Dogodilo se na današnji dan

 Danas je nedelja, 18. maj, 2025.

   1711 - Rođen je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, 

astronom, pisac. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije pored Milana i čelnik Optičkog instituta francuske mornarice. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, predložio geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana. 

Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je prethodio Albertu Ajnštajnu. Prema pojedinim navodima bio je srpskog porekla, po očevim precima. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".

        1781 - Španci su u Kusku pogubili peruanskog

pobunjeničkog lidera Tupak Amarua II, koji je preuzeo ime jednog

vladara Inka i 1780. podigao pobunu Indijanaca protiv španskih

osvajača.

        1799 - Umro je francuski pisac Pjer Ogisten Karon de

Bomarše, vesnik Francuske revolucije. Smelo je kritikovao

podmitljivost sudija, pokvarenost društva i korupciju. Dela:

komedije "Seviljski berberin", "Figarova ženidba" - koje su

inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da

komponuju istoimene opere.

        1800 - Umro je ruski generalisimus Aleksandar Vasiljevič

Suvorov, jedan od najistaknutijih vojskovođa 18. veka, pod čijom

su komandom ruske trupe izvojevale čak 57 pobeda. U Rusko-turskom ratu od 1787. do 1791. odneo je više blistavih pobeda nad Turcima. Predvodio je ruske trupe protiv Francuza u vreme pohoda generala Bonaparte u severnoj Italiji. Na povratku u Rusiju njegova vojska prešla je preko Alpa i vrha Sveti Gothard, što je zaprepastilo

vojne krugove u Evropi. Radio je na poboljšanju obrazovanja ruske

vojske, a uz vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i

istoriju. U Sovjetskom savezu je 1942. uveden "Orden Suvorova" za

visoke vojničke vrline.

        1803 - Velika Britanija je objavila rat Francuskoj zato

što je Napoleon Bonaparta nastavio vojnu kampanju u Italiji i

Švajcarskoj.

        1804 - Napoleon Bonaparta proglasio se za cara Francuske, 

na opšte zaprepašćenje prorevolucionarnih krugova u Evropi, a

u decembru 1804. krunisan je kao Napoleon I.

        1836 - Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm

Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog

šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču nad Johanesom

Cukertortom rezultatom 10:5, uz pet remija. Zvanje prvaka sveta

odbranio je 1889. i 1892. u mečevima s Mihailom Čigorinom, a

izgubio ga je 1894. porazom u meču s Emanuelom Laskerom rezultatom 10:5, uz četiri remija. Objavio je 1889. "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

        1868 - Islam je u Kneževini Srbiji, rešenjem knjaza

Mihaila Obrenovića i Državnog saveta, postao zakonom priznata

veroispovest, s punim pravom i slobodom veroispovedanja. Država se tada obavezala da će snositi troškove za izdržavanje islamskih

verskih zvaničnika.

        1868 - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič

Romanov, poslednji monarh Rusije, koji je vladao od 1894. do

abdikacije 1917. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je 

u julu 1918. u Jekaterinburgu, u sovjetsko vreme Sverdlovsk, 

posle čega su svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu 

grobnicu.

        1872 - Rođen je Bertrand Rasel, engleski filozof, 

matematičar i pisac, rodonačelnik analitičke filozofije, 

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. Posvetio se 

i borbi za mir, žestoko se protivio intervenciji SAD u Vijetnamu 

i nuklearnom naoružanju i osnovao je međunarodnu porotu nazvanu 

"Raselov sud". Dela: "Principi matematike" s Alfredom Nortom 

Vajthedom, "Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije", "Istorija 

zapadne filozofije", "Logički atomizam", "Analiza materije", 

"Skeptički eseji", "Naše saznanje spoljnog sveta", "Ljudsko 

znanje", "Principi socijalne rekonstrukcije", "Putevi ka slobodi", 

"Praksa i teorija boljševizma", "Sloboda i organizacija", 

"Osvajanje sreće", "Ljudsko društvo u etici i politici", 

"Zašto nisam hrišćanin".

        1883 - Rođen je Valter Gropijus, nemački arhitekta. 

U Vajmaru je 1919. osnovao arhitektonsku školu "Bauhaus" koja 

je odlučujuće uticala na arhitekturu 20. veka. Školovanje u 

"Bauhausu" temeljilo se na njegovoj ideji o sjedinjavanju umetnosti 

i zanatstva i uspostavljanju harmoničnog jedinstva svih umetnosti 

pod okriljem arhitekture. Školu je 1925. premestio u Desau, 

u zgradu rađenu prema njegovom projektu, potom u Berlin, ali su 

je nacisti raspustili po dolasku na vlast 1933. pošto  su njegov 

umetnički koncept smatrali dekadentnim. Emigrirao je 1937. u SAD 

i u Čikagu je osnovao školu "Novi Bauhaus", zasnovanu na istim 

principima, a 1938. postao je profesor Harvardskog univerziteta. 

