Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 15. maj, 2025. 

1536 - Engleski sud proglasio je krivim za preljubu i

incest Anu Bolen, drugu ženu kralja Henrija VIII, i njenog brata

lorda Rošfora. Dva dana potom, nadbiskup Krenmer "ustanovio" je da je brak nevažeći (sklopljen je 1533). Zbog njega je Henri VIII

raskinuo veze s Katoličkom crkvom, pošto se papa usprotivio braku,

a "preljubnica" je ubrzo pogubljena, posle čega se Henri VIII još

četiri puta ženio, pošto nije imao muške dece.

        1571 - Tatarski osvajači su zapalili Moskvu.

        1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

        1773 - Rođen je austrijski kancelar knez Meternih. Klemens

Vencel Nepomuk Lotar fon Meternih-Vineburg je kao ministar spoljnih

poslova i kancelar, četiri decenije krojio spoljnu i unutrašnju

politiku Austrije, umnogome i sudbinu Evrope. U međunarodnoj

politici bio je stub reakcionarnog saveza evropskih vladara poznatog

kao"Sveta alijansa" (stvorena je na Bečkom kongresu 1815. s ciljem

sputavanja revolucionarnih tendencija, širom Evrope bez razlike).

U unutrašnjoj politici je izgradio poznati "Meternihov sistem" -

klasičan policijski režim, usmeren i protiv liberalnih težnji i

protiv nacionalnih pokreta prisutnih širom austrijskog carstva.

        1796 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte, koji

je u Italiji predvodio dvogodišnju uspešnu vojnu kampanju protiv

Austrije, ušle su u Milano.

        1848 - Proglašena je Srpska Vojvodina. U Sremskim Karlovcima, 

Skupština predstavnika 175 crkvenih opština vojvođanskih eparhija, 

zajedno s delegatima iz Kneževine Srbije, koja je prethodno

dva dana ranije, izabrala mitropolita Josifa Rajačića za

patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu - proglasila

je Srpsku Vojvodinu. Skupština je istakla pravo Srba u Austriji

(Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni razvoj. Srpska

Vojvodina je obuhvatala Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i

Bačku s bečejskim i šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i

Banat sa Vojnom granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i

Ugarska) vlada proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim,

ali je austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske

Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška,

Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki

okrug Sremske županije. Srpska Vojvodina je dobila status posebne

upravne teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog

velikog vojvode.

        1848 - Pariski radnici, nezadovoljni politikom buržoaske

vlade posle proglašenja francuske republike, upali su u

skupštinsku zgradu, raspustili ustavotvornu skupštinu i izabrali

revolucionarnu vladu. Uz pomoć vojske gradske vlasti su uspele da

uguše ustanak i pohapse kolovođe.

        1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri, koji je sa

suprugom Marijom i Antoanom Anrijem Bekerelom, 1903. godine podelio Nobelovu nagradu za fiziku. S bratom Žakom otkrio je 1880.

piezoelektricitet. Proučavao je magnetske pojave, a 1898. sa

suprugom je pronašao radioktivne elemente polonijum i radijum.

Dokazao je 1903. da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu.

Radovi bračnog para Kiri temelj su moderne nauke o radioaktivnosti

i pokazali su da radioktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih

uslova.

        1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson, za

života gotovo anonimna, jer je do smrti objavila samo pet pesama.

Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti, posthumno

su objavljene u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri

kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi i o

životu. Njena poezija je izrazito introspektivna i usmerena ka

mističnom, naglašene originalnosti.

        1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, 

po obrazovanju lekar. Najpoznatiji je po romanu "Majstor i Margarita", 

štampanom u Moskvi tek 1966. godine, 25 godina posle njegove smrti. 

Zbog romana s fabulom iz građanskog rata "Bela garda", dramatizovanog 

kao "Dani Turbina", odmah je izazvao podozrenje sovjetskih vlasti, 

iako mu je sam Staljin ukazivao poštovanje. Njegov "fantastični 

realizam", filozofija života i umetnosti imali su izuzetno snažan 

efekat u svetskim razmerama i uticali su na sovjetsku literaturu u 

drugoj polovini 20. veka. Ostala dela: priče i pripovetke "Beleške 

mladog lekara", "Đavolijada", "Kobna jaja", "Pseće srce", romani 

"Život gospodina de Molijera", "Pozorišni roman" (nedovršen), drame 

"Bekstvo", "Zojkin stan", "Purpurno ostrvo", "Adam i Eva", "Blaženstvo", 

"Ivan Vasiljevič", "Bratstvo licemera", "Poslednji dani", "Batum", 

scenariji "Revizor", "Mrtve duše", dramatizacije "Mrtve duše", 

"Rat i mir". Posle raspada sovjetske države objavljene su njegove 

dnevničke beleške: "Dnevnik Majstora i Margarite".

