Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 17. april, 2025. 

     1421 - Više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more

u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

        1492 - Španski (tada Kastilja i Aragon) kraljevski par

Fernando V i Izabela I saglasio se da finansira prvo putovanje u

Ameriku, odnosno Indiju kako se tada mislilo, španskog moreplovca

italijanskog porekla Kristifora Kolumba. Dodeljena su mu tri

jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vicekralja zemalja koje osvoji.

Obećana mu je i desetina robe koju donese i vlasništvo osmine

zemlje koju otkrije.

        1790 - Umro je Bendžamin Frenklin, pisac, pronalazač,

filozof, borac za nezavisnost SAD. Bio je štampar, knjižar,

novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu. Osnovao

je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije

i "Akademiju" koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Bio je

član Kraljevskog društva u Londonu. S trećim predsednikom SAD

Tomasom Džefersonom napisao je "Deklaraciju nezavisnosti".

Učestvovao je u pisanju Ustava SAD, zalažući se za demokratsko

društvo i ukidanje ropstva. Istraživao je fenomen elektriciteta,

dokazao postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao

gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. 

        1814 - Rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif

Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske

akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA.

Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je

završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i

upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u

Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a

1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu,

čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu

i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je

oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je

endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea

omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae).

Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889.

ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan

(Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije,

geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: "Flora

Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

        1894 - Rođen je ruski državnik Nikita Sergejevič

Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964,

upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma, ali i

po izuzetnoj revnosti u Ukrajini u vreme najtežih godina Staljinove 

vlade. Od 1918. borio se u Crvenoj armiji tokom građanskog rata.

Član Centralnog komiteta KP postao je 1934. šef Moskovskog

komiteta 1935. prvi sekretar partije u Ukrajini 1938. član

Politbiroa 1939. Organizovao je partizanski otpor u Ukrajini i bio

član vojnih saveta nekoliko frontova u Drugom svetskom ratu. Posle

smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar CK. Potpisao je 1955.

Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani

odnosi sa Jugoslavijom. Na 20. kongresu podneo je referat "O kultu

ličnosti i njegovim posledicama". Plenum CK smenio ga je oktobra 

1964. sa svih funkcija.

        1916 - Rođena je Sirimavo Bandaranaike, prva žena

predsednik vlade u toj zemlji. U istoriju je ušla postavši predsednik

vlade Šri Lanke (negdašnji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je

Šri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od istaknutih lidera Pokreta

nesvrstanih.

        1919 - Umro je srpski pisac i publicista Svetozar

Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem

pokrenuo u Mostaru list "Zora". Bio je među vodećim srpskim

nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog

režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je

i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U

pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini.

Dela: romani "Stojan Mutikaša", "Majčina Sultanija", zbirke 

pripovedaka "U časovima odmora", "Moji poznanici", "Brđani", 

drame "Zulumćar", "On", "Adam-beg", "Ajša".

        1924 - Rođen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor

Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je

niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i

u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u

avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je

vrhunski sportista u mladosti - pre Drugog svetskog rata prvak

Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu

i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

        1929 - Rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik,

filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni

poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije

književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni

je član SANU. Predvodio je Zadužbinu "Miloš Crnjanski". Veoma

plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: "Antropološki

eseji", "Roman Miloša Crnjanskog", "Negativan junak", "Ideologija,

psihologija i stvaralaštvo", "Andrić i Krleža kao antipodi",

"Zidanica na pesku","Šta Lukač duguje Ničeu", "Filozofija

strukturalizma", "Dostojevski kao mislilac", "Marksizam i

jezuitizam", "Psihologija znanja", "Antinomija marksističkih

ideologija" i "Pravoslavlje i demokratija". Dobitnik je nagrade

Beograda (Oktobarske) i nagrade "Isidora Sekulić" 1982. (koju je

odbio da primi).

        1941 - Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine

Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general

Radivoje Janković, potpisali su, u zgradi negdašnjeg

čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih

snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi 

i Slovenci), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna 

država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i

Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota

pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke 

koje su umakle i razarača "Zagreb" koji su uspeli da potope 

poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u Boki.

        1944 - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu donela

odluku o ograničenju diplomatskih veza stranih predstavnika -

zabranjeno je odašiljanje i primanje šifrovanih poruka, a

diplomatska pošta je otvarana i cenzurisana. To se nije odnosilo

samo na predstavništva Sovjetskog Saveza, SAD i britanskih

dominiona, osim Irske. Potez bez presedana u međunarodnom pravu i

praksi povučen je radi očuvanja ratnih tajni, posebno otvaranja

drugog fronta u Evropi. Mere su ukinute posle uspešnog iskrcavanja

saveznika u Francuskoj u avgustu 1944.

        1946 - Poslednji francuski vojnici napustili su Siriju,

do tada francusku mandatnu teritoriju, koja je stekla nezavisnost.