Projektovao je više zgrada u SAD i napisao teorijsko delo "Sinteza 

u arhitekturi".

        1897 - Rođen je Frenk Kapra, američki filmski režiser 

italijanskog porekla, trostruki dobitnik Oskara, autor komedija sa

satiričnom notom. Filmovi: "Dogodilo se jedne noći" (Oskar),

"Gospodin Dids ide u grad" (Oskar), "Izgubljeni horizonti",

"Upoznajte Džona Dua", "Arsenik i stare čipke", "Ne možete to

poneti sa sobom" (Oskar).

        1899 - U Hagu je održana prva međunarodna konferencija

za obustavljanje trke u naoružanju i sprečavanje ratova.

        1911 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav

Maler, direktor Državne opere u Beču, koji je pod uticajem Ludviga

van Betovena i Riharda Vagnera stvarao komozicije izrazitog dramskog naboja i snažnih emocija. Dela: 10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar "Pesma o zemlji", "Pesme mladića-putnika", "Dečakov čudotvorni rog", "Pesme o mrtvoj deci".

        1919 - Rođena je engleska balerina Margaret Hukam, poznata

kao Margot Fontejn, jedna od najvećih u 20. veku, koja je svakom

liku davala posebnu dramsku snagu. Sa izvanrednim uspehom širom

sveta igrala je niz uloga u klasičnim baletima poput "Žizele",

"Labudovog jezera", "Začarane lepotice".

        1920 - Rođen je Karol Vojtila, poljski rimokatolički 

sveštenik, koji je pod imenom Jovan Pavle II 1978. postao prvi

neitalijanski papa posle 455 godina. Bio je izrazito reakcionaran.

Tokom njegovog pontifikata do aprila 2005. dogodile su se

dramatične promene u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida,

kojima je on doprineo.

        1933 - Rođen je Berni Boston, američki fotoreporter,

poznat u prvom redu po fotografiji "Flower power" koja simbolizuje

suprotstavljanje ratu u Vijetnamu. Radio je za "Los Anjeles tajms",

"Vašington star" i "Dejton dejli njuz". Dugo se nalazio na čelu

Udruženja fotoreportera Bele kuće. Na njegovoj čuvenoj

fotografiji, koja mu je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra

1967. godine tokom mirovnih demonstracija u Vašingtonu, dok je

besneo rat  u Vijetnamu, vidi se mladi demonstrant kako u puščane

cevi ubacuje cveće.

        1941 - Poglavnik ustaške Nezavisne Države Hrvatske Ante

Pavelić potpisao je u Drugom svetskom ratu sa italijanskim

fašističkim vođom Benitom Musolinijem ugovor kojim je Italiji

predao najveći deo Dalmacije, sva ostrva (osim Brača, Hvara 

i Paga) kao i veći deo Gorskog Kotara. Sporazum je predviđao

italijanskog princa za hrvatskog kralja, ali je ovaj odbio da 

"nogom stupi u tu varvarsku zemlju".

        1944 - Savezničke jedinice su u Drugom svetskom ratu

isterale nemačke trupe iz italijanskog manastira Monte Kasino.

Manastir je potpuno razoren - srednjovekovni verski objekat je

tretiran kao legitimni vojni cilj. Monte Kasino je vekovima

bio centar znamenitog Benediktinskog reda, tako je prilikom

bombardovanja manastira nepovratno stradalo i ogromno kulturno 

blago, neprocenjive vrednosti.

        1974 - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji

u Radžastanu, postavši šesta zemlja koja je izvela nuklearnu

eksploziju.

        1980 - Stotine hiljada ljudi preuzelo je kontrolu nad

južnokorejskim gradom Kvangdžu, posle nereda u kojem su jedinice

vojne hunte ubile najmanje 200 prodemokratskih demonstranata.

        1980 - Erupcijom vulkana u državi Vašington na zapadu SAD

stvoren je oblak pepela dug 4.000 i širok 1.600 kilometara.

