Dogodilo se na današnji dan

 

- Danas je petak, 4. april,  2025.

  188 - Rođen je rimski car Karakala, Marko Aurelije, jedan

od najbrutalnijih vladara u rimskoj istoriji. Sa ocem Septimijem

Severom vladao je od 198. do 211. a potom sam, krajnje surovo,

pogubivši čak i brata, dok i sam nije ubijen 217. Da bi ublažio

nezadovoljstvo, posebno u provincijama, 212. je podario puno

građansko pravo svim stanovnicima Rimskog Carstva koji su rođeni

kao slobodni (Constitutio Antoniniana).

        1284 - Umro je kastiljanski kralj Alfonso X Učeni,

utemeljitelj zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva. Tokom

vladavine Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti, njegov dvor u Toledu

pretvorio je u svojevrstan centar i utočište za brojne učene

ljude, uključujući i Jevreje, Mavare (Arape). Njegovim zalaganjem

prevedeni su Sveto pismo, Talmud i Kuran i napisan je niz značajnih

dela: "Kraljevski zakon", "Astrološka znanja", "Mineralogija", a

1270. je započeto pisanje "Velike i opšte istorije". Zauzeo je

1262. luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu

mavarsku okupaciju grada.

        1581 - Engleska kraljica Elizabeta I proglasila je vitezom

Frensisa Drejka, gusara, potom admirala, koji je napadajući

španske brodove decenijama ometao veze Madrida s kolonijama. Drejk 

je prvi Englez koji je oplovio svet. 

        1617 - Umro je škotski matematičar Džon Neper, koji je

pronašao logaritme i objavio principe izračunavanja logaritama.

        1825 - Rođen je srpski filolog Đura Daničić (kršteno

ime bilo mu je Đorđe J. Popović), saradnik Vuka Karadžića u

borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika. Nakon školovanja u

rodnom Novom Sadu, studija u Požunu (sadašnja Bratislava), Pešti

i Beču radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu,

sekretar Društva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike

škole. U prvom radu "Rat za srpski jezik i pravopis" 1847. kojim je

doprineo pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Daničić,

umesto porodičnim Popović. Vukove i sopstvene poglede na jezik

dosledno je sproveo u prevodima sa latinskog "Psaltira Davidovog" i

"Starog zavjeta". Objavio je više dela iz stare srpske

književnosti ("Žitije sv. Save" od Teodosija, "Žitije sv. Simeona

i sv. Save" od Domentijana, "Životi kraljeva i arhiepiskopa

srpskih" od Danila, "Nikoljsko jevanđelje"). Izradio je "Rječnik

iz književnih starina srpskih" i započeo veliki istorijski

"Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika". Pomogao je Vuku u prevodu

"Novog zaveta". Ostala dela: "Mala srpska gramatika", "Srpska

sintaksa", "Oblici srpskog jezika", "Istorija oblika", "Osnove

srpskoga ili hrvatskoga jezika", "Korijeni", "Srpski akcenti".

1844 - Rođen je Dragiša Stanojević, profesor, literata, 

prevodilac, političar. Stanojević je bio upravnik Narodne biblioteke 

od jula 1897. do septembra 1900. Po okončanju studija u Nemačkoj, gde 

u Bonu doktorirao prava, pošto se 1867. vratio u Srbiju postaje profesor 

na Pravnom fakultetu u sastavu tadašnje Velike škole. Bio je među 

osumnjičenima pošto se dogodio atentat na knjaza Mihajla Obrenovića 

1868. Oslobođen optužbi 14 godina provodi u emigraciji. Po povratku 

postaje sekretar u Ministarstvu finansija, a 1890. komesar Narodne banke 

i narodni poslanik na listi Pašićeve Radikalne stranke. Bio je pristalica 

političkih zamisli ranih radikala, sklon socijalističkim idejama. Srpsku 

kulturu zadužio je prevodima, odnosno prepevima, Danteove "Božanstvene 

komedije", "Oslobođenog Jerusalima" Torkvata Tasa, "Besnog Rolanda" 

Lodovika Ariosta. Kao upravnik Narodne biblioteke upamćen je po valjanim 

merama, između ostalog i po pripremi Zakona o Narodnoj biblioteci koji 

je usvojen 1901. Dela: "Pismo narodu srpskom: od narodnog poslanika 

Dragiše Stanojevića", "Gluho doba u Radikalnoj stranci", "Nemačka 

misija na Istoku", "Interesi srpstva", "Pesme protiv tiranije".