        1961 - Uz obilatu podršku SAD, kubanski 

kontrarevolucionari iskrcali su se u "Zaliv svinja" u nameri da

sruše vlast Fidela Kastra. Kubanske snage brzo su ih razbile, pa

je predsedniku SAD Džonu Kenediju ostalo samo da prizna poraz

i odgovornost svoje vlade. U trodnevnim borbama ubijeno je stotinak

i zarobljeno više od 1.000 napadača.

        1969 - Aleksander Dubček podneo je ostavku na položaj

šefa Komunističke partije Čehoslovačke, na kojem ga je zamenio

Gustav Husak.

        1971 - Egipat, Sirija i Libija potpisali su ugovor o

konfederaciji, ali je ta tvorevina ubrzo propala, poput drugih

sličnih arapskih asocijacija.

        1975 - "Crveni Kmeri" su zauzeli glavni grad Kambodže

Pnom Pen i ubrzo otpočeli revolucionarni teror.

1975 - Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali

Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu,

Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939. potpredsednik

Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Nastojao je da 

ukaže na značajan doprinos nasleđa Indije kulturi čovečanstva. 

Dela: "Indijska filozofija", "Istočna religija i misao

Zapada", "Religija i društvo", "Kalki, ili budućnost

civilizacije", "Istorija Istočne i Zapadne filozofije".

        1977 - Žene su u Lihtenštajnu prvi put glasale.

        1983 - Sa teritorije Indije uspešno je lansiran

veštački satelit. Prvi indijski satelit izbačen je sovjetskom

raketom u orbitu oko Zemlje sa kosmodroma Bajkonur

19. aprila 1975.

        1989 - Poljski sindikat "Solidarnost" legalizovan je posle

sedmogodišnje zabrane.

        1992 - Iz Pala je počelo emitovanje programa radio stanice

Republike Srpske - Studija S. Prethodno su Radio Sarajevo zaposele

muslimanske snage Alije Izetbegovića.

        1993 - Umro je turski državnik Turgut Ozal, predsednik

Turske od 1989.

        1997 - Umro je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik

Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu

akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u

britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret

Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne

obaveštajne službe. Potom je bio komandant južne armijske oblasti

i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od

1975. do 1978. izraelski ambasador u UN.

        1999 - Održana je tradicionalna međunarodna maratonska

trka u Beogradu uprkos bombardovanju Srbije (SRJ) od strane NATO. U

glavnoj trci su uz domaće takmičare trčali i maratonci iz Rusije,

Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Nemačke i

SAD. U trci rekreativaca pod sloganom "Trči iz zadovoljstva, ne od

bombi" učestvovalo je oko 15.000 ljudi.

        2002 - Bivši gerilski vođa Ksanana Gusmao proglašen je

pobednikom prvih predsedničkih izbora u Istočnom Timoru.

        2003 - Umro je ruski filmski režiser Emil Lotjanu, autor

klasičnih dela ruskog filma kao što su "Cigani lete u nebo",

"Moja nežna, umiljata zver" i "Ana Pavlova", posvećen jednoj od

najvećih ruskih balerina. Za film "Cigani lete u nebo" nagrađen

je glavnom nagradom međunarodnog filmskog festivala u San

Sebastijanu.

        2004 - Novi vođa palestinskog pokreta Hamas, Abdel Aziz el

Rantisi ubijen je u izraelskom helikopterskom napadu na njegovo

vozilo. Rantisi je postao vođa pošto je mesec dana ranije, takođe

u izraelskom helikopterskom napadu, ubijen osnivač i duhovni lider

tog terorističkog islamističkog pokreta šeik Ahmed Jasin.

       

2014 - Preminuo je Gabrijel Garsija Markes, kolumbijski 

pisac, nobelovac. Omiljeni latinoamerički autor, dosezao je 

milionske tiraže širom sveta. Dela: "Pukovniku nema ko da piše", 

"Sto godina samoće", "Jesen patrijarha", "Ljubav u doba kolere", 

"Hronika najavljene smrti", "O ljubavi i drugim demonima".

2022 - Preminuo je Radu Lupu, pijanista. Svirao je kao 

šestogodišnjak a sa dvanaest je javno nastupao predstavljajući 

sopstvene kompozicije. Školovao se u rodnoj Rumuniji i na 

konzervatorijumu u Moskvi. Izvodio je muziku Betovena, Mocarta, 

Bramsa, Šuberta, Šumana, Bartoka, Debisija, Eneskua, Janačeka. 

Šezdesetih je osvojio najprestižnije međunarodne pijanističke 

nagrade, Van Klabern, Žorž Enesku, Lids. Svirao je sa vodećim 

orkestrima širom sveta od njujorške do berlinske filharmonije. 

Dobitnik je priznanja Franko Abijati 1989. Edisonovu nagradu za 

nosač zvuka sa tri ključna Šumanova klavirska rada dobio je 

1995. Osvojio je nagradu Gremi 1996, za album dve Šubertove sonate. 

Priznanje Arturo Benedeti dobio je 2006. Lupu je po opštoj oceni 

bio među najvećim pijanistima njegovog vremena.