        1907 - Umro je srpski pesnik Milorad Mitrović, autor

lirskih pesama, balada i romansi, satiričar i dramski pisac.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. je postao sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom "Knjiga ljubavi". Naročito su bile popularne njegove pesme "Don Ramiro", "Papučica", "Sigurna pesma". Neke su i komponovane, poput pesme "Bila jednom ruža jedna". Napisao je i fragmente tragedije "Despot Lazar Branković".

        1909 - Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac

Džejms Mejsn. Filmovi: "Begunac", "Sedmi veo", "Čovek u sivom",

"Zvezda je rođena", "Julije Cezar", "Lolita", "Sever severozapad",

"Lord Džim", "Galeb", "Ubistvo po narudžbini".

        1911 - Rođen je švajcarski pisac Maks Rudolf Friš,

liberalni intelektualac, skeptik koji je analizirao duhovne

tendencije i protivrečnosti savremenog sveta. Dela: romani

"Štiler", "Homo faber", "Neka mi ime bude Gantenbajn", pripovetka

"Montok", drame "Kineski zid", "Grof Ederland", "Don Huan ili Ljubav

prema geometriji", "Biderman i palikuće", "Andora", "Biografija",

"Dnevnici 1946-1949", "Dnevnici 1966-1971".

        1914 - Umro je srpski književni kritičar i istoričar

književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta,

član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog

vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao

u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za

realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je

u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom

kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u

"Srpskom književnom glasniku", koji je od 1905. do 1907. uređivao

sa Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju

Skerlić je bio izraziti socijalista (socijaldemokrata). Dela: 

rasprave i studije "Pogled na današnju francusku književnost", 

"Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti", "Francuski 

romantičari i srpska narodna poezija", "Srpska književnost u 

XVIII veku", "Omladina i njena književnost", "Istorija nove srpske

književnosti", "Jakov Ignjatović", kraće studije, kritike i

prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom "Pisci i knjige".

        1914 - Rođen je nepalski planinar Namgjal Vangdi, poznat

kao Tenzing Norgaj, koji je s Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest, 8.848 metara visok vrh planinskog masiva Himalaji.

        1923 - Velika Britanija je kao nezavisnu državu priznala

Transjordaniju pod emirom Abdulahom.

1933 - Rođen je Stojan Vujičić, srpski literata i publicista, 

jedna od vodećih ličnosti srpske zajednice u Mađarskoj. Rođen u Pomazu, između Budimpešte i Sentandreje, decenijama je prikupljao starine važne za prošlost Srba u Mađarskoj od čega je nastala  postavka Srpskog pravoslavnog crkvenog muzeja u Sentandreji. Diplomirao je Slavistiku u Budimpešti. Bio je član antikomunističkog Petefijevog kruga. Radio je na uspostavljanju i izučavanju kulturno-istorijskih veza Srba i Mađara. 

Pisao je stručne i publicističke tekstove o Mihailu Vitkoviću, Jakovu 

Ignjatoviću, Teodoru Pavloviću, Veljku Petroviću, Todoru Manojloviću, 

Endre Adiju, Deže Kostolanjiju, Miklošu Radnotiju, Petru Dobroviću, 

Ivanu Meštroviću. Bio je saradnik Instituta za nauku o književnost 

Mađarske akademije nauka, član SANU i Matice srpske, počasni profesor Univerziteta u Novom Sadu. Pokretač je lista Neven i urednik peštanskog časopisa Evropai utaš. 

        1940 - Puštene su u prodaju prve najlon čarape, simbol 

ženske senzualnosti, ali i emancipacije. Samo tokom prve godine 

u SAD je prodato je čak 64 miliona pari. Najlon čarape su nastale 

u laboratorijama američke kompanije "Dipon" (Dupont), a njihov

prototip prikazan je na Svetskoj izložbi 1939.

        1940 - Holandska armija je u Drugom svetskom ratu

kapitulirala i predala se nemačkim trupama.

