Dogodilo se na današnji dan

  Danas je petak, 07. februar, 2025. 

1478 - Rođen je engleski pisac i državnik Tomas Mor,

rodonačelnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih

i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja

Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i

odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske

crkve - osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu

"Utopija", objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske,

otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani

kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo "Utopiju",

oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa

savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin - Utopija danas

se koristi kao sinonim za nešto neostvarljivo.

        1792 - Austrija i Pruska su sklopile savez protiv

revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja revolucije.

        1812 - Rođen je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens,

osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma. Prikazivao

je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu

nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno

mnenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme.

Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova,

kao dečak, bio prinuđen da radi u jednoj fabrici za proizvodnju

paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana.

Dela: romani "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub",

"Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Velika očekivanja", "Stara prodavnica

retkosti", "Sumorna kuća", "Martin Čazlvit", pripovetke "Tri duha",

"Cvrčak na ognjištu", "Bitka života".

        1863 - Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo

pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 osoba.

        1864 - Umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk

Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. 

Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi 

u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka 

bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u 

Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 

1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine 

i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu 

zbirku narodnih pesama i "Pismenicu" (gramatika) a 1818. "Srpski 

rječnik". Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), 

bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom 

srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi sa knjazom 

Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske 

crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u lošim odnosima.

Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao

je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu

srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta

ocenjen je tada kao skandalozan (Vuk nije znao klasične jezike). 

Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod 

takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni 

proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su prevagu 

1847. kada su izašle "Pesme" Branka Radičevića, pisane "Vukovim 

jezikom", a Đura Daničić je tekstom "Rat za srpski jezik i pravopis"

dokazivao opravdanost Vukove reforme. U Srbiji je njegov pravopis 

konačno prihvaćen 1868. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. 

iz Beča u Srbiju i položeni su u portu Saborne crkve u Beogradu, 

nasuprot Dositeja Obradovića. 

        1870 - Rođen je austrijski psihijatar Alfred Adler,

jedan od pionira psihoanalize, osnivač pravca tzv. individualne

psihologije, kojom se odvojio od tvorca psihoanalize Sigmunda

Frojda. Smatrao je da je težnja ka moći pokretačka snaga

psihičkog života svakog pojedinca, što može da izazove preteranu

težnju ka afirmaciji ili unutrašnji otpor osećanju manje

vrednosti i time neurotična oboljenja. Dela: "Praksa i teorija

individualne psihologije", "Poznavanje čoveka", "O nervoznom

karakteru".

        1878 - Umro je papa italijanskog porekla Pije IX, čiji je

pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji

rimokatoličke crkve. Na Vatikanskom saboru 1870. proglasio je dogmu

o papskoj nepogrešivosti.

        1885 - Rođen je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i

samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije.

U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare,

sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude,

industrijalce. Dela: romani "Dr Erousmit", "En Vikers",

"Elmer Gantri", "Glavna ulica", "Bebit", "Dodsvort", "Mentrep",

"Kraljevska krv", "To je ovde nemogućno" (vizija fašizacije SAD).

        1894 - Umro je belgijski proizvođač duvačkih

instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument

nazvan njemu u čast saksofon.

        1947 - Velika Britanija je izložila plan podele Palestine

na jevrejski i arapski deo.

        1962 - U eksploziji u zapadnonemačkom rudniku uglja kod

Sarbrikena poginulo je 298 rudara.

        1968 - Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su

nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi

izjednačen sa engleskim.

        1971 - Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo

glasa.

        1984 - Američki kosmonaut Brus Mekendls je napustio

svemirski brod "Čelendzer" i "prošetao" svemirom kao prvi čovek

koji se kretao bez fizičke veze s letelicom, pokretan motorom na

leđima.

        1986 - Doživotni predsednik Haitija Žan Klod Divalije

pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju vladavinu porodice

Divalije u toj karipskoj zemlji.

        1990 - Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije

Sovjetskog Saveza odlučio je da iz ustava bude izbrisana odredba

kojom joj je garantovana "rukovodeća i usmeravajuća" uloga u

društvu, odrekavši se time političkog monopola posle više od 

70 godina.

        1991 - Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je

predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabrani šef te karipske

države.

        1996 - U "boingu 757", koji se srušio nekoliko minuta

posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je

svih 189 putnika, mahom nemački turisti, kao i članovi posade.

        1999 - Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao

Jordanom od 1952. Na prestolu te bliskoistočne zemlje nasledio ga

je sin Abdulah.

        2003 - U eksploziji automobila-bombe ubijene su najmanje 33

osobe i razoren "El Nogal", jedan od najekskluzivnijih klubova u

kolumbijskoj prestonici Bogoti.

        2005 - Engleskinja Elen Mekartur postavila je novi svetski

rekord u solo jedrenju oko sveta, prešavši skoro 42.000 kilometara

za 71 dan, 14 sati, 18 minuta i 33 sekunde.

        2006 - Talibani u Avganistanu pozvali su muslimanski svet

da proglasi sveti rat povodom spornih karikatura o proroku Muhamedu

objavljenih u danskom listu "Jilands Posten".

        2008 - Umro je Desimir Tošić, publicista, jedan od lidera

Demokratske stranke. Rođen je u Beloj Palanci nedaleko od Pirota.

Bio je studentski prvak Demokratske stranke uoči Drugog svetskog 

rata (napada na Kraljevinu Jugoslaviju). Nakon rata živeo je kao 

emigrant u Francuskoj i Britaniji. Uređivao je emigrantski 

list "Naša reč" (1948-1990). Vratio se u Srbiju 1990. i izvesno 

vreme bio je i narodni poslanik. Dela: "O ljudima, eseji, zapisi, 

sećanja", "Kolektivizacija u Jugoslaviji", "Crkva, država, 

društvo", "Demokratska stranka 1920-1941".

        2008 - Umro je Časlav Veljić, dugogodišnji predsednik

Kajakaškog saveza Jugoslavije. Član Predsedništva Jugoslovenskog

olimpijskog komiteta bio je u nekoliko saziva, a od 1978. do 1993.

je i generalni sekretar JOK-a. Bio je 20 godina član komisije

Evropskih olimpijskih komiteta. Jedan je od najuglednijih kajakaških

sudija u svetu, a kao glavni sudija, starter ili član žirija radio

je na Olimpijskim igrama u Meksiku, Minhenu, Montrealu, Moskvi, Los

Anđelesu, Seulu i Barseloni.

        2009 - Umro je Zlatibor Petrović, član SANU, profesor

Veterinarskog fakulteta, parazitolog svetskog ugleda. Bio je član 

Matice srpske, Srpskog lekarskog društva, Društva parazitologa, 

Svetskog udruženja veterinara. Univerzitet veterinarske medicine u

Budimpešti dodelio mu je diplomu počasnog doktora nauka.

        2010 - Umro je Mihajlo Marković, filozof, akademik.

Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju, dekan 

i upravnik Instituta za filozofiju beogradskog Filozofskog fakulteta, 

jedan od organizatora Korčulanske letnje škole 1960-tih, član 

Saveta znamenitog filozofskog časopisa "Praksis".