jedan od najboljih domaćih 

vaterpolo stručnjaka. Rođen u Kotoru, detinjstvo je proveo u 

Italiji i Dubrovniku, a kao mladić uspešno se bavio veslanjem.

Od 1958. nalazio se u beogradskom Partizanu, kao igrač i potom

trener. Smatra se najzaslužnijim za napredak tog kluba koji je 

sedamdesetih vladao Evropom i bio je jedan od najboljih 

vaterpolo klubova na kontinentu. Pocetkom devedesetih učestvovao

je u stvaranju uspešnih timova Zvezde i Bečeja.