        1981 - Umro je američki pisac jermenskog porekla Vilijam

Sarojan, koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja

najviše pisao o životu američkih "malih ljudi", često jermenskih

i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor

najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Rođen

je u Kurdistanu 1908, detinjstvo je proveo u sirotištu, a po

emigriranju u SAD stekao je reputaciju najvećeg humaniste 

američke literature. Dela: zbirke priča "Zovem se Aram",

"Pet zrelih krušaka", "Smeli mladić na letećem trapezu", "Mama,

ja te volim", "Tata, ti si lud", "Jedan dan u popodnevu sveta",

romani "Ljudska komedija", "Doživljaji Veslija Džeksona", "Predmet

smeha", drame "Vreme vašeg života" (Pulicerova nagrada

1939.),"Moje srce je u gori".

        1990 - U Beču su zapadnonemački kancelar Helmut Kol i

istočnonemački premijer Lotar de Mezijer potpisali sporazum o

monetarnoj uniji, što je bio prvi korak ka ujedinjenju Nemačke.

        1995 - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Borisovič

Godunov, koji je posle emigriranja iz Sovjetskog Saveza 1979. stekao svetsku slavu.

        1999 - Nemačka je suspendovala letove bespilotnih aviona u

agresiji NATO na Srbiju (SRJ) dan pošto je oborena i četvrta njena

letelica za izviđanje.

2014 - Preminuo je Dobrica Ćosić, srpski književnik, član

SANU, prvi predsednik Savezne republike Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda, a u NOB-u je učestvovao od 1941. Prvi roman, s temom iz Drugog svetskog rata "Daleko je sunce" objavio je 1951. a roman "Deobe" 1961. Njegovi "Koreni", objavljeni 1954. smatraju se jednim od prvih modernih srpskih romana. Višetomno delo "Vreme smrti" publikovao je od 1972. do 1975. 

Čitava njegova javna, književna i publicistička delatnost bila je 

posvećena egzistencijalnim problemima srpskog naroda. Još šezdesetih ukazivao je na egzodus Srba sa Kosova i Metohije zbog čega je godinama bio politički anatemisan i isključen iz javnog zivota, a potom je decenijama bio neka vrsta političkog disidenta. Ostala dela:"Vreme zla" ("Vernik","Grešnik", "Otpadnik"), "Bajka", "Vreme vlasti", "Pišcevi zapisi", "Srpsko pitanje", "Pisci moga veka", "Kosovo", "Prijatelji", "Vreme zmija", "U tuđem veku".

2017 - Prilikom napada na vojnu bazu Brak el Šati, na zapadu 

Libije, ubijena je 141 osoba, od čega 103 vojna lica. Vazdušni napad 

izvršili su pobunjenici, protivnici libijskog feldmaršala Kalife 

Haftara, čije su se trupe nalazile u bazi.

2018 - Avion tipa Boing 737 aviokompanije "Kubana de aviasion" srušio se prilikom poletanja sa aerodoroma "Hose Marti", Havana, Kuba. U letelici čiji je cilj bila Gvajana poginulo je 112 osoba.

2019 - Preminuo je Dinko Davidov, istoričar umetnosti i literata, 

član SANU. Rođen u Sivcu, Bačka, Davidov je studirao istoriju umetnosti u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Bio je kustos Galerije Matice srpske od 1965. do 1978, naučni savetnik  Balkanološkog instituta, direktor Galerije SANU od 2001. do 2009. Centralna oblast njegovog istraživanja bila je srpska umetnost 17. do 19. veka. 

Dela: "Sentandreja ", "Pomeni davnih seoba ", "Totalni genocid", "Srpska grafika XVIII veka", "Manastir Šišatovac", "Postvizantijska umetnost na Balkanu". 

2019 - Svečano je otvorena poslednja deonica autoputa kroz 

Grdeličku klisuru, na južnom kraku Koridora 10, dužine 26,3 kilometra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kod mosta Vrla, nedaleko od Vladičinog Hana, pustio je, u sklopu prigodne manifestacije, tu deonicu u promet.

2021 - Predsednik Češke Miloš Zeman naglasio je izvinjenje 

i žaljenje zbog NATO agresije na Srbiju. "Bombardovanje je bila greška, bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti", izjavio je predsednik Zeman u Pragu prilikom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Zeman je podsetio da su Srbi 1938, kada su Češku kako je rekao, izneverili zapadni saveznici, i 1968, kada su je izneverili istočni saveznici, jasno pokazali solidarnost sa Česima.

2023 - Časopis "Sajens" objavio je nalaze naučnika Univerziteta 

Virdžinija, Šarlotesvil, koji ukazuju da se više od polovine svetskih 

jezera i rezervi vode smanjilo tokom poslednje tri decenije, delom zbog neodgovornog ponašanja ljudi, kao Aralsko jezero ili Mrtvo more, a takođe usled klimatskih promena. Čak 53 odsto jezera je zabeležilo pad od 1992. do 2020. godine. Nivoi vode su pritom porasli u četvrtini jezera.