        1896 - Rođen je američki pisac Robert Emet Šervud. 

U dramama pisanim posle Prvog svetskog rata prikazivao je, sa

stanovišta uverenog pacifiste, poratno razočarenje i zalagao 

se za mir u svetu. Docnije je, suočen s nadiranjem nacizma, postao

ubeđeni pristalica rata kao jedinog načina da se svet oslobodi

nacizma. Dela: drame "Okamenjena šuma", "Idiotova radost", "Neće

biti noći", scenariji za filmove "Duh putuje na zapad", "Najbolje

godine našeg života".

        1905 - U zemljotresu u oblasti grada Lahore (danas

pakistanski deo Pendžaba), tada delu Britanske Indije, poginulo je

19.000 ljudi.

1923 - Rođen je Nikola Hajdin, profesor i dekan Građevinskog 

fakulteta u Beogradu, član i predsednik SANU. Predavao je kao gostujući 

profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu. Bio je član pet 

inostranih akademija, Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne 

akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature, Pariz, 

Evropske akademije nauka, Salcburg, Evropske akademije nauka, Lijež. 

Dao je izuzetan doprinos u primeni numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti 

i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača. 

Poslednjih godina posebno se bavio nelinearnim dinamičkim problemima 

mehanike. Autor je preko 230 stručnih radova, od čega je približno 

polovina objavljena u inostranim časopisima. Glavna dela: železnički 

most preko Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most preko 

Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana "Glažnje" u Makedoniji (1967), most 

preko Visle u Poljskoj.

        1933 - Američki mornarički dirižabl "Akron" srušio se

zbog oluje u Atlantski okean ispred obala Nju Džersija, usmrtivši

73 osobe u letelici.

        1936 - Prvog dana prokomunističkog generalnog štrajka

studenata Beograda, Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice (fakulteti 

u Subotici i Skoplju su tada bili u okviru Beogradskog univerziteta) 

protiv vlade Milana Stojadinovića smrtno je stradao student prava 

Žarko Marinović. U znak sećanja na taj događaj, nakon Drugog 

svetskog rata, 4. april je proglašen za - Dan studenata Beogradskog 

univerziteta.

        1945 - Drugi svetski rat završen je na teritoriji

Mađarske, iz koje su sovjetske trupe, u naletu ka Berlinu, isterale

nemačku vojsku.

        1949 - U Vašingtonu su Ugovor o stvaranju NATO potpisali

šefovi diplomatija Belgije, Velike Britanije, Danske, Italije,

Islanda, Kanade, Luksemburga, Norveške, Portugala, SAD, Francuske i

Holandije. Prethodni akt na kom je utemeljen čitav idejni koncept

budućeg pakta bila je "Atlantska povelja", potpisana tokom Drugog

svetskog rata, sapotpisnik bila je i Kraljevina Jugoslavija

(proklamovano je savezništvo utemeljeno na principima zaštite

demokratije i ličnih sloboda). NATO je osnivačkim aktom definisan

kao odbrambeni savez, da bi pola veka kasnije, 24. marta 1999,

protivno Povelji Ujedinjenih nacija, mimo saglasnosti Saveta

bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz

Helsinkija koje su njene članice potpisale, pogazivši sopstveni

osnivački akt, čak i ustave pojedinih država članica, pod

vođstvom SAD otpočeo agresiju na Srbiju (SRJ).