1943 - U Moskvi je raspuštena Komunistička

internacionala, poznata kao Kominterna, osnovana 1919. Izvršni 

komitet je obrazložio da se Kominterna raspušta pošto je

takav "organizacioni oblik udruživanja radničke klase prevaziđen",

pa je "čak postao smetnja i kočnica daljeg učvrsćenja

nacionalnih radničkih pokreta". U suštini, Staljin se odrekao 

Kominterne da bi izbegao prigovore zapadnih saveznika da ona ometa lojalnu saradnju u sklopu antihitlerovske koalicije.

        1945 - Jugoslavija je definitovno oslobođena od okupatora

i jedinice Jugoslovenske armije slomile su i poslednji organizovani

otpor neprijateljskih snaga u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenska 

armija je nemačkim trupama presekla odstupnicu, zarobila komandanta grupe armija E general-pukovnika Aleksandera Lera, koji je u aprilu 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda, i prinudila ih na predaju.

Jugoslavija je u četvorogodišnjem ratu opustošena, a prema

zvaničnim podacima poginulo je 1.706.000 građana.

        1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski

avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

        1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor 

kojim su Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska obnovile

nezavisnost Austrije u granicama od 1. januara 1938, čime je

okončana desetogodišnja saveznička okupacija te zemlje koja je u

Drugom svetskom ratu bila deo Trećeg rajha i čije je stanovništvo

ogromnom većinom podržavalo nacizam i prisajedinjenje Nemačkoj. 

Ugovor je sadržao niz zaštitnih odredaba za nacionalne manjine u 

Austriji, kojih se Beč nije uvek dosledno pridržavao, a i obaveza o 

"večnoj neutralnosti Austrije" pokazala se kao relativna kategorija.

        1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske

bombe u centralnom Pacifiku.

        1978 - Umro je australijski državnik Robert Gordon Menzis,

premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider

Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa

Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju

uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat, na

američkoj strani.

        1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort,

holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: "Samo

anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom", "Nikad se

nećeš obogatiti", "Dama iz Šangaja", "Odvojeni stolovi".

        1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je 

u Pekingu otvaranje nove ere kinesko-sovjetskih odnosa.

        1991 - Predsednik Fransoa Miteran saopštio je da je posle

ostavke premijera Mišela Rokara mandat za sastav vlade poverio 

Edit Kreson, koja je sutradan kao prva žena u istoriji Francuske

preuzela dužnost premijera.

        1992 - Paravojne muslimanske jedinice u Tuzli su

napale kolonu Jugoslovenske narodne armije i ubile najmanje 

59 vojnika tadašnje JNA, ranjeno je njih 44, a veliki broj 

zarobljen. Napadom je prekršen dogovor prema kojem je kolona, 

koja je kao i ostale jedinice JNA napuštala Bosnu i Hercegovinu, 

trebalo da mirno napusti grad. Ponovljen je scenario iz 

Dobrovoljačke ulice u Sarajevu nepune dve sedmice ranije:

prvi deo kolone je propušten, a drugi je napadnut iz zasede.

        1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo

je u Bakuu zgradu Skupštine i predsedničku palatu, a dan kasnije

sa vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao

u Moskvu.

        1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji postao je

prvi Hindu nacionalista premijer Indije, pošto je njegova Baratija

Džanata partija na skupštinskim izborima osvojila relativnu

većinu.

        1999 - Prvi put od početka agresije NATO na Srbiju (SRJ)

iz vazduha je napadnuto područje opštine Bor u kojoj su na meti

bili trafo-stanica i skladište "Jugopetrola". Gađani su i civilni

ciljevi u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Novom Sadu, Požarevcu,

Kragujevcu, Čačku, Boljevcu, Kuršumliji, Uroševcu, Kosovskoj

Mitrovici, Prizrenu, Peći, Đakovici, Dečanima.

        2002 - Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan

Martić predao se Haškom tribunalu.

        2006 - Sjedinjene Američke Države obnovile su pune

diplomatske odnose s Libijom. Odluka Libije da 2003. obustavi

program nuklearnog naoružavanja i obešteti porodice žrtava

poginulih u bombaškom napadu na avion američke kompanije

"Panam", 1998. iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo

270 osoba, uglavnom građana SAD, dovela je do promena u

odnosima dve države koji su decenijama bili veoma loši. SAD

su Libiju 1979. godine proglasile za državu sponzora terorizma,

a zvanične diplomatske veze prekinute su godinu dana docnije.

        2007 - Više od 60 talibanskih pobunjenika ubijeno je u

vazdušnim udarima avganistanskih i koalicionih snaga na dve baze

pobunjenika u Kandaharu, provinciji na jugu Avganistana. U napadima

su poginuli regionalni komandanti mula Abdul Hakim, mula Abdul Manan

i mula Zarif.

