Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je ponedeljak, 12. maj, 2025. 

 1820 - Rođena je engleska medicinska sestra Florens

Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se

rođendan obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. U

Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri

britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku

službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost

u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 na dva odsto.

Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su

posle Prvog svetskog rata, u kojem su lečile srpske vojnike, 

pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva

generacija medicinskih sestara izašla 1924.

        1842 - Rođen je francuski kompozitor Žil Emil Frederik

Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela

izražavaju francusku građansku romantiku. Komponovao je više od

20 opera, uglavnom s lirskom tematikom, u kojima je dočarao

osećajne heroine i lirsko-patetične muške tenorske likove. Dela:

opere "Manon", "Verter", "Don Kihot", "Tais", baletska muzika,

oratorijumi, kantate, solo pesme.

        1871 - Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri

Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice.

Dela: opere "Fra Diavolo", "Crni Domino", "Bludni sin", "Nema iz

Portičija".

        1884 - Umro je češki kompozitor, dirigent i pijanista

Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog

muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom

i folklorom. Dela: opere "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša",

"Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački

kvartet "Iz moga života", klavirske i kamerne kompozicije.

        1888 - Velika Britanija je uspostavila protektorat nad

Severnim Borneom i Brunejom.

        1899 - Održana je Osnivačka skupština "Prvog srpskog

društva za igru loptom". Skupština je održana u "Trgovačkoj

kafani" na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku

loptu u Beograd, i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.

        1918 - Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg,

koji je sa suprugom Etel 1953. kao prvi civil u SAD osuđen na smrt

zbog špijunaže, navodno zbog odavanja Sovjetskom Savezu atomskih

tajni. Kazna je izvršena uprkos kampanji širom sveta da im bude

pošteđen život.

        1933 - Rođen je Andrej Voznesenski, ruski literata,

pesnik i prozaista. Pripadao je pesničkoj avangardi "generacije 

šezdesetih". Bio je dopisni član francuske Akademije Malarme, 

počasni akademik nekoliko međunarodnih akademija, potpredsednik 

PEN centra Rusije. Dela:"Parabola", "Mozaik", "Antisvetovi", 

"Ahilovo srce", "Pogled", "Iskušenje", "Kazino Rusija". 

        1935 - Umro je poljski državnik maršal Jozef Klemens

Pilsudski, prvi predsednik Poljske od 1918. do 1922. i inicijator

rata protiv sovjetske Rusije 1920. i 1921. Godine 1926. Pilsudski 

je uspostavio vojnu diktaturu koja je trajala do njegove smrti.

        1947 - Posle godinu dana snimanja prikazana je "Slavica",

prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser

i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin,

a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša

Jovanović.

        1949 - Zvanično je ukinuta sovjetska blokada Zapadnog

Berlina, započeta krajem juna 1948, pošto su i zapadni saveznici

i Sovjetski Savez shvatili besmislenost beskompromisnog

suprotstavljanja.

        1967 - Umro je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan

poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao

je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme "Balade s mora",

"Soneti", "Večno milosrđe", "Polja zelenkada", "Lis Rejnard",

drame "Veliki petak", "Kralj Filip".

        1992 - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini 

donela je na zasedanju u Banja Luci odluku o formiranju Vojske

Republike Srpske i potvrdila je odluku predsedništva Srpske

republike BiH od 7. aprila o osnivanju novinske agencije Srna.

        1994 - Umro je škotski političar Džon Smit, lider

britanske Laburističke partije, pod čijim je vođstvom stranka,

posle 15 godina u opoziciji, znatno ojačala. To je njegovom

nasledniku Toniju Bleru obezbedilo "odskočnu dasku" za povratak

laburista na vlast 1997.

        1994 - Palestinska policija je prispela na Zapadnu obalu

u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, središte

palestinske autonomije u toj oblasti.

        1995 - Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih

je stajao japanski kapital, objavili su bankrotstvo tog gigantskog

poslovnog centra.

        1997 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa

Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava u

ruskoj republici Čečeniji, koji su čečenski separatisti ubrzo

prekršili.

