Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 12. jun, 2025. 

     1691 - Ahmed II je na turskom prestolu nasledio sultana

Sulejmana III.

        1759 - Umro je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od

najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Ispoljavao je

romantično interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantastično.

Gajio je izvesna prodemokratska osećanja. Dela: ode "Veče",

"Škotske praznoverice", "Sloboda".

        1798 - Francuska vojska zauzela je sredozemno ostrvo Maltu.

1821 - Rođen je Livije Radivojević, ugledni pravnik, 

jedan od prvaka političkog i društvenog života Srba u Austriji i 

Austrougarskoj u drugoj polovini 19. veka. U rodnom Sremu završio je 

gimnaziju, u Segedinu je studirao filozofiju a u Pešti prava. Godine 

1843. položio je doktorat a naredne godine i advokatski ispit. Kao 

pravni stručnjak službovao je u Rumi, Temišvaru, Zagrebu. Od 1874. 

do 1891. bio je predsedavajući vrhovnog suda u Zagrebu (Stol sedmorice). 

Kao poslanik na Blagoveštenskom saboru 1861, u Karlovcima, uz barona 

Jovana Živkovića i Aleksandra Stojačkovića, najdoslednije je zastupao 

teritorijalnu autonomiju za Srbe u Austriji (Srpska Vojvodina). Bio je 

prvi predsednik Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, počasni 

predsednik Srpske banke u Zagrebu, jedan od osnivača Srpskog privrednog 

društva Privrednik. Izabran je za počasnog građanina Temišvara. 

Savremenici su ga opisivali kao "simbol prava i pravde".

        1848 - Mađarska revolucionarna vojska je napala Sremske

Karlovce, središte Glavnog odbora Srba u Ugarskoj, gde je u maju

1848. Skupština Srba zatražila autonomiju Srpske Vojvodine (Banat,

Bačka, Baranja i Srem), napad je uspešno odbijen.

        1849 - Bombardovanjem iz topova sa Petrovaradina, mađarske 

revolucionarne trupe su gotovo uništile Novi Sad. U bombardovanju 

i požarima koji su usledili nestalo je oko 2.000 objekata, od 2.800 

koliko je grad do tada imao. Posle napada, od prethodnih 18.500 

stanovnika, u gradu je ostalo svega nekoliko stotina. Godine 1850. 

u Novom Sadu su boravila 7.182 lica. Napad je usledio pošto je 

austrijski general baron Josip Jelačić, kasnije ban hrvatsko 

slavonski, gušeći Mađarsku revoluciju za račun Beča, umarširao 

u Novi Sad i napao Mađarske trupe. 

        1894 - Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina

Karadžić-Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na

nemački srpske narodne pripovetke i napisala "Putovanje po Srbiji"

i "Uspomene na Branka Radičevića". Bila je udata za profesora

književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.

        1897 - Rođen je engleski državnik Robert Entoni Idn,

britanski premijer od 1955. do 1957. Posle studija orijentalnih

jezika u Oksfordu, 1923. ušao je u Parlament, od 1931. do 1933. bio

je pomoćnik šefa diplomatije, 1935. lord čuvar državnog pečata

i ministar za vezu s Društvom naroda u kojem se zalagao za sankcije

protiv fašističke Italije zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do

1938. bio je ministar inostranih poslova i 1936. zastupao je

"politiku nemešanja" u Španski građanski rat, ali je podneo

ostavku kada je premijer Nevil Čemberlen potpisao Minhenski sporazum

kojim je Čehoslovačka predata nacističkoj Nemačkoj. U vladama

Vinstona Čerčila ponovo je predvodio britansku diplomatiju od

1941. do 1945. i od 1951. do 1955. Posle Čerčilovog povlačenja 

u aprilu 1955. postao je premijer i šef Konzervativne stranke, ali

je podneo ostavku u januaru 1957. zbog neuspele intervencije, sa 

Francuskom i Izraelom, na Suec.

        1898 - Filipinski general Emilio Aginaldo proglasio je

tokom Američko-španskog rata, uz podršku SAD, nezavisnost

Filipina. Amerikanci su ga potom izigrali, okupiravši Filipine i

slomivši 1899. otpor filipinskih nacionalista, a taj pacifički

arhipelag je formalnu nezavisnost stekao tek 1946. Od 1898. do

1946. Filipini su bili kolonija SAD.

        1917 - Zbog pronemačke politike u Prvom svetskom ratu,

grčki kralj Konstantin I prinuđen je da abdicira u korist starijeg

sina Aleksandra, posle čije je smrti 1920. ponovo postao kralj. Sa

prestola je definitivno sišao 1922. zbog poraza Grčke u ratu s

Turskom i nasledio ga je mlađi sin Đorđe II.

