Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je ponedeljak, 31. mart, 2025.

    1492 - Kralj Fernando V Katolički dao je Jevrejima rok

od tri meseca da pređu u rimokatoličku veru ili da napuste

Španiju.

        1547 - Umro je francuski kralj Fransoa I, koji je

Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad

rimokatoličkom crkvom u Francuskoj. Od dolaska na presto 1515.

nastojao je da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo

njegov rival Karlo V, protiv kojeg je potom vodio četiri rata.

Zarobljen je u bici kod Pavije 1525. ali je uspeo da se izbavi i

1536. uspostavio je savez sa Osmanskim carstvom protiv

Habzburgovaca. Zaslužan je za razvoj francuske umetnosti i nauke.

        1596 - Rođen je francuski filozof, matematičar i fizičar

Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno

modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom.

Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su

veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od

tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu

veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju

matematike. Dela: "Rasprava o metodi", "Pravila za rukovođenje

umom", "Meditacije o prvoj filozofiji", "Rasprava o strastima

duše", "Principi filozofije", "Geometrija".

        1631 - Umro je engleski pisac Džon Don, po mnogima

najveći ljubavni pesnik engleskog jezika. Pisao je jezikom lišenim

teatralnosti, tipičnim za njegove savremenike, čak i na

metafizičke  teme. Pisao je elegije, satire, poslanice, epigrame,

religioznu  poeziju.

1685 - Rođen je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah,

jedan od najznačajnijih u istoriji muzike. Za života je više

cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson

otkrio njegovu vrednost izvođenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki

opus, delom izgubljen, jer je posle smrti 1750. pao u zaborav, 

osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je

više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija,

tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo,

violinu, violončelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni

polifoni stil, harmoniju i instrumentaciju. Njegovo stvaralaštvo 

sinteza je dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj 

muzici. Dela: duhovne kompozicije "Imao sam mnogo jada", "Hristos 

je ležao u samrtnim mukama", "Snažna tvrđava je naš Bog", "Misa 

u h molu", "Božićni oratorijum", "Magnifikat", "Muka po Jovanu", 

"Muka po Mateji", svetovne kompozicije "Kantata o kafi", "Seljačka 

kantata", "Francuske svite", "Engleske svite", "Dobro temperovani 

klavir", "Italijanski koncert", "Goldberg varijacije", "Hromatska 

fantazija i fuga", šest "Brandeburških koncerata", "Umetnost fuge", 

"Trostruki koncert" za flautu, violinu i klavir.

        1727 - Umro je engleski fizičar, matematičar, mehaničar

i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu.

Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija), čime je

počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727.

bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija).

Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni

račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke

zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje

Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i

oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije

i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je

pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni

beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula

funkcije. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U

njegovu čast znakom N obeležava se sila.

        1732 - Rođen je austrijski kompozitor Jozef Hajdn,

predstavnik "bečkih klasičara", tri decenije kapelmajstor na dvoru

mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka

u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela.

Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim

folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke

kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom

"Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije. Dela: simfonije

"Jutro", "Podne", "Veče", "Oproštajna", "Marija Terezija",

"Oksfordska", "Medved", "Kokoška", "Kraljica", "Vojna",

"Časovnik", gudački kvarteti "Sunčevi kvarteti", "Ruski

kvarteti", oratorijumi "Stvaranje sveta", "Godišnja doba", opera

"Apotekar".

        1837 - Umro je engleski slikar Džon Kanstebl, jedan od

tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Njegova platna

odlikuje jednostavnost motiva, slobodan potez i prozračnost

atmosfere, čime je znatno uticao na francuske impresioniste.

        1854 - Japan je sa SAD potpisao prvi sporazum o otvaranju

luka Šimoda i Hakodate za američke trgovce, čime je okončana

tradicionalna izolacija te zemlje.

        1855 - Umrla je engleska književnica irskog porekla

Šarlota Bronte, koja se proslavila već prvim romanom "Džejn Ejr".