        1968 - Ubijen je Martin Luter King, afroamerički 

baptistički sveštenik, vođa pokreta protiv rasizma. Dobitnik je

Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on

smatran za "opasnost po američko društvo". Atentat na Kinga izvršen 

je u Memfisu, Tenesi. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek 

optužen za ubistvo Kinga i osuđen na 99 godina robije, nije mogao 

biti počinilac.

        1969 - U Hjustonu je prvi put ugrađeno veštačko srce u

ljudski organizam, ali je 47-godišnji pacijent umro posle četiri

dana.

        1972 - Sovjetski Savez je odbio da izda vizu sekretaru

Švedske akademije koji je trebalo da uruči Nobelovu nagradu za

književnost ruskom piscu Aleksandru Solženjicinu.

        1975 - Prilikom pada američkog vojnog transportnog aviona

posle poletanja iz Sajgona, poginulo je 155 vijetnamske dece, ratne

siročadi.

        1979 - U Pakistanu je obešen bivši predsednik vlade

Zulfikar Ali Buto, oboren s vlasti u julu 1977. vojnim udarom

generala Mohameda Zije ul Haka. Sud režima Zije osudio ga je na

smrt pod optužbom da je naređivao ubistva političkih protivnika.

        1983 - Umrla je američka pozorišna i filmska glumica

Glorija Džozefina Mej Svanson, koja se proslavila u vreme nemog

filma, ali i zvučnim filmom "Bulevar sumraka", snimljenim 1950.

Ostali filmovi: "Muško i žensko", "Kraljica Keli", "Zaza",

"Gospođa San-Žen".

        1986 - Izrael je zatražio uvid u dokumentaciju komisije

UN za ratne zločine o bivšem generalnom sekretaru UN Kurtu

Valdhajmu.

        1991 - Umro je švajcarski pisac Maks Rudolf Friš,

liberal, skeptik, koji je tumačio intelektualne i duhovne 

protivrečnosti sveta u kojem je živeo. Dela: romani "Štiler", 

"Homo faber", "Neka mi ime bude Gantenbajn", pripovetka

"Montok", drame "Kineski zid", "Grof Ederland", "Don Huan ili

Ljubav prema geometriji", "Biderman i palikuće", "Andora",

"Biografija", knjige dnevnika "Dnevnici 1946-1949", "Dnevnici

1966-1971".

        1994 - Dve sedmice posle ofanzive muslimanskih snaga iz

Goražda, koje nikada nije u potpunosti demilitarizovano, kao ni 

ostalih pet "zaštićenih zona" u BiH uspostavljenih odlukom Saveta 

bezbednosti UN, Vojska Republike Srpske uzvratila je kontraofanzivom, 

što je zaustavljeno polovinom aprila vazdušnim napadima NATO na 

srpske položaje.

        1996 - Sudija italijanskog vojnog suda naložio je da

bivšem nemačkom Š kapetanu Erihu Pribkeu, koji se branio frazom

da je "samo izvršavao naređenja", mora da bude suđeno zbog

odgovornosti za masakr 335 italijanskih civila u Drugom svetskom

ratu 1944. u Ardeatinskim pećinama blizu Rima.

        1997 - Umro je ruski pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin,

koji je u pesničkim i proznim delima zastupao tradicionalističke 

ideje. Bio je protivnik tehnicizma, zaljubljenik u prirodu. Dela: 

zbirke pesama "Kako ispiti sunce", "Čovek sa cvećem u rukama", 

"Živeti na zemlji", "Četrdeset zvonkih kapi", "Argument", "Lirika", 

"Sonetni venac", "Sedina", proza "Vladimirske staze", "Kap rose", 

"Pisma iz Ruskog muzeja", "Vreme za skupljanje kamenja", "Med na 

hlebu", "Nastavak vremena".

        1998 - U eksploziji metana u ukrajinskom rudniku uglja

Skačinsko u oblasti Donjeck poginula su 63 rudara.

        1999 - NATO avioni su razornim projektilima uništili

rezervoare za gorivo centralne beogradske gradske toplane u Novom

Beogradu, usmrtivši čuvara toplane Slobodana Trišovića. Gotovo 

u isto vreme gađana je Policijska akademija na Banjici, pri čemu 

je oštećena zgrada obližnje Vojno-medicinske akademije, prepuna

bolesnika, uključujući 22 ranjenika od napada NATO.