        1924 - Rođen je Džorž Buš, američki državnik, 

predsednik SAD od 1989. do 1993. Predvodio je 1991. zapadne

saveznike u ratu protiv Iraka. U Drugom svetskom ratu se borio na

Pacifiku kao pilot u mornaričkom vazduhoplovstvu, 1974. i 1975. 

bio je ambasador u Kini, potom do 1976. direktor CIA, a potpredsednik

SAD od 1981, tokom dva predsednička mandata Ronalda Regana.

        1929 - Rođena je Anelis Mari Frank, poznata kao Ana Frank,

čiji je dnevnik postao simbol stradanja Jevreja tokom Drugog

svetskog rata kada su nemački nacisti planski uništavali

pripadnike jevrejskog naroda u Nemačkoj i okupiranim zemljama

Evrope. Njena porodica je posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj

1933. izbegla u holandski grad Amsterdam, gde je od 1942. živela u

tajnom skrovištu, ali ih je 1944. otkrio Gestapo. Ubijena je u

martu 1945. u nemačkom logoru Bergen-Belzen i od njene porodice rat

je preživeo jedino Anin otac. Posle Drugog svetskog rata pronađen

je i 1947. objavljen njen potresni dnevnik pisan tokom dve godine u

skrovištu.

        1934 - Vlada Bugarske, koja je došla na vlast prevratom u

maju 1934, u sklopu pronacističke politike za koju se opredelila

zabranila je sve političke partije.

        1964 - Nelson Mandela, Volter Sisulu i još šest vođa

Afričkog Nacionalnog Kongresa, crnačkog oslobodilačkog pokreta

protiv rasističkog režima u Južnoj Africi, osuđeno je na

doživotnu robiju. U procesu ukidanja rasne diskriminacije, većina

je oslobođena posle tri decenije, uključujući Mendelu, koji je

potom postao prvi crni predsednik Južne Afrike.

        1967 - Vrhovni sud SAD stavio je van snage zakone

Virdžinije o zabrani sklapanja međurasnog braka. Najzaslužnija

za ovakvu odluku suda bila je Mildred Loving, crna žena udata za

belca, koja je nakon niza hapšenja i drugih nedaća u rodnoj

Virdžiniji, zbog međurasnog braka sklopljenog 1958, uputila pismo

tadašnjem ministru pravde SAD Robertu Kenediju, čime je pokrenut

proces koji je okončan u njenu korist. Tim putem poništeni su

slični zakoni u još najmanje 16 američkih država.

        1976 - U vojnom udaru u Urugvaju oboren je civilni

predsednik Huan Bordaberi, čime je otpočela devetogodišnja

diktatura armijskog vrha.

        1988 - U Bangladešu su izbile demonstracije zbog ustavnog

amandmana usvojenog pet dana ranije, kojim je islam postao državna

religija u toj azijskoj zemlji.

        1991 - Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije.

        1995 - Umro je italijanski muzičar Arturo Benedeti

Mikelanđeli, jedan od najvećih pijanista 20. veka.

        1996 - U Australiji su se kod Brizbejna tokom vojnih

vežbi sudarila dva helikoptera tipa "Blekhok", pri čemu je

poginulo 18 komandosa.

        1999 - Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje

međunarodnih bezbednosnih snaga, na osnovu rezolucije 1.244 Saveta

bezbednosti UN, dan pošto su, na iznenađenje svih zapadnih

zemalja, u južnu srpsku pokrajinu prvi prispeli ruski vojnici koji

su zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.

        2003 - Umro je Gregori Pek, američki filmski glumac, 

najpoznatiji po ulozi liberalnog južnjačkog advokata u filmu

"Ubiti pticu rugalicu", za koju je nagrađen Oskarom (1962). U Kanu

je 2000. nagrađen "Zlatnom palmom" za životno delo. Ostali

filmovi: "Dvoboj na suncu", "Slučaj Paradin", "Džentlmenski

sporazum", "Snegovi Kilimandžara", "Praznik u Rimu", "Mobi Dik",

"Topovi sa Navarona", "Arabeska", "Mesec  šunjalica".