S mlađim sestrama Emilijom i Anom napisala je zbirku pesama. Ostala

dela: "Vileta", "Profesor i Ema".

        1876 - Rođen je srpski pisac Borisav Stanković, poeta

ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok

analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova. Opisivao

je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica,

patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca

svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe,

naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima

gospodare strast i dert. Dela: knjige pripovedaka "Iz starog

jevanđelja", "Stari dani", drame "Koštana", "Tašana", roman

"Nečista krv", memoari "Pod okupacijom".

        1889 - Otvorena je Ajfelova kula, tada najviša građevina

u svetu, čija je 300 metara visoka čelična konstrukcija nadvisila

Pariz i postala jedno od njegovih glavnih znamenitosti. Kulu

sagrađenu povodom Svetske izložbe konstruisao je francuski

inženjer Aleksandar Gistav Ajfel.

        1904 - Rođen je srpski slikar Đorđe Andrejević Kun,

član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u

Beogradu, Veneciji, Milanu, Firenci, Rimu i Parizu. U predratnoj

Jugoslaviji najviše je slikao prizore socijalne stvarnosti i

društvenog revolta, a kao učesnik građanskog rata u Španiji od

1936. do 1939. i NOP-a od 1941, prizore iz rata. Radio je velike

kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire,

grafičke mape ("Krvavo zlato", "Za slobodu", "Partizani").

        1917 - SAD su od Danske preuzele Zapadnoindijska ostrva u

Karipskom moru, istočno od Portorika, i nazvale ih Devičanska

ostrva. Kada je otvoren Panamski kanal 1914. Devičanska ostrva

dobila su poseban strateški značaj. Sporazum o kupovini, po ceni

od 25 miliona dolara sklopljen je u avgustu 1916. Do tada Britanija

je držala šest većih i 25 malih ostrva arhipelaga, a Danska tri

veća i 50 malih. SAD su kupile samo danski deo arhipelaga.

1933 - Rođen je Nikita Stanesku, rumunski poeta i esejista. 

Stanesku, neprevaziđeni pesnički mag, virtuoz reči i imaginacije, 

ubraja se u najviše domete književnosti njegovog naroda ali i uopšte. 

Godine 1975. dobio je Herderovu nagradu. Bio je veliki prijatelj 

srpskog naroda i smatrao je Srbiju svojom drugom domovinom. Posthumno, 

posle prerane smrti, izabran je za člana Akademije nauka Rumunije.

        1937 - Ukazom Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije

u Beogradu je osnovana Muzička akademija, preteča današnjeg

Fakulteta  muzičke umetnosti. Akademija je počela s radom novembra

iste godine kada je upriličeno svečano otvaranje kao i osvećenje.

Utemeljenjem  ove ustanove prvi put je u srpskim nacionalnim

okvirima zaokružen  sistem muzičkog školovanja.

        1948 - Kongres SAD usvojio je Maršalov plan

četvorogodišnje pomoći evropskim zemljama posle Drugog svetskog

rata, nazvan tako prema tvorcu plana, državnom sekretaru generalu

Džordžu Maršalu. Vlada SAD je u okviru tog plana dodelila 15

milijardi dolara zapadnoevropskim zemljama.

        1948 - Umro je češki pisac i novinar Egon Ervin Kiš,

otac modernog novinarstva. Bio je majstor reportaže, poznat po

nadimku "leteći reporter", kako je glasio naslov jedne njegove

knjige. Putovao je po Rusiji, Americi, Kini, Meksiku, Nemačkoj i

drugim zapadnoevropskim zemljama. Bio je i u Srbiji 1914. i u

knjizi "Zapiši to, Kiš" opisao je vojni pohod Austro-Ugarske na

Srbiju u Prvom svetskom ratu i herojski otpor srpske armije.