        2002 - Umro je srpski arheolog Milutin Garašanin, član

Srpske akademije nauka i umetnosti i dopisni član Bavarske

akademije nauka kao i Akademije nauka i umjetnosti BiH. Objavio je

niz radova, uključujući "Iskopavanja u Ptuju", "Jedan osvrt na

prvobitnu istoriju naše zemlje", "Iz prvobitne istorije Kosova i

Metohije", "Naselje i stan prvobitnog čoveka neolitskog doba u

Srbiji".

        2007 - U žestokim borbama lokalnih plemenskih vođa i

stranih boraca povezanih sa Al Kaidom, u pakistanskom regionu Južni

Vaziristan, poginulo je oko 60 ekstremista, uglavnom Uzbeka, a oko

40 se predalo.

        2007 - Poginuo je Robert Klark, američki filmski režiser,

poznat po filmu "Božićna priča". Klark je stradao u

saobraćajnaom udesu na autoputu na zapadnoj obali SAD, u blizini

Los Anđelesa. "Božićna priča" (1983) je film koji se u SAD

redovno prikazuje u vreme božićnih praznika, neka vrsta filmskog

klasika. Karijeru je započeo horor filmovima, režirao je i filmove

"Kod Porkija", "Uhvati zvezdu padalicu" i "April za pamćenje".

        2010 - Senegal je preuzeo, 50 godina po sticanju 

nezavisnosti, poslednje vojne baze koje je Francuska, negdašnja 

metroplola, držala na teritoriji te zapadnoafričke zemlje.

2015 - Preminuo je Zoran Petrović Piroćanac, novinar, naučnik. 

Kao slobodni novinar, decenijama je sarađivao s brojnim medijima bivše 

Jugoslavije i inostranstva. Bio je zapažen kao izveštač iz Latinske 

Amerike (Nikaragva), Bliskog istoka (Palestina), Afrike, kao i sa teritorije 

negdašnje Jugoslavije devedesetih. Diplomirao je romanistiku na Filološkom 

fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao u Parizu, na Visokoj školi 

društvenih nauka. Govorio je više svetskih jezika. Jedan je od osnivaca 

Centra za geopolitičke studije "Jugoistok". Poslednjih godina radio je 

u Institutu za politicke studije u Beogradu. Dela: "Sunovrat", "Izbrisati 

srpski virus", "Geopolitika hrane", "Ekonomska špijunaza".

2017 - U Han Šejhunu, Idlib, Sirija, dogodio se napad iz 

vazduha prilikom kojeg je poginulo najmanje 89 osoba a povređeno 

je više od 550. Napad hemijskim oružjem odmah je izazvao oštru 

reakciju zapadnih zemalja uz nepodeljene osude Bašara el Asada. 

Zvanični Damask odbacio je optužbe, u cemu ga je podržala Moskva.

2019 - Jedinica Kfora u čijem sastavu su se nalazili i 

pripadnici vojske Albanije, pojavila se iznenada u središnjem delu 

Kosovske Mitrovice, što je bio povod za vidno uznemirenje građana 

tog dela Kosova i Metohije.

2023 - Finska je postala članica NATO. Odluke vlada u Helsinkiju 

i Stokholmu da pristupe NATO, posledica su rata u Ukrajini, odnosno po 

zvaničnom stavu Moskve, specijalne vojne operacije u Ukrajini. Kao 

direktna posledica prijema Finske, neposredna kopnena granica između 

zemalja NATO i Rusije produžena je za 1.300 kilometara i sada iznosi 

2.600 kilometara. Prethodno, Rusija se, od zemalja članica NATO, 

neposredno graničila sa Norveškom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, 

Poljskom (Kalinjingradska eksklava). Finska se od Drugog svetskog rata 

držala strogo neutralno ali je rat u Ukrajini doveo je do nove 

bezbednosne orjentacije Helsinkija.