Šest meseci koji su promenili Srbiju

 U Novom Sadu je prvo pala nadstešnica, a zatim su počela da padaju jedno po jedna laž vlasti, od one da nije ni rekonstruisana, do insceniranog napada na gradsku kuću tri dana kasnije, preko svih mogućih napada na studente na blokadama, do lomljenje lobanje zbog koje je jednog jutra morala da padne i vlada, sve do napada specijalaca na studente pre tri dana ispred novosadskog difa, kada je pao i dekan Drid. Nije u međuvremenu pala optužnica za nadstrešnicu, ali još nije ni potvrđena. Željko Veljković u osvrtu na šest meseci čiji epilog još nije izvestan.

Prvi je maj, praznik je rada i radnici na gradilištu auto-puta Kuzmin-Sremska Rača proslavljaju ga radno. Sa njima je ministarka, zove se Aleksandra Sofronijević. Na toj je poziciji takoreći od juče, u ministarstvu je bila državna sekretarka u kontinuitetu od 2014. godine. Gradilište koje obilazi trebalo je da bude otvoreno kao auto-put do kraja 2023. godine. Ali ministrka ne govori o kašnjenju za koje bi mogla da bude odgovorna, već o zluradom ometanju kojem se danas navršilo šest meseci.

„U Srbiji u poslednjih 6 meseci imamo strašna ometanja. Imamo zahteve, imamo sve da Srbija stane. Međutim, ovi ljudi daju odgovor na sva ta ometanja, na zluradosti – Srbija neće da stane. Srbija radi i Srbija gradi“, Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pod istom parolom, građena je pruga i rekonstruisana železnička stanica u Novom Sadu.

Prvi je maj, praznik je rada, šest je meseci otkad je nadstrešnica sveže rekonstuisane stanice pala i ubila šesnaestoro ljudi. Pred stanicom nema ministarke, niko od onih koji su na dva otvaranja preuzimali zasluge za obnovu stanice, šest meseci od novosadske tragedije nije došao da oda počast žrtvama. Za šest meseci niko nije preuzeo, niti je sud utvrdio odgovornost i krivicu.

„Ovde čak posle šest meseci nemamo ni predmet koji je zaživeo. Tačnije u predmetu koji se vodi u Novom Sadu imamo pokušaj dostavljanja optužnice Višem suda u Novom Sadu, kad kažem pokušaj, to je neuspeo pokušaj jer je za sa naredbom o dopuni je isti predmet vraćen tužiocu da dopune istragu kako bi bila kvalitetnija i optužnica, što nije ne samo neuobičajeno nego prosto je bilo i očekivano kad znamo da je samo dva meseca rađeno na mom predmetu. Ono što zabrinjava je vođenje predmeta paralelno u Beogradu“, kaže Jasmina Paunović, tužiteljka.

U tom predmetu istražuje se da li je padu nadstrešnice doprinela korupcija, tu je samo troje optuženih. Ni u novosadskom, ni u beogradskom procesu, nema ljudi iz vrha vlasti, osim Gorana Vesića, iako sve ukazuje da trag vodi do vrha, investitora i države.

„Prema svedočenju arhitekte koje to radila, investitor odnosno infrastruktura, njima nije dostavila arhivski projekat koji su sve vreme imali kod sebe. I to ne samo da im nisu dostavili nego i nisu čak ni odgovorili da li ga imaju i to mi je nekako jedan vrlo vrlo upečatljiv momenat. Drugi upečatljiv momenat mi je ta stalna želja da se nešto ubrzava da se radi pre roka. Ovde predsednik izražava želju, predlaže da se sve to uradi pre rokova i onda vi ne znate ako je to ikad skratio te rokove“, ističe Ivan Radak, urednik Forbes Srbija.

Prvi je maj, praznik je rada, šest je meseci od tragedije i šest meseci od jedne izgovorene laži čiji je autor koji inače voli pomene i crne godišnjice, baš sada otišao da protegne krila novog aviona do Floride i da odande umesto pijeteta pošalje nove pretnje.

„Znam samo da, gotovo neverovatno. 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali. Kada smo sve renovirali i ogroman novac uložili samo tu nadstrešnicu nismo renovirali. Zašto? Ne znam. Neko će valjda da pruži odgovore“, rekao je 1. novembra 2024. godine Aleksandar Vučić.

„Prvo nije istina ovo što izjavljuju zvaničnici. Na nadstrešnici je rađeno“, rekao je Zoran Đajić, inženjer geologije.

I od prvog dana znamo šta se dogodilo.

„Ovo nije nesreća. Ovo nije tragedija. Ovo je zločin. Zato što postoje uzročnici i krivci i posledice“, rekao je Igor Mihaljević, novinar iz Novog Sada.

Za šest meseci pala je vlada, pale su i mnoge maske, vratila se solidarnost i sve deluje kao da je prošlo šest godina, ali novosadski prvi novembar je dan koji se još nije završio

„Upravo je to važno – da stalno podsećamo zašto se sve ovo dešava. Zato što je kao posledica korupcije direktne i apsolutno sad već možemo kažemo i neprikrivene korupcije 300 tona betona palo i ubilo 16 ljudi i da odgovornost, ne nužno i krivica vodi ka prosto najvišim funkcionerima ove zemlje. I moramo isto da podsećamo ono što se malo i zaboravilo, a to je da su naše kolege istraživački novinari došli do vrlo jasnih dokaza da iza radova na železničkoj stanici u Novom Sadu stoje ljudi koji pripadaju takozvanim delivery unitima,direktno iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, smatra Jovana Gligorijević, novinarka „Vremena“.

I možda baš zato šest meseci kasnije nema još nema mnogih odgovora i još nema odgovornosti. A moralo bi da bude.

„Boli me što je naš sistem takav kakav jeste korumpiran. Ja ne znam da li će uopšte pravda da se zadovolji u Srbiji, jer vidite da oni hapse nevinu decu, da hapse studente, da ne hapse ljude za nadstrešnicu. Što je najgore ne verujem našem sistemu, ne verujem mojoj državi, ne verujem policiji, ne verujem nikome Tražiću pravdu na drugom mestu. Sigurno je u Srbiji neću moći naći“, rekla je Dijana Hrka, majka preminulog Stefana Hrke..