        2007 - Najmanje 24 osobe su poginule a 30 je povređeno u

eksploziji bombe u hotelu u pakistanskom gradu Pešavaru. Bomba je

eksplodirala na recepciji četvorospratnog hotela "Merhaba", koji se

nalazi u starom delu grada, u blizini džamije Masdžid Mohabat Kan.

        2007 - Najmanje 45 lica je poginulo, a 60 je povređeno

kada je kamion-bomba pun gasa hlora eksplodirao blizu pijace u

šiitskom selu Abu Sejdah, u iračkoj proviniciji Dijala,

severoistočno od Bagdada

        2010 - Umro je Džon Šepard-Baron izumitelj 

bankomata (Automated Teller Maćine - ATM). Šepard-Baron radio je

za britansku kompaniju "De La Rue", jednu od najvećih svetskih 

štamparija vrednosnih hartija, a ideja o postojanju takvog aparata 

pojavila se zbog činjenice da banke nisu uvek otvorene.

2012 - Umro je Karlos Fuentes, meksički književnik, jedan 

od najpoznatijih pisaca španskog govornog područja. Prvu zbirku 

kratkih priča "Prerušeni dani" objavio je 1954. godine. Već prvim 

romanom "Najprozračnija oblast" (1958) 30-godišnji autor je stekao 

međunarodni ugled. Fuentes je bio najčuveniji meksički pisac i 

odigrao je dominantnu ulogu u latinoameričkom literarnom bumu. 

Druga dela: "Mirne savesti", "Aura", "Smrt Artemija Krusa".

2014 - Vlada Srbije proglasila je vanrednu situaciju zbog 

poplava, koje su zahvatile veliki deo zemlje posle nezapamćenih 

padavina, pošto je ciklon "Tamara" čiji je epicentar bio nad 

Srbijom, zahvatio područje velikog dela srednje i jugoistočne 

Evrope dva dana ranije. Na teritoriji Srbije sa ugroženih područja 

bilo je evakuisano gotovo 32.000 osoba, bez struje se našlo preko 

26.000 domaćinstava, poplavljeno je 2.260 objekata, ugrožena 

su 1.763, a aktivirale su se hiljade klizišta. U Srbiji je poplavljeno 

90.000 hektara obradivog zemljišta, a šteta na infrastrukturi, 

saobraćajnoj, energetskoj i telekomunikacionoj, premašila je 250 

miliona evra.

2018 - Predsednik Rusije Vladimir Putin otvorio je najduži 

most u Evropi, koji povezuje Krim sa Krasnodarskim krajem, čime je 

smanjena saobraćajna izolovanost poluostrva. Krimski most, dug 

nepunih 19 kilometara, ide preko Kerčkog prolaza i povezuje 

poluostrvo Kerč na Krimu s Tamanskim poluostrvom na jugu Rusije.

2019 - Preminuo je Miša Janketić, srpski glumac. Odigrao 

je preko stotinu uloga u pozorištu, najviše u matičnom Jugoslovenskom dramskom. Ogroman trag ostavio je na filmu, televiziji, radiju. Diplomirao je glumu 1962, na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Beogradu. Predavao je na Akademiji umetnosti u rodnom Novom Sadu. 

Dobitnik je niza priznanja - Dobričinog prstena, Oktobarske nagrade, 

četiri Sterijine nagrade, priznanja "Pavle Vuisić" za životno delo.

2021 - Umro je Đorđe Marjanovič, pevač, jedna od najvećih 

zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike. Prvi je pevač u negdašnjoj 

Jugoslaviji koji je imao zvanične klubove zaljubljenika. Rođen je u 

Kučevu, studirao je farmaciju u Beogradu. Prvi put je nastupio kao 

pevač na audiciji koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije. 

Prvu ploču "Muzika za igru", objavio je za PGP-RTB 1959. godine. Bio 

je izuzetno popularan i u Sovjetskom Savezu. Upamćen je po brojnim 

hitovima, poput "Zvižduk u osam", "Lazarela", "Romana", "Moje ludo 

srce", "Nikad nije kasno".

2024 - Robert Fico, predsednik vlade Slovačke, ranjen je u 

atentatu. Pucnjava se dogodila ispred Doma kulture u gradu Handlova, severoistočno od Bratislave, gde je prethodno održana sednica Vlade. 

Napadač je bio Juraj Cintula, osnivač Pokreta protiv nasilja, pisac, 

navodno zbog toga što se, po njemu, kocka nedovoljno suzbija.