Njegove reportaže su spoj vešto odabranih činjenica i

pronicljivog tumačenja iz ugla angažovanog posmatrača. Dela:

knige reportaža "Zapiši to, Kiš", "Leteći reporter", "Carevi,

popovi, boljševici", "Raj Amerika", "Tajna Kina", "Otkrića u

Meksiku", "Sajam senzacija", "Pustolovine na pet kontinenata".

        1949 - Njufaundlend se priključio Kanadi kao deseta

provincija.

1955 - Umro je Vladimir Vauhnik, obaveštajni oficir 

Kraljevine Jugoslavije. Slovenac, rođen u Štajerskoj, bio je 

oficir Austrougarske koji je 1918, učestvovao sa Rudolfom Majsterom 

u razoružavanju austro-mađarskih trupa i dočeku srpske vojske. 

U međuratnom periodu završio je Generalštabnu školu u Beogradu 

i L'École Superiéure de Guerre u Francuskoj. Od 1938. nalazi se na 

poziciji vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, gde je bio 

izuzetno uspešan. Na vreme je javio 1941. kada će Jugoslavija biti 

napadnuta, kao i niz drugih dragocenih informacija, poput napada na 

Sovjetski Savez. Tokom okupacije rukovodio je velikim obaveštajnim 

centrom JVuO u Ljubljani, koji je zapravo radio za London. Po rečima 

admirala Kanarisa, čelnika Abvera, nemačke vojno-obaveštajne službe, 

Vauhnik je bio najbolji obaveštajac s kojim je bio suočen. 

Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije dodelila mu je čin generala. 

Umro je kao politički emigrant u Buenos Ajresu.

        1971 - Umro je srpski pravni filozof i stručnjak za

krivično pravo Toma Živanović, profesor Beogradskog univerziteta,

član Srpske akademije nauka. Dela: "Osnovni problemi krivičnog

prava", "Sistem sintetičke pravne filozofije", "Osnovi krivičnog

prava", "Osnovi vojnog krivičnog prava", "O istupima", "Sistem

rasprava o sistemu krivičnog prava i primeni u drugim pravnim i

vanpravnim naukama", "Osnovi krivičnog prava kraljevine

Jugoslavije".

        1971 - Američki poručnik Vilijam Kel osuđen je na

doživotnu robiju, kazna mu je docnije umanjena na 20 godina. Kel

je tokom Vijetnamskog rata, u martu 1968, komandovao tokom masakra

civila u selu Mi Laj.

        1979 - Isplovljavanjem razarača "London" iz luke u Valeti,

posle 181 godine okončano je vojno prisustvo Velike Britanije  na

Malti.

        1980 - Umro je afroamerički atletičar Džesi Ovens, jedan

od najvećih sportista 20. veka, koji je osvojio četiri zlatne

medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936 - pobedama na 100 i 200

metara, u štafeti 4x100 metara i skoku u dalj. Nacistički vođa

Adolf Hitler povukao se tada iz počasne lože pretpostavlja se da

bi izbegao rukovanje sa Ovensom.

        1983 - Zemljotres je razorio kolumbijski grad Popajan,

usmrtivši najmanje 500 ljudi.

        1986 - Meksički avion tipa "boing 727", na liniji Siudad

Meksiko-Los Anđeles, srušio se u planinama centralnog Meksika i

nesreću nije preživeo niko od 166 ljudi u letilici.

        1991 - Prve višepartijske izbore u Albaniji dobili su

komunisti, ali je opozicija pobedila u Tirani i drugim većim

gradovima.

        1993 - Savet bezbednosti UN usvojio je odluku o upotrebi

vojne sile protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom

i Hercegovinom. Odlučeno je da bude oboren svaki avion koji se bez

odobrenja nađe u tom prostoru, a za glavnog izvršioca odluke

određen je NATO.

        1994 - Izrael i PLO potpisali su sporazum o međunarodnim

posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali, čime je Izrael

prvi put pristao na međunarodno prisustvo na okupiranim

teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967.