        2002 - Bivši predsednik SAD Džimi Karter doputovao je u

Havanu u privatnu posetu, kao američki političar najvišeg profila

otkad je 1959. Fidel Kastro revolucijom preuzeo vlast na Kubi.

        2003 - U terorističkom napadu kamionom punim eksploziva

dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica, na zgradu središta

lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje

na severu Čečenije poginulo je najmanje 59 osoba.

        2003 - U više koordinisanih samoubilačkih bombaških

napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske

Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička

teroristička organizacija Al Kaida, ubijene su 34 osobe,

uključujući najmanje sedam Amerikanaca.

        2006 - Između 150 i 200 osoba poginulo je u eksploziji

naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.

        2007 - U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir

povređeno je 15 lica. Bomba je bila pričvršćena za bicikl,

ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Procenjeno je da iza

terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula,

najveća luka u Turskoj, ali i veliki turistički centar.

        2007 - Najmanje 27 osoba je poginulo, a više od 100 je

ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre

od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob

između vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski

predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.

        2008 - Umrla je Irena Sendler, poljska socijalna

radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske

dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom

zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila

1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz

varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i

potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama

ili manastirima.

        2008 - U razornom zemoljotresu koji je pogodio kinesku

provinciju Sečuan, poginulo je 68.000 osoba, a preko 288.000 je

povređeno. Zemljotres, koji se osetio u gradovima na hiljade

kilometara udaljenim od epicentra, poput Pekinga, Šangaja,

Hongkonga, Bankoka, najsmrtonosniji je od 1976, kada je u gradu

Tangshanu, nedaleko od Pekinga, život izgubilo 243.000 osoba.

        2008 - Umro je američki pop umetnik Robert Raušenberg.

Postao je slavan 50-ih 20. v. baveći se paralelno slikanjem,

vajanjem, štampom, fotografijom i performansima. Prošao je put

od apstraktnog ekspresionizma do pop arta. Bio je prvi američki

umetnik koji je pobedio na Bijenalu u Veneciji, 1964. godine. 

        2009 - Preminuo je Mladen Srbinović, akademik, jedan

od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana

srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan

Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa

slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije.

Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija)

kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio

televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u

Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru

Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

2014 - U eksploziji u rudniku uglja kod grada Somi, na zapadu 

Turske, poginula je 301 osoba. U najvećoj katastrofi te vrste u 

istoriji Turske, koju je izazvao neispravan električni transformator, 

787 rudara ostalo je zarobljeno u rudniku. 

       

2016 - Preminuo je knez Aleksandar Karađorđević, prvorođeni 

sin kneza namesnika Pavla i kneginje Olge. Izdanak i rod niza vladarskih 

kuća Evrope, osim Krađorđevića, Romanova i vladarskih kuća Grčke i 

Danske, Aleksandar se školovao u Itonu, nedaleko od Vindzora. Tokom 

Drugog svetskog rata bio je pilot dobrovoljac RAF-a, sa oko 1000 sati 

ratnih dejstava. Posle 2000. često je boravio u Srbiji. Bio je 

potpredsednik Upravnog odbora Zapadnoevropske eparhije SPC, obnovitelj 

Viteškog reda Zmaja i pokrovitelj Centra za istraživanje pravoslavnog 

monarhizma. Njegova pisma, saopštenja i razgovori objavljeni su u 

četiri toma.

 

2019 - Na obali Fudžejre, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, 

četiri naftna tankera oštećena su prilikom eksplozija magnetnih mina, 

dva plovila u vlasništvu Saudi Arabije, jedan norveški i jedan UAE. 

Nije bilo povređenih, ali je došlo do znatnih oštećenja. Za napade 

je optužen Iran, što je zvanični Teheran negirao.

2020 - Institut "Mihajlo Pupin" i kompanija "SmartResearć" 

uspešno su proizveli respirator, medicinski aparat koji pomaže 

pacijentima kada pluća ne mogu da obavljaju svoju funkciju.