        2007 - Umro je baron Gi de Rotšild, francuski bankar,

jedna od najkrupnijih ličnosti svetskih finansija. Rođen 1909. 

u Parizu, tokom nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog 

rata, prebegao je u SAD i kasnije u London, gde se priključio

pokretu otpora generala Šarla de Gola. Rotšild je vodio

porodičnu finansijsku imperiju i predsedavo je bankom "Rotšild

Frere" od 1967. do 1979.

        2008 - Irski građani odbacili su, na referendumu,

Lisabonski sporazum koji predviđa niz reformi institucija Evropske

unije. Protiv ratifikacije Lisabonskog sporazuma izjasnilo se 53,4

odsto glasača u toj zemlji.

2011 - Umro je Nikša Stipčević, član, izvesno vreme 

i potpredsednik SANU, romanista, profesor univerziteta. Stipčević 

je imao bogatu naučnu, profesorsku pa i diplomatsku karijeru. Bio 

je dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, ali i predsednik Upravnog

odbora RTS-a. Između ostalog dugo je vodio biblioteku SANU, predano 

je upotpunjujući retkim ili ranije zanemarenim izdanjima.

2016 - U Orlandu, Florida, SAD, u napadu u noćnom klubu Puls, 

ubijeno je 50 osoba, uključujući napadača, a 53 su ranjene. Omar 

Matin, Amerikanac avganistanskog porekla, napad u klubu u kom se 

okupljala LGBT populacija, izveo je motivisan islamskim ekstremizmom.

2018 - U Singapuru, na samitu SAD i Severne Koreje, 

predsednik SAD Donald Tramp i severnokorejski vođa Kim Džong-un 

potpisali su dokument kojim se obavezuju na rad "ka potpunoj 

denuklearizaciji Korejskog poluostrva".

2023 - Umro je Silvio Berluskoni, italijanski političar 

i preduzetnik, medijski magnat. U svetu poslovanja započeo je kao 

građevinski preduzetnik, u rodnom Milanu. Poznat je po gradnji 

stabenog bloka Milano 2. Između 1979. i 1984, stvara veliku medijsku 

grupu kroz tri mreže: Canale 5, Italia 1 i Rete 4. Berluskonijev 

Fininvest, osnovan 1978, početkom devedesetih ovladava ne samo sektorom 

televizije, sa Mediasetom, već i  izdavaštvom zatim i reklamnim 

sektorom. Potom sledi proboj na teren osiguranja, sa Mediolanumom. 

Vlasnik kluba Milan postaje 1986. Pokret Forca Italia osniva 1994, 

i odmah potom na izborima osvaja 21 odsto glasova. Poznavaoci prilika 

tumačili su da je preuzeo prostor koji su ranije držali demohrišćani. 

Vladu Italije vodio je 1994/1995, potom od 2001. do 2006, i ponovo od 

2008 do 2011. U poslednjem periodu bio je član Senata.

2023 - U izbegličkom kampu Lala, u oblasti Ituri, na severoistoku 

Demokratske Republike Kongo, pripadnici pobunjeničke milicije Kodeko 

(CODECO) masakrirali su više desetina lica. Ubijeno je najmanje 46 osoba, 

među njima 23 deteta, a 6 je ranjeno. Kodeko, ili Lendu milicija izrasla 

iz istoimene  etnolingvističke grupe, oružana je formacija oslonjena na 

poseban animistički kult. Političke grupacije sa posebnim egzotičnim 

verskim kultovima aktivne su na istoku Konga bar od šezdesetih.

2023 - Prilikom potapanja broda na reci Niger, kod varošice Pategi 

u državi Kvara, u središnjem delu Nigerije, poginulo je najmanje 106 osoba. 

Na preopterećenom plovilu koje je udarilo u balvan i raspalo se, nalazilo 

se oko 300 lica.

2024 - Ruske mirovne snage povukle su se iz oblasti Nagorno Karabah 

(Gornji Karabah) jermenske etničke enklave unutar Azerbejdžana. Ruske mirovne 

snage, u početku brojosti 1.960 vojnika, došle su sa mandatom razdvajanja 

prethodno sukobljenih strana, pošto su prestala direktna neprijateljstva 

novembra 2020. Septembra 2023, Azerbejdžan je preuzeo kontrolu nad Karabahom, 

okončavši nezavisnost regiona od Bakua, primoravši pritom praktično 

celokupno etničko jermensko stanovništvo da napusti Karabah. U Jerevanu, 

Jermenija, paralelno su se dogodili masovni protesti.