        1995 - Savet bezbednosti UN usvojio je tri zasebne

rezolucije kojima su mirovne snage u prethodnoj Jugoslaviji

podeljene na tri dela, za BiH, za Hrvatsku i za Bivšu

Jugoslovensku Republiku Makedoniju.

        1995 - Putnički avion rumunske kompanije "Tarom" srušio

se ubrzo posle poletanja iz Bukurešta ka Briselu i tom prilikom je

poginulo svih 60 putnika i članova posade.

        1999 - Na teritoriji Srbije, u blizini granice sa

Makedonijom, vojnici Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije

zarobili su dvojicu američkih narednika i jednog vojnika.

        1999 - Francuska novinska agencija AFP, čiji je

izveštač obišao gradski fudbalski stadion u Prištini, uverivši

se da je objekat prazan a trava na terenu netaknuta, demantovala je

tvrdnje NATO da je stadion pretvoren u koncentracioni logor na kojem

je zatočeno 100.000 Albanaca.

        2001 - U Holandiji su se venčala četiri homoseksualna

para, na osnovu novog zakona kojim je u toj zemlji takva mogućnost

dozvoljena.

        2005 - Umrla je Amerikanka Teri Skjavo, posle 15 godina

provedenih u komi, pošto je sud, nakon sedam godina dugog procesa

između supruga i roditelja bolesnice, koji su na sve moguće

načine pokušavali da joj produže život, dozvolio da ona bude

isključena sa aparata.

        2005 - Princ Albert od Monaka preuzeo je, kao regent,

dužnosti svog teško obolelog oca, princa Renijea III.

        2006 - Najmanje 70 osoba je poginulo, a skoro 1.200 je

povređeno u tri snažna zemljotresa koja su pogodila zapad Irana.

Šteta je pričinjena u 200 sela, a nekolicina je potpuno sravnjena

sa zemljom.

        2008 - Umro je američki filmski režiser Žil Dasen.

Stvarao je filmove kriminalističkog žanra s dozom političke

angažovanosti. Početkom pedesetih godina 20. veka, u vreme

makartističke antikomunističke kampanje, optužen je za

antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega

se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi:

"Naci agent", "Brutalna snaga", "Goli grad", "Rififi", "Onaj koji

mora da umre", "Zakon", "Nikad nedeljom", "Fedra", "Topkapi".

        2009 - Umro je Boško Karanović jedan od utemeljivača

moderne srpske grafike i osnivač "Grafičkog kolektiva". Diplomirao 

je i završio specijalizaciju grafike kod Mihajla Petrova. Godine 

1951. postao je šef Odseka za grafiku Akademije likovnih umetnosti 

(danas FLU) i to ostaje do kraja radnog veka.

2016 - Haški tribunal oslobodio je, prvostepeno, Vojislava 

Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila da 

je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine. 

2016 - Preminuo je Imre Kertes, mađarski pisac. Najpoznatiji 

je po knjizi "Čovek bez sudbine", u kojoj je opisan boravak dečaka 

u logorima Aušvic, Buhenvald i Zejc. Nobelovu nagradu za književnost 

dobio je 2002. Druga dela: "Ista priča dve pripovetke", "Likvidacija", 

"Dosije K.", "Kadiš za nerođeno dete", "Fijasko".

2018 - U Nišu su masovno protestovali građani nezadovoljni 

odlukom Gradskog veća da tamošnji aerodrom "Konstantin Veliki" bude 

ustupljen državi na upravu.

2019 - U Hongkongu su započeli protesti protiv nacrta 

zakona o ekstradiciji.

2021 - Preminuo je Ivan Klajn, lingvista, romanista, 

istoričar jezika, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta 

u Beogradu, član SANU. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao 

romanistiku. Predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku 

romanskih jezika. Jedan je od najvećih autoriteta na polju 

srpske ortografije i jezika. Osim naučnog rada, decenijama 

se bavio i naučnom publicistikom, kao redovni kolumnista Nina. 

Autor je 18 knjiga: "Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku", 

"Italijansko-srpski rečnik", "Rečnik jezičkih nedoumica".